Шеста сједница другог редовног засиједања - 15.12.2009.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Захваљујем, господине предсједниче.Господине предсједниче, уважене колеге,Пред нама је Предлог закона Буџета за 2010. годину. На почетку желим дакажем да овакав Предлог буџета није лако дефинисати. Да ли се може рећи да је овакавпредложени буџет кризни или можда стабилизирајући или можда рецесиони. Развојни сигурноније. Прича о успостављању европских начела у економији Црне Горе, прича оекономским и другим реформама, само је лијепа за ухо. Нијесам сигуран да се нанајбољи начин схвата, а можда и нема воље да се схвати да је заштита темељних праварадника и малих акционара од одлучујуће важности за успостављање реформи и њиховуспјех. Када нека власт нема исти аршин за све своје грађане, односно када сепоштују права само богатих и привилегованих, а не и права свих грађана и народа, ондаје јасно да су шансе такве власти да створи слободно друштво осуђене на неуспјех.Слободан појединац и слободно друштво је ваљда врхунски идеал свакогздраворазумног човјека. Владе већине свјетских држава и то првенствено онихекономски најзначајнијих, најразвијенијих покушавају да удруженим снагамапревазиђу финансијску кризу. Шта ради Влада Црне Горе? Да ли се кроз овај Предлогбуџета може наслутити да је Влада бар покушала да најсиромашнији дио народа заштити оддодатног редуковања потрошње. Влада треба да у ту причу уведе ону богату мањинуу Црној Гори и да главнина редукције потрошње падне на ту мањину, јер та и таквамањина једино и располаже новцем. Сиротиња не може да смањи своју потрошњу безвеликих посљедица по сопствено здравље.
Током јучерашњих дискусија низ уважених колега су спомињали буџетски дефицит.Буџетски дефицит је неминован у периодима рецесије. Опадају запосленост, профит и свиоблици потрошње, а везано са тим и порески приходи државе. Као разуман одговор нарецесију државе углавном повећавају буџетско трошење у покушају надокнађивањаопадајуће приватне тражње. Да ли ће Црна Гора моћи да уравнотежи буџет? Колико ће уконачном износити дефицит? Мислим да проблем буџетског дефицита у Црној Гори нијепрвенствено узрокован свјетском финансијском кризом, већ је везан за чињеницу да јеЦрна Гора трошила далеко више од својих реалних могућности. Сјетимо се шта се дешавалопретходних година. Управљање јавним средствима, коришћење унилатералних средстава изиностранства, задуживање у иностранству, средства добијена разним приватизацијама,продаја имовине. Створила се ситуација у којој је текућа потрошња знатно изнадекономских потенцијала привреде и друштва у цјелини. Такво стање је значајно подиглотекућу потрошњу изнад укупне производње, омогућило лични друштвени стандард далекоизнад тачно измјерених сопствених могућности кроз, да тако кажем изједање имовине ипојачано задуживање ставила се тешка хипотека на економску будућност земље.
Економска криза у Црној Гори није ни коњуктурна, ни циклична, већ је структурна ичини ми се све више дужничка. Раст потрошње се заснивао на, за наше прилике,енормном увозу, па је дефицит трговинског биланса веома узнапредовао. Увоз јефинансиран инокредитима и за посљедицу имамо велики раст спољњег дуга. Црногорскаекономија више троши него што ствара, па се плашим да унутрашњих извора за покривањебуџетског дефицита тешко да ће бити. Како ствари сада стоје буџетски дефицит се можепокрити само новим инозадуживањем. Црна Гора може добити кредите, али само акоММФ постане гарант повраћаја положаја. У том случају ММФ постаје стечајни управниккоји ће приморати Црну Гору да радикално спусти потрошњу у циљу уштеде новца завраћање кредита. Хоће ли то смањење ићи на уштрб здравства, школства или пензија, тоММФ једноставно неће интересовати. Неће их много мучити брига око тога. Црна Гораје просула огромне новце, а рачун за наплату стиже лагано, али стиже сигурно. Личнонијесам сигуран да ће евентуални аранжман са ММФ-ом бити добро рјешење, јер ММФсасвим сву послушност слиједи, политику и одлуке федералних резерви САД-а. У ММФ-уједино САД имају право вета. Али, и сама политика ММФ-а која се тиче повећањакаматних стопа не иде у прилог црногорској економији ни на који начин. Да ли је неко упретходних пар година из владајућег естаблишмента, првенствено мислим на идеолошкекреаторе економског пута Црне Горе, указао на постојање могућности да из САД-афинансијска криза најјаче се одражава на високо задужене земље каква је по моммишљењу ипак Црна Гора, да ће кризом више од других бити погођене земље саизраженим спољно-трговинским дефицитом, јер у том кругу се налази Црна Гора итд. Унајвећем дијелу пуњење буџета неколико година уназад вршено је прикупљањемкапитала од приватизација предузећа и распродаје имовине. Ако се нешто прода, а изатога нема реинвестирања, онда држава неминовно губи, јер тако само предајесопствене ресурсе у туђе руке. Да не говорим да није било блинфилд инвестиција, што је заЦрну Гору веома пожељно рјешење.
