Друга сједница другог редовног засиједања - 14.10.2009.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Разлог за моје јављање је настао уласком у салу, али сам чекао даколеге из ПЗП-а одраде одбрану ових предлога.Наиме, тражим од генералног секретара или евентуално од предсједникаСкупштине, уколико је политичка одлука у питању, да ми кажу због чега је ишчезлаћирилица са дисплеја, да ли је у питању технички разлог пошто, је ово само прелазнаверзија софтвера или је у питању политичка одлука да се настави нећирилизацији ЦрнеГоре.
Ако је ћирилица равноправна са латиницом нема разлога да ћирилица не остане овдје,између осталог, јер је то једна од посљедњих оаза за ћирилицу у Црној Гори. Молимда ми се одговори на ово.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Не ради се овдје о писању мог имена. Причам о читавом софтверу.Ако ћесве да пише на латиници,не морате да пишете моје име на ћирици. Само не видимниједан разлог, ако су равноправна писма ћирилица и латиница, зашто укидате ћирилицу иувлачите на мала врата латиницу. Ви сте се, између осталог, позивали више пута навишевјековну државотворност Црне Горе, и све остало, а све у Црној Гори што јенаписано у то вријеме на које се ви позивате написано је на ћирици, између осталоги Устав из 1905. године, који сваки час помињете. Значи, немојте да укидатећирилицу. Донесите политичку одлуку па да знамо.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Имам кући једног који је баш пасмине која се користи за ове прилике и знамколико су то племените и паметне животиње, за разлику од многих људи.Прво, јутрос ми је било топло око срца након сједнице Одбора за здравствокада је предлагач закона уважио неке моје амандмане. Помислио сам - ево,коначно да се око нечега сложимо, опозиција и власт. Медјутим, одмах наконтога, прво на Одбору а и сада овдје, видим да због неких моћних посланика изДПС-а, да су спремни посланици ДПС-а, да евентуално чак игласају против овогзакона да би се оправдали нечији поступци из скорије прошлости.Дужан сам да кажем, пошто из процедуралних разлога нијесте дозволилигосподину Јелићу, и то сте са правом урадили, да извијести шта је било на јутрошњојсједници везано за амандмане, да је измедју осталог промијењен назив Предлогзакона, тако да кажем колегама да не би погрешно саопштавали. Значи, сада језванично Предлог закона о кретању лица са инвалидитетом уз помоћ псапомагача. Ово је сада ушло, пошто је предлагач прихватио. Само кажем иобавјештавам колеге посланике да би им било јасније, да измедју осталог једнакатегорија лица са инвалидитетом која није била обухваћена предлогом је новимпредлогом обухваћена. То су особе ометане у развоју или са успоренимразвојем које користе, макар у развијеним земљама, на жалост не још увијек уЦрној Гори а надамо се да ће тога бити и овдје, терапијске псе, тако да је за тукатегорију проширен овај закон, па смо у члану 2 став 2 само промијенили да паспомагач је пас водич, пас помагач, односно терапијски пас. Ово само каоинформација да би могли боље да пратимо даљи ток сједнице.Као што је већ господин Срзентић помињао хрватиски закон, и тај хрватскизакон је, поштовани грађани и поштовани посланици, био и основа, то се види, задоношење овог предлога закона и нека је и тако треба. Са тим се потпунослажем. Нема Црна Гора баш такве кадровске капацитете да можемо дадоносимо квалитетна законска рјешења у свим сферама људске дјелатности и требапреузети квалитетна рјешења из окружења и из Европе. Конкретно, ово је закон којису Хрвати донијели још 1998. године у вријеме господина Фрање Туђмана.У том закону тачно има норма коју помиње господин Срзентић, којаовдје није у овом закону била нормирана, у нашем предлогу, а то је да паспомагач може да удје у чекаоницу или у апотеку. Сматрам да то није спорно и даможе да остане као рјешење, јер ако баш неко сумња у могућност да особа саинвалидитетом инсистира да пас с њом уђе у операциону салу. Ако већ постоји некоко у то сумња, нека онда то остане, овакво рјешење.
Ми смо у Црној Гори врло лаки на ријечима, кад треба да се изрази спремносту борби за права других, али проблем настаје кад са ријечи треба да се пређе надјело.
