Четврта посебна сједница другог редовног засиједања - 27.10.2009.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине Роћен, имајући у виду Вашу изјаву на једној конференцији за штампуљетос, да нико не може радити док сте Ви на челу Министарства спољних послова у томминистарству, ако није лојалан држави, подстакла ме је да се запитам и да питам Вас: Штато значи бити лојалан држави и како се та лојалност доказује? Шта значи бити лојалан држави?Да ли у кривичном праву постоји категорија лојалности и како се она дефинише? Како седоказује да је неко лојалан? Која је то инстанца према којој се доказује лојалност? Да лије то власт, предсједник Скупштине, предсједник Владе или директор Агенције за националнубезбједност?
У Сједињеним Америчким Државама лојалан је грађанин онај који поштује законе икоји плаћа порезе. То је тако у развијеним демократијама. Постоји само једна категорија,односно инстанција лојалности, а то су опште моралне норме.  овјек треба да је лојаланморалним нормама, демократским идеалима, демократским начелима, људским правима,а не појединцима који су се идентификовали са државом. Ако једна држава не уважаваправне и моралне норме, ако угрожава и не поштује људска и грађанска права, ако сеона изврне у своју супротност, онда је обавеза грађанина да се супротстави таквојдржави. Шта је значило бити лојалан Хитлеровој Њемачкој или Мусолинијевој Италији? Сваки другислободан грађанин се супротстављао тим државама и онда се данас слави као великислободар. Свака тоталитарна држава, господине Роћен, свака тиранија и свака диктатуратражи лојалност. Лојалност не тражи ниједна модерна и демократска држава због тога што тоније правни појам. То је феудална категорија. Лојалност о којој Ви говорите значи пристанакна губитак слободе. Државу чини територија, народ и организована власт. Значи ли сада да,ако је неко против неке власти у некој држави, да је он против те државе? Желим отворенода Вам кажем да смо ми у нашој странци, у Новој српској демократији, сви против вашевласти и против ваше идеологије, због тога што сматрамо да је то једна анахрона иретроградна идеологија која ову земљу вуче уназад умјесто да идемо напријед заједноса цивилизованим свијетом.
Такође, наслућујем из духа те Ваше изјаве, да је ту ријеч о обожавању, односноо деификацији државности. Подсјетићу Вас да су у 20. вијеку постојале три тоталитарнеидеологије.
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине Роћен, у Вашем одговору сте стигли и до Библије, до Исуса, до Адама,може и до амеба. Један ваш идеолог је написао књигу ,,Историја црногорског језика", одартикулације говора до 1346. године. Значи, ако језик постоји од артикулације говора,постоје и Црногорци. Према томе, није тачно да је ова држава, по вама, стара 1000година, него пар хиљада година.
Прво ми није јасно када кажете - младе државе. Да ли је то правни појам? Штазначе младе и старе државе? Нијесам правник, али бих волио да знам да ли у праву постојипојам млада држава. Знам за млади и стари скоруп, али млада држава, вјерујте, први путчујем ту категорију. Нијесам Вас питао шта значи ,,етимолошки", него шта је лојалност икако се доказује. Цитирали сте баш из тога рјечника ,,поданичка вјерност". Врло јеиндикативно што сте се концентрисали на ту синтагму поданичка вјерност. Онда кажете: -,,Оданост идеји у погледу служења држави“. Занима ме којој држави? Пратим 20 година одкада сте ви на власти, процесе и токове и шта се ту дешава и видим да је ваше схватањедржаве, њене идеје и њеног оквира просто неухватљиво. Ви сте данас за једну државу,сјутра сте за другу, прексјутра за трећу. Били сте за СФРЈ, односно ви и ваша идеологија,ваша партија, њени челници, њена структура, за вриједности научног социјализма и историјскогматеријализма, па сте онда били за СРЈ. Овдје имам један рад у историјским записимавашег партијског колеге, творца Устава из 1992. и 1995. године, гдје он тврди, то је једанидеолошки врло индикативан рад, гдје он каже писан поводом петогодишњице стварањаСавезне Републике Југославије и он ту говори о држави која је настала на слободарскимдемократским државотворним традицијама Црне Горе и Србије. Има позитиван став оуједињењу из 1918. године у Подгоричкој скупштини.
С друге стране негира државотворну традицију у осталим југословенскимрепубликама и народима. За Хрвате тврди да никада нијесу имали ни потребну независностни националну слободу, па ни остало за пуну државну афримрацију итд. То исто каже и заСловенију, Босну и Херцеговину, Македонију, негирајући им државотворни легитимитет. Ондасте промијенили политику и онда сте за независну Црну Гору, преузимајући идеју и идеологијуЛибералног савеза /прекид/. Ја сам убијеђен да ако у перспективи у некимпромијењеним међународним оквирима дође до евентуалне прекомпозиције граница наБалкану и до стварања /прекид/.
Ваш амбасадор у Загребу господин Ракочевић писао је у "Политици" за Либералнисавез и за оне који су били деведесетих промотори црногорске независности и државне идеједа су то фантазери којима се привиђа дух Секуле Дрљевића. Сада су издајници они који супротив црногорске независности били…. /прекид/
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједниче, господине министре, даме и господо посланици,Као човјек привржен својој родној груди, али истовремено И тужан, и срце ме боли замојим запустјелим и расељеним завичајем, поставио сам министру просвјете сљедечепитање:” Да ли Влада Црне Горе планира да отвори универзитет, или макар једнууниверзитетску јединицу, односно факултет у Шавнику?”
