Шеста сједница другог редовног засиједања - 15.12.2009.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Господине Пињатићу, видио сам да сте нам прочитали образложење Владе за овајбуџет. Искористићу прилику да кажем да је проблем овог буџета у томе што је он каокућа која се гради квалитетно, добро сте одрадили, све послије разрадили, само што јетемељ споран. Темељ је у овом случају ваша прогноза да ће да дође до благогопоравка привреде. Мислим да у реалном животу, господине Лукшићу и господинеПињатићу, нема утемељења да можемо да очекујемо било какав пораст или опоравакекономије у овој години.
Ми се сада сусрећемо са једним проблемом до којег је морало да дође кадтад.Прва фаза власти господина Ђукановића, од када су се СНП и ДПС раздвојили, билаје таква да је он обезбјеђивао приходе буџету из недозвољеног транзита цигаретама, ито само из дијела, док је други дио одлазио ван Црне Горе. Посљедњих неколико годинаЦрна Гора се издржавала од прихода од, како ви то волите да кажете, директних странихинвестиција, а у ствари од распродаје своје имовине. Сада смо дотакли дно и морамо дасе сукобимо са проблемом и суочимо, да Црна Гора нема развијену привреду, да сенико није бавио тим проблемом шта ћемо да радимо када све распродамо и кад станешверц цигаретама. Поставља се питање да ли оваква привреда Црне Горе реално можеда сервисира потребе државног апарата. Сигуран сам да не може. Мислим да би био редда они који су од транзита цигарета узели много више него што је узела држава ЦрнаГора, а мислим да би свака анализа показала да се ради око 80% добити од шверца, даби био ред да помогну државу која је њима помогла да се обогате и да врате диосредстава у Црну Гору, да се превазиђе тешка криза која ће да нас погађа не самосљедеће него и, вјероватно, пар година, а да за то вријеме нека одговорна Владаствори услове да дође до таквог привредног раста, гдје би се створили реални услови да тапривреда може да издржава државу Црну Гору. Заиста је врло деликатно питање данаскакав би био одговор 21. маја 2006. године да нијесте грађанима замагљивали очилажним обећањима. Хвала.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Мислим да се и сам господин Коњевић чуди како је његова дјечачки наивнадискусија изазвала оволико коментара. Значи, замало сам помислио да је господинКоњевић из опозиције. Прво нас је мало критиковао зашто нема алтернативних предлога.Па нијесмо ми власт па да предлажемо Буџет. Ми критикујемо Буџет. Надам се,господине Коњевићу, да се Ви сјећате да је из опозиције више пута било различитихпредлога, али на прсте једне руке се могу пребројати оне интервенције из редоваопозиције које су прихваћене на овом пленуму од стране владајуће већине. Прематоме, знате и Ви сами да је то залудњи посао.
Пошто повремено шаљете сигнале како на неки начин глумите опозицију у позицијида Вас питам да ли се Ви сјећате, иако сте млади, оних украјинских авиона што су брујалиизнад Подгорице, оних пунктова, камиона и глисера, да ли се сјећате оних прихода одшверца цигара? Ако се сјећате тога, ајде помогните ви нама с ове стране да те паредонесемо у Црну Гору и да ријешимо промтно ове проблеме. Значи, ова се властхвалила како транзит даје пензије пензионерима, како од тог посла држава преживљава увријеме санкција. Да. То је тачно. Нажалост, био је само дјелић тог профита у питању.Сада, ако сте стварно жељни да помогнете грађанима Црне Горе, и да дјелујетеопозиционо у оквиру те позиције, дајте да покренемо то питање. Да ли треба Вама, менине треба никакав тужилац из Барија да би ме подсјетио оних авиона и пунктова. Ваљда тосваки грађанин Црне Горе зна, и ту лежи највише новца и највећа резерва за БуџетЦрне Горе. Највише новца ту лежи.
