Друга сједница другог редовног засиједања - 14.10.2009.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Уважени господине потпредсједниче, уважени господине Бојовићу, поштованигосподине Котри,За разлику од неких мојих колега ја баш и нијесам нешто претјерано одушевљен овимизвјештајем. Са дужном пажњом сам прочитао годишњи извјештај Регулаторне агенције за2008. годину, тим прије јер сматрам да је енергетика најважнији ресурс у Црној Гори.Енергија је поред прехране, то вам је свима познато, основ за опстанак било ког народа ибило које државе. Ништа ново нећу рећи ако кажем да је планирање енергије централнопитање друштвено-економског и привредног развоја сваке земље. Особеностенергетског планирања је посљедица специфичности енергетике и енергетске привреде којаима универзалан привредно-економски значај. Не постоји грана привреде у којој енергијаније саставни дио производа и цијене тог производа.
У склопу укупне економске политике, енергетика треба квалитативно и квантитативнода прати укупни привредни и друштвени развој, а да при томе не буде лимитирајућа ни у једнојразвојној варијанти. Зашто наглашавам ових неколико веома важних, а свима препознатљивихкарактеристика енергетике, па због тога што се већ дужи низ година у Црној Гори премаенергетском сектору, према Електропривреди односи непримјерено. Свима су нам познатеразноразне приватизације у енергетском сектору до ове најновије у Електропривреди гдје сеоперативно управљање овом компанијом предаје страном партнеру иако овај немавећинско власништво, без обзира на лоша искуства у сличним ситуацијама из блиске прошлости.
При том мислим на релацију Гленкор-КАП.Али, да се вратимо на извјештај Регулаторне агенције за 2008. годину. Нећу сезадржавати на овом првом поглављу, јер су надлежности Регулаторне агенције потпунојасне и прописане су законом. Задржаћу се мало на почетку. Страница 5 задњи пасус изадња реченица: “Све више се потенцира могућност коришћења сунчеве геотермалнеенергије вјетра, а савремена истраживања показују да се у даљој перспективи очекује свевеће учешће тих извора у укупним енергетским ресурсима.” Све је ово лијепо да није овегеотермалне енергије. Ово је произвољна оцјена, господине Бојовићу, вама се обраћам,пошто сте ви потписник овог извјештаја.
Дакле, то је произвољна оцјена. Која су то савремена истраживања геотермалнеенергије у Црној Гори, када су обављена, ко их је обавио, на којим локацијама и који сурезултати тих истраживања?
Страница шест, трећи пасус одозго, прва реченица: “Резерве угља на пљеваљскомподручју су потпуно истражене и дефинисане.” Ко то каже?Не знам ко је писац ових редова, али не знам шта да вам кажем. Када сам овопрочитао, једноставно, најблаже речено, не слажем се са тим.У околини Пљеваља постоји што мањих, што већих, 13 медјусобно одвојенихнеогених басена у чијој седиментној серији су сачувани угљоносни слојеви. Ево, успут дакажем, старости средње глинице. Знамо сви, то су пљеваљски, матарушки, маочки, отиловићки,
бушањски, глиснички, брвенички и низ других мањих басена.Знамо и то да највећи економски значај има пљеваљски басен, онај пљеваљскибасен у ужем смислу, а да перспективно највећи економски значај има лежиште у Маочу.Ви кажете да су те резерве потпуно истражене и дефинисане. Када говорите, односно пишете,а оно што се напише то остаје, о резервама угља или било које друге чврсте минералнесировине, морате да знате да постоје ткз. геолошке резерве које се дијеле на утврдјене ипотенцијалне. Утврдјене резерве могу бити доказане или категорија А, могу да будуистражене или категорија Б, или могу да буду недовољно истражене, категорија Ц1, апотенцијалне су перспективне Ц2, прогнозне Д1 и претпостављане Д2. За вашу информацију,од тих ваших потпуно дефинисаних и истражених резерви, само три лежишта, то су пљеваљскибасен у ужем смислу, Љуће, шумански и отиловићки, имају категорију истражености, категорију
А. Када то говорим, у Беранама, односно околини Берана нема А категорије, штонаравно није лимит да се не може вршити експлоатација, али говоримо о потпуно дефинисанимрезервама.
Ви сте Регулаторна агенција, ми смо Скупштина, очекујем или се очекује потпунапрецизност.
Маочки басен има само Б категорију, без обзира што је А категорија изостала збогједног, по мени, веома бизарног разлога, али добро, то није тема за ову причу.Значи резерве нијесу потпуно истражене и дефинисане. Тек треба да се категоријенижих резерви преведу у категорије виших резерви, то богами кошта. Да бисмо, рецимо, Ц1превели на Б, да бисмо Б превели на А итд.
Да ли вам је познато, када се већ тврди да су резерве угља у Пљевљима потпуноистражене и дефинисане, а у Беранама нису, колики је енергетски потенцијал тих резерви, имамои билансни и ванбилансни, поред ових што сам навео? Да ли знате колико киловат сати, да такокажем, лежи у земљи у околини Пљеваља и Берана управо у овим истраженим резервама, укатегоријама А,Б и Ц1. Ево да помогнем.
