Друга сједница другог редовног засиједања - 14.10.2009.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине потпредсједниче, даме и господо посланици, госпођоМеденица, поштовани грађани,Када је ријеч о овом извјештају о раду судова, који данас разматрамо,одмах се уочава, и то је очигледно, да је препун статистичких података. Значи,визуелно, кад се то отвори, то су све бројеви и само погдјекоје слово, а ваљдаизвјештај треба да подразумијева и неку анализу, а не само низање статистичкихподатака. Тако да би се слободно могао назвати статистички извјештај. Значи, голастатистика без икакве, да не кажем, озбиљне анализе. Анализе уопште нема.Из ових података се види, додуше да су побољшани услови за рад судова, даима квантитативних помака у погледу ажурности њиховог рада, али се не говориништа о главним проблемима у правосуђу. Значи, стање у правосуђу које јелоше,а које је везано за корупцију на високом нивоу, у овом извјештају нијеразматрано, а управо је то требало да буде главни предмет пажње и анализе уовом извјештају.
Из овог извјештаја се такође, не види колико се грађани Црне Горе у ЦрнојГори осјећају слободним, значи врло важно питање и важна тема.У Извјештају је даље требало обратити пажњу и на сљедећи проблем. Познатоје да постоји етички кодекс у судству.
Е сад, поставља се питање, у оквиру тог кодекса, да ли се разматралаимовина судија? Питање је одакле појединим судијама енормно богатство наједној страни, а на другој страни лично знам судије који су на тој функцији 20-такгодина, и подстанари су, никад нијесу добили, дакле, нијесу још увијек добили ни стан никредит, а плате су исте? И на једној страни неке судије имају виле, станове, џипове ишта све не, а на другој страни имамо подстанаре који ни кредит још увијек нијесудобили. По мом мишљењу, у овом извјештају на тај проблем требало је обратитипажњу. Затим, још једно веома важно питање, а то је поступање судова упредметима корупције и организованог криминала. То се, такође, не види из овогизвјештаја, а ред би био да се види које су то казне. Када је ријеч о корупцијиподсјетићу и ја, већ су колеге и прије мене о томе говориле, на овај најновијиизвјештај Европске комисије која је упозорила да је потребно донијети више пресудаза корупцију на високом нивоу. Европска комисија је такође у овом извјештајуоцијенила да постоји политички утицај на судове и тужилаштва, да су судови подутицајем политичких центара моћи. Суштинско питање је да ли је овдашње правосуђеспремно да изађе у сусрет очекивањима грађана Црне Горе и Европске уније.Даље, неминовно се поставља питање поводом овог извјештаја шта је са случајемприслушкивања судије Мандића, да ли се тим случајем бавио Судски савјет? Ако сеније бавио, зашто се није бавио, јер је он био члан, судија Вишег суда? Тај случај, понашем суду, потреса саме темеље демократског друштва и демократскогуређења ове земље.
Па онда смјена судије Аковића који је водио 10 најтежих случајева у ЦрнојГори и који је водио најтеже процесе у Црној Гори. Он је смијењен зато што јенаправио пропуст у писању једне пресуде у случају Шћекић.Пуно је још питања, поменућу само на примјер, јесте ли предузели некеактивности, то је и колега посланик Мандић питао, активности поводом истраживањаратних злочина које су вршили грађани држављани Црне Горе за вријеме рата од1992.до 1995. на територији Босне и Херцеговине? Значи, постоје имена, постојечињенице, стенограми, постоји једно обиље материјала на које још увијек необраћате пажњу.
Осим тога још један аспект је веома битан по нашем суду, по нашеммишљењу, а то је шта Ви као шеф судске власти радите да се у пракси реализује принциппропорционалне националне заступљености у судској власти. Нема демократије безтога. Ја тврдим да се учешће припадника српског народа у судској власти мјери непроцентима него промилима. И сматрам да је то једна велика друштвена аномалија.
 



Датум: 13.08.2010
Close
Close