Што се тиче агенција, мислим да није само питање колике су плате у агенцијама,него да је много важније како те агенције раде. Значи, у овој сали баш из разлогасједе неки људи који су изабрнаи у управне одборе агенција, конкретно један од њих,који је изабран од стране Владе иако је Комисија државна која је изабрана да вреднујепредложене кандидате изабрала другог. Међутим, изабран је кандидат који, каснијенаравно без поговора, слуша наредбе из власти. Такве су код нас регулаторнеагенције, независне регулаторне агенције. Због тога се прећуткују врло битне ствари...(Прекид) Завршавам одмах. Рецимо, везане за неправилне приватизације или штетнеприватизације за Црну Гору, људи из тих агенција не реагују јер су ушли у агенције натакав начин. Хвала.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Није повреда Пословника. С обзиром да је овако важна тема и да се посланициприпремају данима да дају квалитетан допринос овој дискусији, мислим да бисте наКолегијуму, господине предсједавајући, морали да обезбиједите да шефови посланичкихклубова обезбиједе присуство посланика макар из позиције, јер то је начин да чују што мимислимо о свему овоме и да можда у неком дијелу коригују своје мишљење. Овакокада нема никога, не знам коме причамо. Наравно, грађанима Црне Горе, али они неодлучују о овоме. Хвала.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Пошто нас је министар обавијестио да може на два канала да нас прати, мени несмета, мислим ако може да прати излагање, да може да разговара, уопште није спорно.Значи, драги грађани Црне Горе, господине предсједавајући, господинеминистре, уважене колегинице и колеге, осврнуо бих се на овај предлог Буџета из дваугла, мало из економског, мало из политичког. Посебно, јер мислим да неко претјераноулажење у детаље и није за пленум, више је за одборе и кроз амандмане и крозамандманско дјеловање.
Још јуче или прекјуче сам у једном од коментара рекао да сматрам да јепројекција овог буџета базирана на прогнозама које немају утемељење у реалнимтржишним и фискалним показатељима. Како је одмицала ова година, економска ситуацијаје била све гора и гора. Нијесмо једнако осјећали посљедице кризе у јануару или фебруару иданас. Да бих то грађанима приближио кроз, нажалост, један примјер који се односи намноге грађане и на многе привредне субјекте у Црној Гори, ако су ушли у ову годинуса кредитним задужењем, гдје су каснили једну рату или двије, данас углавном касне,углавном три или четири, а то је посљедица ове кризе. Тако да мислим да не можемо збогтаквог негативног тренда, да као полазну тачку за реално прогнозирање економскихкретања у сљедећем периоду узмемо просјечно стање из године, него садашњестање. Сљедећа се година наслања на децембар ове године, а не на неки просјечнимјесец, са просјечним вриједностима из ове године. Још један показатељ који меупућује на такво размишљање да је ово нереална пројекција јесте и то да сте предвидјелиприход од пореза на добит правних лица у износу од 50.000.000 евра, што би прерачунатозначило да очекујете да кумулативна добит предузећа, оних која буду пословалапозитивно, а каквих ће, нажалост, бити врло мало, буде више од 550.000.000 евра, што је,по мени, у домену научне фантастике. Посебно, ако узмемо у обзир да је у 2008.години, која је из црногорског угла а и из угла Европске економије била релативноуспјешна, и која је макар у Црној Гори криза дотакла само у посљедњем кварталу и то усвојој почетној фази. Укупно наплаћени порез на добит предузећа је био око62.000.000 евра. Значи, уз овакву економску ситуацију у којој већина правних лицаспасава једва живу главу, био бих задовољан да се инкасира и пола овог износа. Искреномислим да је предложени буџет у функцији куповања времена, јер је процијењено да бибило прегрубо и политички непрофитабилно саопштити јавности грубу истину о томе шта их чекау сљедећој години, онако одједанпут. Планирали сте да то урадите из више пута крознеколико ребаланса. Ја претпостављам да ће први ребаланс да буде већ крајем другогквартала сљедеће године.