Може некоме изгледати чудно зашто у једном малом мјесту универзитет.Међутим, кад изнесем аргументацију, мислим да че свима бити јасна оправданост мојеиницијативе. Наиме, суноврат Шавника, исељавање становништва, уништавање привреде,некако се поклапа са доласком младих, лијепих и паметних у џемперима на челу ЦрнеГоре. Дакле, 1989. године, могао бих сад дуго да говорим шта је све Шавник имао,која предузеча у индустрији, трговини, Сињајевина, Шавник трикотажа, погони разних великихфирми итд. Сада од тога 20 година након власти Демократске партије социјалиста, неманишта.
Из године у годину исељавање се повечава. Дакле, буквално сваког дана, то суновине писале навелико о томе, неко исели из Шавника. Тамо су наравно биле зградеосновних школа, средње школе, и оне су скоро празне. Ја мислим да у читавој основнојшколи нема стотину ђака. Е сад, Влада Црне Горе ништа тамо једноставно не улаже, ништаније учинила да привуче инвеститоре. У пољопривреду се такође не улаже, а могло би.
Подсјетичу вас, само планина Сињајевина, некад се пјевало, ево колегиницаВесна је рецитовала пјесме о Жељезари, има она народна "Ој планино, мој планино, ојпространа Сињајвино". Значи, само Сињајевина би могла да буде, да десетине хиљадаоваца, да је срече и наваке, да пасу пространом Сињајевином. Али, Влада и Министарствопољопривреде се тиме не баве, иако је то стратешка грана привреде црногорске. Могла бида буде управо пољопривреда. Кад тога нема, ево реците, кажете не може се упољопривреду, не може у индустрију, не могу се отварати фабрике, али мене нико не можеубиједити да се не може отворити универзитет. Јер, универзитети ничу свуда. Ево, у једномселу за оне који не знају ван Подгорице које се зове Доња Горица, једно село путЦетиња, тамо је никао један престижни универзитет, популарно назван УДГ. У Андријевиције недавно отворен универзитет, у Бијелом Пољу, то је регионални центар, (прекид)...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:Хвала вама, господине предсједниче,што разумијете и подржавате ову иницијативу.Ја се надам да то нече бити само декларативно. Драго ми је што је моја иницијатива наишлана лијеп пријем код челника ове државе, малтене чујем позитивне реакције колегапосланика, све ме то радује.Желио бих само да наставим, да просто допринесем, да елаборирам овуаргументацију мало шире. Ви сте рекли да нема законских проблема.Наравно да нема,све то може. Нико није поднио иницијативу, ја се питам зашто Влада није. Значи, Влада можеда оснује универзитете.Ево Влада Србије је недавно основала универзитет у НовомПазару. Влада Босне и Херцеговине у Бихачу. Тако да само треба политичка воља,политичка спремност, добра воља, то је најмањи проблем.
Кажете нема потреба, има један државни, један приватни. Мислим да се не огледајупотребе само у продуковању кадрова, него рецимо потреба је тога краја да тамо будеуниверзитет. Значи, тај универзитет би могао бити мотор развоја читавог дурмиторскогрегиона. Тамо гравитирају, три дурмиторске општине - Жабљак, Шавник и Плужине. Познато јеиз наше историје, етнологије, колико је то, просто речено, бистар народ. Дакле, постоје великиинтелектуални потенцијали и отварање универзитета би дало креативни замах да се развијукреативне могучности Дурмитораца и да тиме обогатимо нашу науку и нашу културу.Знамо све ко је поникао тамо, од Јована Цвијича, Вука Караџича, чини ми се прекохиљаду доктора наука дало је дурмиторско подручје.
Осим тога, сљедечи аргумент, има и постоје сви услови, значи, основна и средњашкола малтене су празне. Климатски услови нам чак, иако у једном аспекту неповољни, удругом иду на руку, то подручје је заметено пола године. Можда је то апсурд, онај косе потрефи тамо да учи тај мора завршити факултет. Он нема шта друго да ради пола године,или да се карта или да се прстена, или што не бисмо дали шансу људима да уче. Могу и старијиљуди да уче. Ви знате, има један чувени професор овдје, био је члан Савјета СДП-а који јерадио као радник у Ободу и под старост сјетио се да учи и догурао до професорауниверзитета, академика и то не било које академије, него Дукљанске академије. Значи истарији људи могу да уче и треба им омогуити то у Шавнику.
И продужичете ми овај минут за допунско питање и то да разрадим. Тречи нови наделеменат - оданост становништва из избора у изборе црногорском демократскомпројекту. Значи, вечински је тај народ посвечен евроатлантским интеграцијама. Вјерујемда не можете фабрике отворити,да не можете покренути пољопривреду и Сињајевину обијелитиовцама и стадима, али не можете ме убиједити да не може универзитет. То може. Ако неможе универзитет, може неки институт. Наша сјајна брда, господине Зарубица, ево свепјевамо "Волимо вас брда тврда и стравичне ваше кланце", дајте да са пјесме пређемона дјела.
Ово је образложење и увод кад је о брдима ријеч да може институте, рецимо загеофизичка и геохемијска истраживања. Можда би се заинтересовали ови из Церне, изШвајцарске што врше овај експеримент стољеча, гдје покушавају да реконструишу великипрасак и настанак планете. Тамо су идеални услови. То је празно, народа нема, нема кода се буни, то је идеално за научна истраживања. Значи, треба размислити и те потенцијалеставити на располагање свјетској науци и можемо се тако и прославити (прекид)
 



Датум: 26.08.2010
Close
Close