Пета сједница другог редовног засиједања - 09.12.2009.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Даме и господо, поштовани предсједавајући,
Више ће моја дискусија да се односи на „Лштица Девелопменф, него на комплекс херцегновској општини, али таћи ћ се и тог дијела.
Једна од ријетких консензалних констатација нашем дрштвено-политичком живот је да ће развој тризма многоме детерминисати кпни бдћи економски развој Црне Горе. Поред тога што се кроз тризма, због његове специфичности, валоризј природна добра, клтрно историјски споменици, хотелско гоститељски капацитети, али и продкти пољопривреде, достигнћа на пољ саобраћаја или занатства, морамо да признамо да је то област Ијдског дјеловања гдје смо ми из Црне Горе најближи развијеном дрштв. Нећ да кажем да је тризам развијен као Грчкој или Шпанији, али заиста ако смо се нечем примакли развијеним дрштвима то је тризам, и због тога је то врло битна грана у Црној Гори. Ми као Ијди који желимо заиста напредак сваки и корист за грађане Црне Горе, из тог гла гледано, треба да смо задовољни што Влада планира тристичк валоризациј Луштице. И, по том питањ т нема спора, макар кад смо ми из Нове српске демократије   питањ.
Међтим, оно што нас брине је негативни аспект овако припремљеног посла. Из чега се он састоји? Првенствено из чињенице да с имовинско правни односи на великом дијел земљишта или неријешени или ријешени на један смњив начин и који оставља могћност да једног дана дође до тжбе Ораскома против Црне Горе због преваре и довођења заблд приликом склапања говора, која може да бде, наравно вишемилионска кој би плаћали порески обвезници Црне Горе. Овдје причамо о преко милион квадратних метара за које није потпно јасно тврђено власништво. Наиме, они чије име ја сада причам, сматрај  да је то њихово власништво, а то с становници Луштице.
Намеће се закљчак да Влада подмеће ккавичје јаје некој бдћој власти коЈа ћуе за десетак година, кад грађани окончај дге сдске спорове против државе, морати, заједно са грађанима, тада да плаћа оно што је ова влада смислила и заквала. Овај проблем Влада прикрива како би имала што бољ преговарачк позициј, и нама заиста није циљ да Влада има лош преговарачк позициј кад преговара са Орасковом. Међтим, то не може да бде на терет својих грађана чија је имовина преписана на држав. Овај проблем је настао још прије 15 година кад је рађен нови катастар. Вршена с  авионска снимања тада и док су грађани обиљежавали своју  имовину,
бјеђивани с од стране Дирекције за некретнине како ће оно што не може да бде обиљежено тада из реалних разлога, измеђ осталог зато што неки власници, због природе свог посла, као поморци или зато што с политичка или економска емиграција били то вријеме, нијес били пристни, да ће та имовина бити писана на држав, али са забраном промета, са теретом забране промета, и да ће, како бд пристизали докази о власништв, да бде враћана старим власницима.
Међтим, проблем настаје 2002. године, 24. јанара, кад Влада својом   редбом св  т имовин  која се односи на шме, а то је конкретан слчај    питањ, преноси    државно власништво државе Црне Горе, Репблике Црне Горе тада, што није спорно. Међтим, истим актом и брише све забране и забран  промета и отђења и оптерећења и на тај начин  лази   посјед, значи без икаквих отежавајћих околности и то данас носи   Уговор са Ораскомом.
Значи, да се вратим моменат на почетак зашто нас све ово брине, из разлога што ће, ако се на овакав начин   станови овај   говор, постоји озбиљна опасност да    врло кратком период будћности, дође до озбиљне тжбе од стране дрге говорне стране.
Пред сами излазак тендера Тивт је организована једна комисија кој је градоначелник споставио, која се бавила питањем повраћаја ове имовине и они с доста коректно радили тај посао. Подсјетић вас да с већ двије тжбе које с достављене сд прозроковале блокад преноса скоро пола милиона квадратних метара баш на том подрчј. Комисија је одавала тисак неког ко ради коректно свој посао и тада с грађани практично прекинли да тже држав мислећи да ће комисија да ријеши сав посао. Међтим, то је наравно била само једна игра да се одстане од тжбених захтјева, тако да велики број грађана није опште искористио т могћност да тжи. Међтим, они ће то, наравно, да наставе и они ће да изборе своја права што је сигрно. Жалосно је да се они данас држави Црној Гори морај да позивај на књиге из Астрогарске и на катастар из тог времена да би изборили своја права држави којој плаћај порез. То није једини проблем који ми видимо кад је овај говор питањ. Има т још неколико проблема, још једна, благо речено, чдна чињеница. Сад ћ да повежем мало Лштиц, херцегновски дио и тиватски, значи, чињеница везана за овај говор да за закп 500 хиљада квадратних метара изнад Роса на Лштици херцегновској општини гдје нама никакве инфрастрктре, погођен је закп просјек од 0,88 евра по метр квадратном. Просјек се односи на то да је 0,77 за првих 30 година, 0,88 за дргих 30, а 0,99 за трећих 30 година, док се за један метар квадратни тиватској општини плаћа 0,15 евра по метр квадратном. И то, ево рецимо на милион квадратних метара који се тич некадашње касарне Радовићима, има комплетна инфрастрктра, значи има пт, вода, стрја, телефон, има све. Врло чдно, на истом полострв, практично једнако атрактивна земља, баш велика разлика.