Ево, да видимо чије ће прогнозе да буду тачне.Чим се покаже да су ове моје прогнозе тачне, и да је дефицит у буџету многовећи од планираног, указаће се потреба за задуживањем државе, за значајномредукцијом издатака, или за комбинацијом те двије ствари. То је врло деликатан моменат ија се ту потпуно слажем са министром у дилеми коју је он изнио прије неки дан - да лизадуживање код ММФ-а под номинално бољим финансијским условима, али уз увођењеодређених, врло непопуларних мјера, или код комерцијалних банака под номинално лошијимфинансијским условима.
ММФ, нажалост, не пристаје на виртуелну слику о црногорском привредном буму ирекордном расту економије. Тај раст економије, и они знају а и ми овдје, није биопроизвод стварања нове вриједности у било којој привредној дјелатности из које сефинансирају лична јавна потрошња, инвестиције и запошљавање. Она је била продукт двафактора. Први је била стартна позиција. Значи, ниска полазна основа. Није исто каданаправите раст економије од 1, 2, 5%, кад водите Њемачку привреду, већ развијену,колико знања, вјештине, труда треба да би се Њемачка привреда подигла за 1%. А кадкрећете са основа са којих креће неразвијена црногорска привреда, не треба неки великиуспјех, да бисте постигли неки раст. Други фактор је био, наравно, и то сви знамо, великиприлив од продаје некретнина у државном и приватном власништву, као и приходи одприватизације. Ево, покушаћу грађанима да приближим чиме се наша власт хвалила. Ево,кроз један примјер из живота. Било је пуно грађана који су наслиједили имовину мукомстицану од предака. Сада замислите младића од 22 године, незапосленог, који јенаслиједио неку лијепу парцелу на приморју, продао је више милиона евра, онда основаопредузеће да би направио визит карту како је директор и бизнисмен, продао југо, купиомерцедес, срушио стару кућу, подигао вилу. Кроз двије године сретне пријатеља и почнеда му се хвали, какав је он напредак за двије године направио. Замислите, колики је топораст економије у његовом приватном случају. Потпуно иста ситуација је била у ЦрнојГори. Значи, реална привреда и производна, туристичка, пољопривреда није напредовала,скоро да смијем да кажем, за један или два посто. Све остало је била виртуелна слика.Нажалост, тај новац који смо добили од прилива из иностранства није правилноусмјераван и тако смо дошли у ову ситуацију. Можда је најбоља потврда зато што у овомобразложењу предлога буџета, који има 301 страну, мислим да се о предузетништвупише у четири или пет редака, можда 23 о промоцији предузетништва, двадесет три ријечи,двадесет четири ријечи. Грађани треба да знају да улазак у аранжман са међународниммонетарним фондом значи скоро извјесно смањење плата за кориснике буџета. Значи,скоро сигурно повећање пореза, можда чак и ПДВ-а који аутоматски значипоскупљење свих артикала и услуга и додатно слабљење животног стандарда грађанаЦрне Горе, а можда и значајно отпуштање запослених из државне администрације. То,наравно, боље зна министар и вјерујем да ће да се упозна какви су услови сада. Каквиби били услови да затражимо неки аранжман са ММФ-ом? У сваком случају, то су врлостроги услови и моменат када уђете у аранжман са ММФ-ом је моменат суочавањаса суровом стварношћу. Тог момента, с обзиром да ММФ жели као и сваки повјерилацда обезбиједи уредно сервисирање кредита, од влада које се задуже код ММФ-а тражи дасе избалансирају приходи и расходи у буџету и да се обезбиједи несметано плаћањедоспјелих обавеза. То значи отпуштање радника, смањење плата, па ће онај надуванибалон који је приказиван свих ових година о успјеху полако почети да издушује. Јер, онихоће да имају доказ да из реалне економије могу да им се враћају средства која сууложили у Црну Гору. Па, која онда имамо рјешења, и имамо ли, уопште, рјешења? Миимамо