Прва сједница другог редовног засиједања - 13.10.2009

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједниче, уважене колеге и колегинице, поштовани извјештачи са овесједнице,
Ми посланици Нове српске демократије, када је ријеч о овом предлогу закона,имамо у виду неколико капиталних чињеница. Ми никада не можемо заборавити да је НАТОпакт извео ин виво експеримент над грађанима Србије и Црне Горе 1999. године, када сужитељи Србије и Црне Горе, било да су Срби, Црногорци, Мађари, Албанци или Бошњаци, 78 данабили изложени вишенамјенском експерименту изведеном од стране 19 најмоћнијих државасвијета. Ми не можемо и не смијемо изгубити из вида, па ни данас када је ријеч о овомзакону, чињеницу да су НАТО бомбардери дејствовали недјељама у једној суверенојземљи усред Европе. Шта се догодило за вријеме бомбардовања и какве је посљедицеоно изазвало, познато је свакоме ко хоће да зна истину и уважи реалност и чињенице.Подсјећам да је агресија НАТО пакта против Србије и Црне Горе 1999. године,започета и реализована грубим кршењем Повеље Уједињених нација, основних принципамеђународних односа и међународног права. Ми у Новој српској демократији поштујемои Повељу Уједињених нација и међународно право и, из тих разлога, не можемо подржатиовај предлог закона.
Бомбардерска акција против Србије и Црне Горе извршена је ангажовањемнајвећег дијела расположивих војних потенцијала НАТО-а, уз грубо кршење мандатаСавјета безбједности Уједињених нација, па чак и кршење оснивачког акта Атлантскогсавеза. Брутална агресија најмоћнијег војног савеза није представљала само насртај натериторијални интегритет и сувереност једне независне европске земље, већ је представљаланајвећи ударац Уједињеним нацијама и Савјету безбједности као највишим ауторитетима одкојих је, до тада, зависило очување мира и безбједности у свијету. НАТО бомбардовањеСрбије и Црне Горе изазвало је бројне људске жртве, хуманитарну, економску и еколошкукатастрофу, чије се посљедице не могу ограничити ни квалитативно а ни квантитативно, али нивременски, као ни просторно. По интензитету учесталости, употријебљеној војној сили ипосљедицама, то је највећа и најнехуманија оружана агресија реализована послије 2. свјетског рата на тлу Европе. За 78 дана бомбардовања, страдало је 2.300 цивила и 1.002војника, а 5.000 људи је осакаћено. Извршено је 36.219 налета војних авиона. Војни авионису летјели су на висинама између 10 и 15 км, гдје се налази озонски омотач. Резултатњиховог дејства јесте оштећење озонског омотача изнад дијела Балкана и Италије. Још завријеме бомбардовања грчка национална метеоролошка станица објавила је да се напростору изнад Србије и Црне Горе појавила озонска рупа која се током касног љетапроширила и на Грчку. Осиромашеним уранијумом гађано је укупно 113 локација наподручју Србије и Црне Горе. На тај простор бачено је, по процјенама и тврдњама рускеармије, 45 тона осиромашеног уранијума. Прикривање података о броју и врсти дејставапредставља такође злочин, јер онемогућава да се на адекватан начин угроженостановништво заштити од погубних посљедица ратних операција из 1999. године. Врло јеважно да све ово зна црногорска јавност, али овдашњи медији све ово прећуткују. То зањих, очигледно, није важна тема.
Ми данас немамо прецизне податке и резултате о тачном броју обољелих одмалигних обољења узрокованих бомбардовањем, јер тумори који настају као посљедицајонизирајућег зрачења имају дуг период до настанка саме болести и реално треба дапрође 15 година. Али у условима сихронизованог дејства уранијумског, диоксиног иелектромагнетског рата, посљедице јонизирајућег зрачења се примјећују тек послије тригодине од тренутка контаминације.
Дакле, све је јасније да бомбардовање, стрес, канцерогени агенси у води, храни,ваздуху и земљи, јонизирајуће зрачење, полако али сурово и бескомпромисно узимају својданак.
У италијанским медијима појавиле су се приче које су пласирали италијански и шпанскипилоти, а по којима су у бомбама којима су гађани циљеви Србије и Црне Горе биласредства за стерилизацију землијшта и људи. Овакве приче морају бити предмет озбиљних исвеобухватних анализа, јер директно оптужују агресоре за геноцид.
У извјештају Америчког института за енергију и истраживања животне средине истиче седа је НАТО бомбардовање својим дејствима ослободило у животну средину Србије и ЦрнеГоре значајну количину токсичних супстанци. Даље, да су цивили који живе у околини циљевакоји су били под дејством НАТО пројектила изложени великом ризику по здравље одзагађивача у ваздуху, води и храни. Да ће због великог кашњења деконтаминације,чишћење угрожених локација коштати из дана у дан све више уз стално повећање ризика поздравље становништва. Дакле, све ове чињенице долазе из америчког извора, даклеИнститута за енергију и истраживања животне средине. Све ово што сам рекао само је диоистине о посљедицама бомбардовања НАТО акција из 1999. године, истине која говори исвједочи да је над грађанима Србије и Црне Горе борбеним дејствима 1999. годинепочињен геноцид. Из свих тих разлога, уважавајући истину и чињенице, Нова срскадемократија ни у ком случају не може подржати овај предлог закона. Разлоге јепрецизно елаборирао колега Булајић.
Дакле, ми се залажемо за војну неутралност. Сматрамо да треба расписатиреферендум о уласку у НАТО. Питам вас зашто то избјегавате. Зашто избјегавате да сесуочите са вољом грађана Црне Горе на коју се стално позивате? Хоћемо ли ми, каопосљедица изгласавања оваквог споразума и уласка у НАТО, бити дио окупационихснага на Косову и Метохији или евентуално на југу Србије? То су питања суштинска на којаова власт треба да одговори, а која избјегава. Што се нас тиче, ми уважавамо свечињенице које сам ја навео, уважавамо Повељу Уједињених нација, уважавамомеђународно право и као људи демократске орјентације тражимо референдум и данасћемо бити против предлога оваквог једног закона.
 




Датум: 03.08.2010
Close
Close