Посљедња ствар, наравно било би их још, али 10 минта не дозвољава превелико детаљисање, али нешто што ми боде очи. У слчај кад се тристички валоризје Лштица, кад се изграде капацитети, и продај нови власници Вил, земља испод Виле и око Виле биће плаћена држави 80 ера по метр квадратном. Мени је јасно да би неко ложио и инвестирао велики новац и валоризовао Лштиц треба да м се чине стпци сад и он због тога добија под овако добрим словима могћност коришћења. Међтим, кад се већ валоризје та средина, кад се изгради инфрастрктра, зар је могће да ћемо да продајемо 80 евра метар квадратни земље на пјени од мора. И што је још горе, овдје опште није предвиђена могћност ревизије ове цијене. Значи, ова цијена, господо, важи 90 година. Значи, ако неко кроз 90 година бде вршио пренос власништва над земљиштем на којем је направљена Вила платиће га данашњих 80 евра. Сви ви који сте као ја, прије двадесетак година, птовали Италиј Бари  једнодневни шопинг, знате да с леви'с фармерке коштале тадашњих 100 марака или 70 хиљада лира, а данас коштај 100 евра, а то је 200 марака.значи за само 20 или 30 година, реално, значи зећемо тај предмет као репер, је скочило дпло. Мерцедес Е класе, седамдесетих година је коштао 14-15 хиљада марака, данас кошта маркама изражено 100 хиљада. Једино ће земља на Лштици да кошта исто 2099. године и 2009. године. Значи, колико гријешим, колико има нека скривена норма која штити или која омогћава ревизиј ове земље, ја се напријед извињавам. Али, чини ми се да не гријешим.
У Закон   има могћност ревизије. Кад је Херцег Нови    питањ   видио сам, али кад је „Лштица Девелопменф   питањ, то нијесам могао да пронађем.
Ево, то би било неколико ствари које сам ја примијетио и молио бих министра да ми појасни ово што сам изнио као нејасноћ.
Хвала.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Претпостављам, господине министре, да помињете 45 хиљада квадрата из разлога што сте једном приликом срочили врло, хајде да кажем, лкаво питање Управи за некретнине из Тивта, гдје сте тражили посједовне листове за предметне парцеле и птили питање - да ли се на некој од ових парцела води постпак реститције. Не, не води се постпак реститције, ради се потпно о дргом вид одзимања имовине, то јест класично преписивање на име државе, без национализације и експропријације. Да није 45 хиљада питањ рећи ћ вам овако, значи кад с се прве тжбе подигле против државе, послије Уредбе Владе о преношењ државно власништво, као резлтат подигнтих тжби издата је привремена мјера забране промета на катастарској парцели 1085/1 површини од 241 хиљад 196 метара квадратних и на катастарској парцели 1101/1 површини од 206 хиљада 668 метара квадратних, кпно око 450 хиљада метара квадратних. Значи, то с биле прве и тада је формирана она комисија о којој сам вам причао, којој је био циљ, наравно, да разблажи и разводњи ситациј док се заврши посао са „Лштица Девелопментом".
Што се тиче ових 80 евра, Ја ћу  да цитирам Уговор. Значи, Ви сте рекли да се то односи на закп тог простора. У Уговор   пише овако: " - Остала плаћања - Износ од 80 евра по метр квадратном,   слчај  преноса права власништва над земљом на којој је изграђена вила,  кљчјћи земљиште испод виле и земљиште које јој фнкционално припада". Ја не видим како је закп   питањ  " слчај   преноса права власништва над земљиштем". Можда је т   нека норма     питањ, мени непозната, али ово је толико јасно да опште не видим могћност да може дргачије да се тмачи.
И што се тиче износа закпа, да, прав сте, већа површина, да кажем више неискоришћеног простора. Али, има и нешто дрго, министре Ненезић, кад има пно простора а з мали број кревета, ради се о лксзнијим објектима, имате велико двориште, просторе за базене, за голф терене. Ако градите на Росама, строго насеље, имате одличан однос квадрат земљишта - квадрат стамбене површине. То је једн рк ред, али ниво конфора који обезбјеђјете тим Ијдима је много нижи него овом дргом дијел Луштице. Ви им омогћавате један онако, можемо да кажемо слободно, одмор из снова. Можемо да причамо о неким малим процентима разлике, али овдје се ради од шест пта нижем закп. Хвала.
 



Датум: 01.09.2010
Close
Close