два, а зна за њих и министар. Једно је оно које се помиње врло често овдје икоје дјелује као још увијек немогуће, а то је да се нађе начин да се мотивишу људи којису изнијели нелегално из Црне Горе огроман новац приликом државног посла транзитацигарета и да га дијелом врате овдје. Ако вас интересује како, и што може илегалнимпутем, како су га изнијели, ништа вам не смета може оним истим авионима којима јеношен на Кипар. А ако је проблем како ћемо да назовемо ту ставку у буџету, јаимам и предлог као кум. Да, рецимо, буде - донација захвалних италијанских туриста.Пошто не очекујем да још увијек министар може да крене у рјешавање тог питања саовог мјеста, онда нам остаје само још једно рјешење - да се смање издаци. Многемоје колеге су претходних дана критиковале количину новца из буџета предвиђену затакозвани репресивни апарат. Ја бих, ипак, прибјегао извјесној дивергенцији. Постоједјелови репресивног апарата који су неопходни за функционисање сваког друштва. То је,наравно, ова класична полиција која чува јавни ред и мир, брине о саобраћају и о томе дакриминалци и убице буду иза решетака. Можемо да причамо о њиховој ефикасности, али тоданас није тема.
Међутим, ми мислимо да уштеде треба да почну са укидањем неких, за народ иза државу, непотребних служби. Наглашавам - за народ и државу. Опис послова једнетакве службе, званични, дат је и у образложењу датог Буџета, ја ћу да вам прочитам,мада већина од вас неће ништа закључити из тога. Ја ћу вам дати послије и други опис којивам је много познатији.
Каже - Они се баве чувањем националне безбједности, прикупљањем податакаи информација о потенцијалним опасностима, плановима и намјерама организација, групаи појединаца усмјерених против територијалног интегритета Црне Горе, остваривањемсарадње са органима, организацијама и службама других држава и међународнихорганизација. Онима који још нијесу схватили, даћу један опис који им је много ближи и којије много ближи њиховој стварној дјелатности. Креирање и протурање лажних информација ујавност, с циљем довођења у заблуду грађана о моралним карактеристикама,имовинском стању, сексуалној оријентацији итд. људи за које режим процијени да их требадисквалификовати из политичког културног и јавног живота. Учествовање у изборномпроцесу у корист владајуће партије, на начин што се врши притисак на бираче на разненачине и истовремено обезбјеђује наклоност посматрача. Обезбјеђује ефикаснозаметање трагова разних криминалних дјела, тако да и сродне службе из иностранстваискључују из заједничких акција. Организује и спроводи праћење и прислушкивањеопозиционих политичара и других народних непријатеља. Мислим да сада сви знате о којој сеслужби ради. Ради се, наравно, о Служби Агенције за националну безбједност, која изнеких мистичних разлога у Црној Гори, сви мисле да треба да постоје, у Црној Гори данико не зна зашто. Сви знају да ради против интереса народа, а у корист само неколикољуди на власти. Па, нека их, господо, онда они и плаћају, да их не плаћамо сви.
Ми бисмо могли те паре да распоредимо, рецимо, на службе које се бавепословима од приоритета у придруживању Црне Горе Европској унији. Управа заантикорупцијску иницијативу добија 395.000 евра, Управа за спрјечавање прања новца584.000, Канцеларија за борбу против трговине људима 111.000. Укупно милион, апресторијанска гарда добија 6.000.780 хиљада. Значи, дио на то, а дио на друге ствари ибиће све у реду. Да ремизирамо, четири су могућности рјешења да изађемо из овогпроблема који ће да настане са дефицитом у Буџету - или задужење код ММФ-а, илизадуживање код комерцијалних банака, или повраћај дијела нелегално изнесених пара изземље, или озбиљна рационализација државне администрације и значајно смањењебуџетских издатака.Хвала вам.
 



Датум: 01.09.2010
Close
Close