Због тога треба учинити све што је могуће како би закони били што прецизнији икако би се људима оставило мало простора за креативна тумачења. Јер кад дођедо креативних тумачења, онда су углавном на штету оних којима су законинамијењени. Зато сам ја мишљења да би требало да се прецизирају још неке ствари уовом Закону, које се конкретно односе на плаћање додатних карата утранспорту или улазница кад се ради о спортским приредбама, позориштима,библиотекама, за пса помагача.
Наиме, Хрвати, које смо копирали у овом случају су то уврстили. Значи, нијесуостављали никакву могућност да неко слободно тумачи и да на тај начинзлоупотријеби то што није обухваћено Законом и да плати додатну возну карту.Људи који користе пса помагача посјећују културне или спортске манифестације и томоже да буде врло значајно, да им неко не би стварао проблеме. Због тогамислим да морамо да будемо потпуно прецизни код нормирања овог закона.Овај Предлог закона је добар и то не зато што ја тако мислим, него зато штосу ме обавијестили људи који су животно заинтересовани да се овај закон прихвати.Они су задовољни и сматрају га модерним, можемо да кажемо и либералним.Постављало се више пута питање да ли је ово можда и најлибералнији закон, посебнона Одбору, па шта и ако је, ајде једанпут да ми будемо испред других. Мада, јалично сумњам, не могу да тврдим као господин Срзентић да сам консултоваосве могуће тачке на планети, али сам потпуно убијеђен да у Норвешкој, Данској,Холандији, Шведској нико не тјера пса из чекаонице, тј. пса помагача. А посебно,што у Црној Гори још увијек, нажалост, није обезбијеђено ни да људи имају добреуслове у здравственим установама. Ја нијесам сигуран да су љекари који улазе уоперационе сале да оперишу увијек потпуно здрави и да нијесу носиоци некогвируса, а врло често, нажалост, макар се тако прича, то не могу да докажем, имаих и у алкохолисаном стању. Посебно кад су ови пси у питању, морамо да знамода је чланом 2 став 2 прецизирано да се ради о обученим псима са исправнимлегитимацијама, то значи не ради се овдје о било каквом псу, ради се прво оздравом псу и о псу обученом да се понаша сходно ситуацији онако како треба.У ресторану, прије ћете доживјети изгред од неког алкохолисаног лица него од псаобученог за понашање у таквом простору. То будите сигурни. Ево, господинКривокапић се нашалио на почетку да сам ја љубитељ паса. Ја имам пса који је врлосличан псима о којима се овдје ради и могу да вам кажем да у већини ресторана укоје ја иначе идем, власници нас пуштају и пас никад није направио никакавпроблем, а рачунам кад би био посебно обучен за такву ствар, да у то не требасумњати.
Има још једна ствар у овом закону о којем смо могли да поведемо маловише рачуна, или ево да замолим господу из Министарства код спровођења овогзакона да нам олакшају. Особе са инвалидитетом које су третиране овим Закономзанима како ће најлакше да се жале кад им се буде ускратило право. Да ли ће дапостоји посебан број телефона или служба, јер кажу да тај дио иде врло тешко. Значи,кад постоји законски оквир и по старом закону да разне службе од полиције прекоразних инспекцијских служби проглашавају своју ненадлежност. Значи, поред тогашто усвајамо закон морамо и да им омогућимо. Ево ја позивам Министарство даако ништа друго омогући неки телефон за жалбе на који би могли да се жалеевентуално корисници ових паса у случајевима када је Закон злоупотријебљен.Ја мислим да нико не треба да се боји вишка права за лица са инвалидитетом.Значи, то су наша браћа, сестре, комшије, рођаци који су имали ето ту несрећу да небуду потпуно исти као ми у смислу физичког здравља. Мислим да та позитивнадискриминација никоме од нас не може да смета. Нама су то поједини тренуци утоку живота кад смо у просторији са њиховим псом, а њима је то читави живот, ониживе сваки дан са тим и оно што су вама наочари или ноге и уши њима је тај пас.Мислим да морамо да имамо мало слуха за те њихове потребе.
Да не бих прекорачио, захваљујем се и позивам све да подрже овај закон.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштована господо, не знам да ли нас више ико слуша и прати, моје колеге из клубапрате.
Ја ћу мало да се наслоним на оно што је причао мој колега Булајић, а односи се наповршност у овом случају у писању Извјештаја, вјероватно оном логиком - ови посланицинеће то да читају, можемо да пишемо шта хоћемо. Посветићу се једном другомдогађају који је у значајној мјери обиљежио прошлу годину, у економском смислу, у ЦрнојГори, а то је Одлука Регулаторне агенције која је оборена на Управном суду, а вјеровалиили не, с друге стране су била три физичка лица, група градјана. Значи, с једне стране групаградјана, а са друге стране специјализована агенција састалвјена од најплаћенијихстручњака у Црној Гори.
