Трећа сједница другог редовног засиједања - 22.10.2009.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједниче, даме и господо посланици, поштовани грађани,Дакле, ево трећи пут имамо ситуацију да се продужавају рокови за усаглашавањеизборног законодавства са Уставом Црне Горе. Цијела ова досадашња дискусијапоказала је да постоји један практично нерјешив проблем, до кога је довела владајућакоалиција. Зашто је то тако може се дати сијасет одговора, али ја бих истакао један који јена првом мјесту.
Дошли смо овдје гдје смо дошли зато што се нијесу слушали предлози Српске народнестранке када је био процес доношења Устава. У то вријеме Српска народна странка јеимала еминентно демократска рјешења која су задовољавала све националне заједнице исве грађане Црне Горе. Једино је Српска народна странка предлагала еминентнограђански устав и тај предлог наравно одбијен је под изговором да то није добро идонесен је овај устав са којим не можемо да ускладимо изборно законодавство.Да подсјетим, поштовани грађани шта смо ми тада предлагали.
Најприје смо предлагали дводомни парламент који би био конципиран тако да постоједва дома. У једном дому, дому грађана, важило би елементарно демократско начело,један грађанин један глас. Други дом би био дом народа у коме би сви народи који живе уЦрној Гори били пропорционално заступљени, дакле у мјери у којој постоји одређенапопулација у Црној Гори, била би у тој мјери у том проценту, заступљена са бројемпредставника у том дому и одлуке би се ту доносиле консензусом. То је одбијено.Други предлог, односно други елемент који би био уграђен у Устав, такође јеодбијен, а ријеч је била о конститутивности народа. Значи свим народима, свим националнимзаједницама, почевши од релативно најбројније црногорске па даље, предлагали смо дабуду конститутивни, да имају статус конститутивности. Свима дакле, па и Муслиманима,Албанцима, Бошњацима и Хрватима. И они су то одбили. Зашто? Зато што су имали договорса ДПС-ом. Очигледно да је постојао неки договор који је добро колега Медојевићокарактерисао, дакле, договор је био не за консолидацију државе него очигледно законсолидацију власти. Просто, циљ је био одређена трговина. И док се трговало, ту је биласлога, била је хармонија, било је све како треба и шта је сад. Што каже један колегапосланик - што је ово? Сад се ми данас питамо - што је ово? Зашто се не изналазирјешење? Каже се да је демократски устав. Међустраначка сарадња између странакана власти, дакле СДП, ДПС, Бошњачка странка је ушла у власт, албанске странке суподржале доношење Устава, стварање независне Црне Горе, све законе. О чему седанас овдје ради? Зашто ми као друштво данас стагнирамо. Дакле, ми данас подједнакостагнирамо у једној правној празнини, у једном неријешеном инфраструктурном у смислулегислативе амбијенту, једнако и Црногорци и Срби и Бошњаци и Муслимани. Зашто се топитање не рјешава?
Зашто владајућа коалиција не усвоји ове препоруке које је ОЕБС предложио. Упитању су 33 предлога, врло конкретна, ако се не варам, за које ви нећете да чујете.Дакле, ви просто бјежите од те приче, као ђаво од крста. Дакле, нешто, неки проблем имамеђу вама.
Ми нијесмо срећни из Нове српске демократије што смо тада као Српска народнастранка имали конкретне предлоге и што нијесмо послушани. Вријеме нам је дало за правода смо, дакле били данас потпуно у праву, да смо се ми слушали не бисмо дошли у овуситуацију. И данас ми имамо конкретан предлог. Колега Живковић је о томе говорио, дакледиференцијални цензус који је такође један еминентно демократски предлог за којиодређене странке из реда националних мањинских заједница нијесу, али ми тврдимо да је тонајбоље рјешење у овом моменту и тврдим да, као што нам сад вријеме даје за право,кад је у питању наш предлог устава, тако сматрам да ће се врло брзо показати да смоми у праву и кад је у питању рјешење за излазак из ове ситуације.
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:Дакле, поменули сте неколико ствари, конститутивност народа. Ја мислим да, и то јемишљење било Српске народне странке и данас Нове српске демократије да је то једноеминентно демократско рјешење. Бити конститутиван значи конституисати, садржавати, живјетиу Црној Гори, дакле ту постоје одређени народи, има их у одређеном броју, ониконституишу, односно сачињавају популацију неко у већем, неко у мањем броју и то јереалност.
Поменули сте Босну, нијесте Македонију, поменули сте Белгију. Сад кад бих узеода карикирам, рекао бих Белгија не ваља, а ми смо од завида. Па неће баш бити да Белгијатреба да се на нас угледа а не ми на њу. Па нама су пуна уста Брисела, Европскаунија, Брисел, Брисел, Вашингтон. То су двије адресе, два града, двије тачке и дестинацијена земаљској кугли које данас изгледају као некад Јеврејима обећана земља.Значи, ако то у Белгији важи и то функционише, а ви кажете да не функционише. Падабогда да ми будемо као Белгија. Ја не знам ни једног грађанина Црне Горе којегабисмо данас питали, да га питамо - бисте ли вољели да је ваша земља као Белгија, који бирекао - тако не, то не ваља тај модел њихов гдје живе два народа, Валонци и Фламанцигдје су направили државу два конститутивна народа и то не ваља, ваљда они треба на нас дасе угледају. Па ево, изградите неки модел па да се сви угледају. Што не изградите чистимодел један грађанин један глас.
Шта то значи сад, неко може да се дефинише као мањина и то је све неријешено кодвас у Уставу. Тамо нијесте навели ко су мањински народи. Значи овдје сада може, каошто је Бошњачка, Муслиманска, да се 10 хиљада људи сабере, потпише и изабере 100делегата, рецимо Херцеговци и они оснују …
 



Датум: 26.08.2010
Close
Close