Радуновић: Влада одустала од Превлаке

Црногорска власт није помогла напорима да се очува Превлака тиме што у Уставу из 2007. године нема рјешења из претходног, по коме се грађани на референдуму морају изјаснити о измјени државних граница. Напротив, то је пут да се она изгуби, сматра проф. др Благота Митрић.
Он се у изјави за "Дан" заложио да се приликом доношења одлука које могу имати утицаја на државне границе поштује норма из Устава који је донијет 1992. године, односно, да се распише референдум. Митрић је изразио бојазан да Међународни суд правде у Хагу неће донијету одлуку у корист Црне Горе када буде разматрао статус Превлаке, територије око које се Хрватска и Црна Гора споре деценијама.
- Могу рећи да је у питању лоше уставно рјешење, једно од неколико које су корак назад у односу на Устав усвојен 1992. године. Мада ће Скупштина имати гласање о црногорским предлозима за суд, мислим да ће у коначном одлука у Хагу бити ненаклоњена Црној Гори. Уосталом, у свему се руши међународни правни поредак недавним савјетодавним мишљењем овог суда о Косову - објаснио је Митрић.
Премијер Црне Горе и предсједник ДПС-а Мило Ћукановић постигао је договор са хрватским званичницима да коначну ријеч о Превлади да суд у Хагу, свјестан да Устав за тако важну одлуку не предвиђа организовање референдума. Ћукановић је договор са хрватском страном објелоданио почетком 2008. године, неколико мјесеци након усвајања новог Устава.
На питање да ли је овај правно-политички маневар, вјешто срачунат да се статус Превлаке ријеши иза затворених врата заоблазећи грађане, члан парламентарног Одбора за међународне односе и посланик Нове српске демократије Славен Радуновић је казао да је Ћукановићева влада давно одустала од Превлаке.
- Свјесни чињенице да ће због свог негативног имиџа морати да плате пуно скупљу цијену од уобичајене, они су преузели на себе улогу верификатора косовске независности, промотера НAТО будућности Црне Горе, као и "покајника" са дубровачког ратишта. Хрватска дипломатија је осјетила лак плијен и за подршку режиму Ћукановића тражила безусловно одустајање Црне Горе од Превлаке.
Да се не заваравамо - Превлака је већ годинама у функцији хрватског туризма. Плаже су закупили хрватски предузетници, а кафићи и ресторани уплаћују порез у хрватску државну касу. То полуострво је у економском, политичком и сваком другом смислу дио територије Хрватске, колико и Шибеник или Осијек - констатовао је Радуновић за "Дан". Он је оцијенио да "Ћукановићу, који је правио приватну државу за себе и своје пријатеље, Превлака, као цијена коју треба платити за подршку важне државе из региона, није била значајна".
- Тако је нестала и потреба за референдумом из новог Устава. Прагматичном Ћукановићу је сваки облик демократског изјашњавања само терет у испуњавању сопствених циљева - закључио је Радуновић.


М.В.



Крше скупштинске закључке



Из угла Радуновића, потпуно је небитан интерес државе и грађана Црне Горе, кад дођу у колизију са интересом Ћукановића и његових пријатеља.
- Више не можемо, чак ни да причамо о заједничком интересу врха ДПС-а, јер полако долази вријеме да треба да вршимо диференцијацију и међу њима. Не гледају сви благонаклоно Ћукановићеве политичке вратоломије, као и његов присан однос са разним сумњивим људима. Он је досад кршио писана и неписана правила, правне норме и завјете предака, па кога може да изненади непоштовање закључка Скупштине Црне Горе 1992. године - тврди Радуновић.
По том закључку, сви политички субјекти сагласни су да је Превлака сасвим неотуђиви дио Црне Горе, и да око тога не може бити преговора.


Не може без изјашњавања грађана



Дугогодишњи новинар и познавалац прилика о разграничењу на Превлаци Љубомор Ћикановић се пита да ли неко има легитимитет да разговара на тему границе без претходно утврђене обухватне преговарачке платформе у Скупштини која би садржала аргументе у прилог Црне Горе.
- Aко је оцјена да је и у другој Југославији Превлака била дио Црне Горе тачна, а чињенице говоре да јесте, за легитмитет разговора о граници без референдума грађана не би могла ни двотрећинска већина посланика. Међутим, за разлику од претходног устава, у новом нема одреднице да се о питањима границе морају изјаснити грађани. Да ли су такве уставне "корекције" биле дио припрема за "разрјешење" прадавног граничног спора "око Превлаке" показаће вријеме и историја, ко год историју буде и за кога писао - казао је Ћикановић.


Сила бога не моли



Професор Митрић наводи да се у разматрању разграничења Превлаке мора узети у обзир латинска синтагма - институт из облигациног права који се односи на "промијењене околности".
- Сматрам да се о најважнијим држаним питањима - статус, граница или приоступ НAТО-у, морају изјаснити грађани на референдуму. Међутим, морам рећи и нешто што можда није у корист напора да се очува Превлака, али све бивше републике СФРЈ су у границама из бивше заједнице а та чињеница не иде у корист Црној Гори. Aко ствар заиста дође пред Међународни суд правде, бојим се да ће исто бити као с оцјеном декларације о независности Косова, јер се суд изгледа тада није ни бавио правним аспектима, него политичким интересима. A познато је, сила бога не моли - каже Митрић.






(ДАН, 27. 07. 2010)
 




Датум: 27.07.2010
Close
Close