У члану 9 став 2 Предлога закона буџета се каже: "Влада ће издати гаранцију у2010. години у износу од 202 милиона еура". Које гаранције? О каквим се гаранцијамаради? Чуо сам да Влада треба да дâ гаранцију за КАП. Да ли ова цифра од 202 милионаподразумијева и то? Каква је сигурност даваоца гаранције? Ако је у питању КАП, да лиће Влада успјети да се наплати од власника КАП-а? И још једно питање. На основу којихцрногорских прописа је предвиђено да држава даје гаранције привредним друштвима?Видите давањем новца и кредитних гаранција предузећима пред банкротом или већпрактично банкротираним предузећима доћи ће до дефицита средстава намијењенихграђанству. Бојим се да ће то бити огроман притисак. Таква ситуација може постатинеиздржива за јавне финансије, а то ће довести до неминовно јачих резова у социјалномсистему. Народ ће тек тада да схвати да плаћа грешке погрешно постављенеекономске политике банака и корпоративног система награђивања. Умјесто да ЦрнаГора, између осталих успостави и потпуну регионалну сарадњу са Србијом, каонајвећим спољно-трговинским партнером, Црна Гора и даље некуд, да тако кажем,бјежи не само у политичком, већ економском смислу. И даље прави, најблаже речено,дискутабилне процјене.
С тим у вези, постављам питање - колико ће пореске обвезнике у Црној Горикоштати евентуално ангажовање хрватске ратне авијације у циљу патролирања нашимнебом, односно да ли је у 40.389.371 евро колико је опредијељено Министарствуодбране укалкулисана и та ставка? Дакле, цијена евентуалне контроле неба од странехрватске ратне авијације.
Члан 4, страна 2, табела - на чему се заснива процјена о остварењу пореза надоходак физичких лица и пореза на добит правних лица, укупно нешто око 140 милиона евраимајући у виду да је стопа од 9% међу најнижим у региону, имајући у виду тренутноекономско стање, пораст незапослености, отпуштања радника у перспективи итд. Надамсе да се узело у обзир да ће 2010. година генерално бити тежа од ове, али и са мањимплатама. Прије пет шест дана на Одбору за туризам, пољопривреду и заштиту животнесредине током разговора управо о предлогу овог буџета за три министарства којепокрива овај одбор, указао сам на једну ставку која се зове "уговорене услуге".Укупно опредијељена средства за пољопривреду, шумарство, водопривреду, туризам,уређење простора и заштиту животне средине износе око 45 милиона или 3,16% од буџета.Министарство уређења простора и заштиту животне средине на уговорене услуге јеопредијељена била 82,5% од укупних средстава. За Министарство туризма 85,3%уговорене услуге од укупних средстава. Погледао сам у образложењу шта значеуговорене услуге. На првом мјесту су адвокатске и правне услуге, па онда осталопопут умножавања, фотокопирања, медијског представљања, одржавања софтера итд.Само још пар секунди, господине предсједниче.
Код Министарства заштите средине нпр. програм животна средина и комуналниразвој од укупно 7,87 милиона евра уговорене услуге ... (Прекид) 87% или за 1,3милиона евра више од буџета Скупштине, програм уређења простора - уговоренеуслуге 92%, програм међународне активности - говорене услуге 87%, кодМинистарства туризма, туристичка дјелатност - уговорене услуге 95%, администрација88%, програм промоције утицаја на туристички производ - уговорене услуге 90%укупних средстава. Право да вам кажем не знам чему служи оволики државни апарат ичиновници. Да ли се заиста морају у овим процентима уговорене услуге планирати? Хвалана пажњи.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Уважени колега Франовићу,То одакле сте ожењени, сигурно вам је добра препорука. Шалимо се наравно.Слажем се да је ово кратка прича о буџету. То је тачно. Ваш колега који је пријеговорио да посланици требају да добију и више времена за дискусију о овом веомаважном питању је сасвим на мјесту. Што се тиче дуга Црне Горе, обавезни унутрашњидуг Црне Горе за 2010. годину без реституције износи око 64 милиона евра. То је за2010. годину без реституције. Спољни дуг је 879 милиона евра - 27% БДП. Ја немамекономску логику да могу да саопштим да је то ниско задужење. Можемо даговоримо о средње до високо задуженој земљи, али по мом дубоком увјерењу ониско задуженој земљи не можемо говорити. То је моје мишљење.
На крају крајева, питање је важности процента да ли је то 27%, да ли је то 23% илије то 35%. Мислим да је много важније да ли привреда може да сервисира свој дуг. Да јеу Црној Гори тај проценат 15%, опет бих питао да ли може привреда да сервисира тај дуг.Да је то задужење, ево кажемо 27% БДП-а, ја не видим начина да може да сервисира. То је још један прилог томе да не можемо говорити о ниској задужености ЦрнеГоре. Нажалост, али то је тако. Захваљујем.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:Господине потпредсједниче, уважене колеге, уважени посланик колега Госпићје поменуо грин филд инвестиције, и то је рекао нове грин филд инвестиције. Лично припадамоним људима који сматрају да су црногорском економском и привредном амбијентугрин филд инвестиције веома пожељне. Мислим да се привредни економски амбијент ЦрнеГоре сам нуди за такву варијанту инвестирања.
Оно за шта сам се јавио, господин Госпић не мора да ми одговори, нека овоиде на адресу предлагача Закона о буџету. Пошто је господин Госпић рекао новегрин филд инвестиције, интересује ме које су то старе грин филд инвестиције у привреди иекономији Црне Горе?Захваљујем.
 



Датум: 01.09.2010
Close
Close