Регулаторна агенција за енергетику је 20. јуна о.г. донијела одлуку о измјени тарифаза електричну енергију према којој је цијена струје за домаћинства снижена до 3% а таизмјена је услиједила након пресуде Управног суда Црне Горе да се усвоји тужбенизахтјев и поништи одлука Регулаторне агенције о измјени тарифа од 27. новембра прошлегодине. Група градјана: Стево Мук, Далиборка Уљаревић и Горан Ђуровић, противРегулаторне агенције за енергетику и донешена је пресуда да није било правног основа задоношење нове одлуке о тарифама, истовремено захтијевајући од Регулаторне агенције дау поновном поступку донесе нову одлуку којом ће отклонити неправилности и ваљаноразјаснити чињенице у вези са појединим трошковима у пословању Електропривреде ЦрнеГоре на основу којих је и спорна одлука донијета.
Колико се разумијем у ову тематику господо, вама је практично једини посао дадоносите тарифе за електричну енергију и за друге енергенте, нафту, гориво, и како је могућеда то не урадите на квалитетан начин, ето тај најважнији посао који имате да радите него давам група градјана обара одлуке. То ми стварно није јасно. Није то највећи проблем,највећи проблем је што нико од вас не одговара због тога. Ништа се није десило, ништа. Дасе није група градјана покренула и тужила суду, обратила се Управном суду, ово би прошло.Зашто? Јер Електропривреда Црне Горе причамо сада о електричној енергији нећемо онеком другом, када има потребу за повећањем она се вама обрати, образложи својетрошкове и ви одобрите или не одобрите. Али нико не брине о грађанима. Ту има једна рупа, уовим прописима, шта се дешава када цијена треба да се спусти, има ли кога да у имеградјана то предложи или по мом увјерењу то би требало да ради Регулаторна агенција?Сходно предвидјеној процедури утврдјеној Правилником о тарифама за електричну енергијуЕлектропривреда је крајем фебруара прошле године упутила вашој агенцији захтјев заодобравање регулаторно дозвољеног прихода након чега је ваш Одбор у мају 2008.године донио одлуку о дозвољеном приходу којом се Електропривреди Црне Горе утврдјује иодобрава регулаторно дозвољен приход који се транспонује у накнаде тарифе у износу од243 милиона и тако даље и одобрени су укупни трошкови Електропривреде том одлуком уизносу од 272 милиона и мало више, мислим да то никога не занима иза ове тачке од 272милиона. Поред тога утврдјене обавезе Електропривреде да изврши утврдјивање регулаторнодозвољеног прихода одредјени рок за доставу са цијенама Регулаторне агенције наодобравање и дефинисан период у којем ће се одлука примјењивати од 1. јуна 2008. до 31.маја 2009. године. Одбор ваше агенције је 30. маја коначно по захтјеву Електропривредедонио одлуку о одобравању табела са цијенама за електричну енергију. Користећи одредбеиз Правилника, Електропривреда Црне Горе је 28. октобра прошле године поднијела захтјеввашој агенцији за измјену већ одобрене тарифе прије истека периода за који је одобрена, јерје због околности које се нису могле предвидјети дошло до повећања укупних трошковапословања изнад 3%. Ти су се трошкови односили углавном на приспјело потраживање попресуди Трговинског суда у Новом Саду око 6,5 милиона евра, веће трошкове увозаелектричне енергије итд. Ви сте им углавном прихватили трошкове, али шта се десило?Цијена која је узета у обзир када су се разматрали трошкови набавке електричнеенергије је добијена, то сте Ви рекли, на бази просјечне понуђене цијене на тендеру који јерасписала Електропривреда. Касније, због побољшања ситуације у Црној Горихидрометеоролошке, напунили су се извори, није било потребе за увозом и требало је да сеспусти цијена, међутим, ви нијесте реаговали. Остала је иста цијена и морали смо поред вас,које плаћамо ми грађани Црне Горе и то могу да кажем жестоко, да чекамо да се јавеСтево Вук, Горан Ђуровић и Далиборка Уљаревић. Мислим да то није у реду.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштована господо посланици, господине предсједавајући, драги грађани ЦрнеГоре.