Укупни енергетски потенцијал А,Б и Ц1 категорије, када се узму у обзир и количине,доњи топлотни еквивалент и тако даље, да сада не елаборирам, немам времена пуно, износи910 терават сати, да преведемо - 910 милијарди КС. Пазите, говорим само за те трикатегорије резерви. Ако се узме у обзир да се у садашњим условима у Црној Гори можерачунати са њеном прерадом у термоенергетским постројењима, као што је на примјерТермоелектрана у Пљевљима и мора се при томе узети у обзир да степен искоршћењаТермоелектране не прелази 30%, значи то 910 терават сати обарамо, имајући у виду степенискоришћења, на 270 милијарди КС. При потрошњи од око 5600 КС по глави становника нагодишњем нивоу, ево нека буде 6000, ова количина енергије је довољна за неких наредних75 година. Говорим о три категорије резерви. Ако узмемо да је цијена једног киловат сатана прагу Термоелектране, говорим податак из 2008. године, била је нешто преко четирицента, 4,3, ево да узмемо ради лакшег рачуна 4 цента, значи производна цијена безтрошкова преноса и разних других дажбина 4 евро цента за киловат сат на прагуТермоелектране, то значи да потенцијала вриједност енергије из лежишта угља у теренимаЦрне Горе из категорија А,Б, и Ц1 износи 11 милијарди евра. Малоприје је господин Медојевић
говорио милијарду и по и рекао пет пута, не него седам пута, 11 милијарди евра.Када додје вријеме за продају електроенергетског комплекса у Пљевљима, па иБеранама баш ме живо интересује за колико ће се новца ово продати. У питању је огромноприродно богаство Црне Горе.
Страна 8, још једна непрецизност и не знам ко је ово писао, очигледно нијегосподин Котри јер се њему ово не би могло провући - највећи дио лигнита. У Црној Горинема лигнита. То не постоји. Црна Гора у угљевима у појединим горивима не познајекатегорију лигнита. Моратае да користите терминологију која је прописана Правилником окласификацији и категоризацији пропрачуна резерви чврстих минералних сировина Законом орударству и законом о геолошким истраживањима. По том правилнику нема лигнита. УПравилнику о класификацији и категоризацији стоји мрколигнит. У научној и стручној литератури је
прихваћена тзв. Петрашекова подјела угљева и угаљ у Пљевљима припада меко-тврдомпрелазном типу. Меко-тврдим мрким угљевима .. (Прекид) ... иста страница: “Укупне резервеоко 6 милиона тона.” Које укупне резерве? Укупне билансне, укупне доказане, укупнеексплатационе? Не постоји у стручној литератури укупне резерве, геолошке укупне, којересерве? Које резерве? Табеле необиљежене, нема позива, нема наслова табеле, немаизвора, нема броја, нема ништа. Ова доња табела, само да се задржим на губицима ипреносу, дистрибутивним губицима. Да их саберемо, то је укупно 724,6 милиона киловат сати.То је за неких 90 милиона киловат сати више од укупне производње Пиве за прошлу годину.Знам да су губици у преносу, да је то техничка ствар, да су они нижи нешто од планиранихзбог мање производње у КАП-у и тако даље. Долазимо сада до једне ствари, до начинакако се прописује форма рачуна за струју. Зашто на рачунима за струју није дат детаљанпреглед? То је ваша обавеза, Регулаторне агенције исто колико и Електропривреде. Зашто нарачунима за струју нема ставке да се види колико износе ти губици, а ти губици износе нештона дистрибутивној мрежи око 12 и по милиона евра, преведено 130 милиона је разлика. Акоузмемо да је цијена 9,56 евра центри без ПДВ-а, то износи 12.428.000. На рачуну који мисви добијамо и плаћамо не пише та ставка.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:На ово питање може да одговори и господин Бојовић, није уопште проблем.Професоре Радуловићу, мислим да све будуће аранжмане везане не само запљеваљске угљеве већ и за сва друга фосилна горива која се налазе у теренима Црне Горе,треба везати за топлотну вриједност. Управо оно што сте Ви говорили. Значи, треба везатикилоџул, мегаџул, гигаџул и њихов еквивалент изражен у киловат сату, мегавату сату,гигават сату и тако даље. Други блок Термоелектране апсолутно има оправдања и то управона локацији поред ове садашње, то господине Госпић врло добро зна, је ли тако господинеГоспићу, јер је већ тамо неких 35% објеката. Што се тиче минералног ресурса за тај другиблок он постоји, дефинитивно постоји. чак је и предлог Нове српске демократије да се иде саједним блоком и на самом Маочу, гдје је 108 милиона тона, само треба ријешитихидролошке проблеме па и неке структурне, тако да то може све да иде.
 

 




Датум: 13.08.2010
Close
Close