Ја имам потпуно другачији приступ овом проблему. Ја сматрам да не треба дабјежимо од тога и да донесемо, ако треба најлибералнији закон када су у питању лица саинвалидитетом да никога од нас неће забољети глава што ће ти људи имати вишак права уодносу на нас остале. Господин Мугоша је и на Одбору, колико се сјећам, имао малопритужби на то да им дајемо већа права него што и по Уставу припада у односу на насостале. Али, сада да не подсјећам када се прича о изборном законодавству да сеодређене мањинске групе фаворизују, да то није уопште спорно, па не видим разлога заштоне бисмо фаворизовали и оне људе, ону нашу браћу, сестре, рођаке, пријатеље којима бог ниједао могућност да буду потпуно једнаки са нама, макар у смислу физичких недостатака.Прво, желим да захвалим предлагачима што су имали разумијевања и воље дапредложе један овакав закон, али и да уваже одређене амандмане које смо моје колегеи ја доставили. Посебно сам захвалан што су дозволили да промијенимо наслов закона којимсмо проширили ингеренције овог закона на још једну категорију људи, а то су дјеца сасметњама у развоју која користе помоћ терапијског пса. Због тога господинпредсједавајући то није рекао када смо гласали. Назив закона је промијењен па је он садо кретању лица са псом помагачем. Даље је све објашњено шта се све сматра псомпомагачем и које су све категорије људи који их користе.
Од једног амандмана сам одустао, из разлога што сам добио коректнотумачење од стране предлагача. Остала су још два амандмана. Морам да будем искренда ми није јасно због чега сте их одбили и скоро сам сигуран, иако смо опозиција и власт свитреба да гласамо, да ће да буду прихваћени јер се односе на сљедеће:
Амандман 5, то је један од ова два амандмана о којима треба да се гласа:
 “Лице са инвалидитетом са псом помагачем не плаћа додатну возну карту за пса упревозном средству јавног превоза, без обзира на смјер и дужину пута.” Прочитаћу одмахи други, јер су слични:
 “Лице са инвалидитетом са псом помагачем не плаћа додатнуулазницу за пса када користи простор или објекат који је утврђен као јавно мјесто.”Образложење је исто. Сматрам да ова норма треба да се јасно прецизира како би особекоје користе поменуте псе лишили евентуалних непријатности или проблема, јер сви знамо да каднеко хоће да тумачи закон креативно, то се углавном завршава тако што се тумачи наштету оног ко користи норме из закона.
Мислим да ово не би смјело да буде уопште спорно и не видим никаквог разлога даостављамо икакве нејасноће. То би било то. Још једном захваљујем свима који суучествовали на изради овог закона и надам се да ће Црна Гора да добије коначно једанзакон по којем ће да буде и лидер у региону. Иначе, за информацију господину Мугоши овајзакон је врло сличан, да не кажем истовјетан са законом у сусједној Републици Хрватској.
Хвала.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Ја ћу покушати да не дам ником повода даље, и нема потребе да око оваквогзакона отварамо икакве велике полемике. Можемо да причамо о томе да ли је мени циљ даостварим неки политички поен залагањем за овај закон, ја позивам све да се залажемо заовакве законе, па нека се протумачи погрешно, само да их доносимо. Хвала.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Ево, да будем ја потпуно прецизан. Колико се ја сјећам, ту су, као што сте самирекли, остали чланови Одбора, господин Мугоша и ја смо били гости тог дана на састанку. Онје третирао овај закон на начин да он омогућава давањем права лицима са инвалидитетомтакве могућности да се угрожавају права оних других. У конкретном случају значи да сена неки начин угрожавају права оних других који су, коришћењем ових права могли да будуповријеђени на неки начин. Мислим да се конкретно радило о случају који се дешавао уОпштини Подгорица. Ја сам на тај начин протумачио да му је засметао вишак права заособе са инвалидитетом. Ја сам се можда погрешно изразио. Ако се тако нешто десило ја сеизвињавам, али у сваком случају поента је била у томе да овај закон омогућава људимаправа која би могла да угрозе неког другог. То је, колико се сјећам било нешто што јегосподин Мугоша хтио да каже. Надам се да ће то потврдити. Али, уколико неће, ја знам дасте из исте партије, знам да имате обавезе према колегама посланицима и ја то разумијем.Хвала..
 



Датум: 13.08.2010
Close
Close