Алексић: Антисрпство је идеологија црногорске власти

 Црногорска власт спроводи националну и политичку дискриминацију, јер су данас у Црној Гори обесправљени Срби, али и они Црногорци који припадају опозицији. А једини начин да се то промијени јесте смјена власти, сматра посланик Нове српске демократије Будимир Алексић. Према његовој оцјени, Срби у Црној Гори никако не могу бити мањински народ, јер већинског ни нема, али су обесправљени када је у питању остварење људских права, посебно када је у питању постизање фер услова за запошљавање.
"Данас, од јавних служби, преко банкарства, туризма, до испуњења услова да би се помогао мали и средњи бизнис, Срби у Црној Гори су дискриминисани и немају једнака права као остали народи који овдје живе. То се посебно односи на запошљавање у државним институцијама, гдје је број Срба тренутно мали - рекао је Алексић за "Дан".
Тренутно у црногорском парламенту, осим чланова посланичког клуба Нове српске демократије, и великог броја посланка СНП, само још два посланика се изјашњавају као Срби, а они су из клуба ДПС-а. У Влади, од 17 ресора, према информацијама које су нам доступне, само се један министар изјашњава као Србин, док у челним структурама правосудног система уопште и нема Срба.
Рачуница је, дакле, јасна. Иако по посљедњем попису чине трећину становништва Црне Горе, Срби симболично учествују у запошљавању у јавном сектору, а процент њихове заступљености у државним институцијама је око пет одсто.
Према подацима који су објављени прошле године, а на које се позива заштитник људских права и слобода у свом извјештају, у црногорском Министарству културе од 40 запослених, 33 су Црногорци, а само четворо је Срба. У Министарству одбране, запослено је девет Срба, док је у Војсци Црне Горе запослено 638 Срба, иако тамо ради преко 2.000 људи. Министарство за људска и мањинска права, и Министарство за европске интеграције, немају запослених Срба. У Министарству здравља је само 12 Срба, док их је у Министарству просвјете шест, од 69 запослених.
Нема никаквих свјежијих података колико Срба има у Министарству унутрашњих послова, јер је тај ресор одбио да с омбудсманом сарађује на ову тему. Није сасвим познато ни колико Срба има у Управи полиције (незванично се чује да их је свега седам одсто, али то није засад могуће потврдити) док је након референдума 2006. године објављено како у АНБ ради само троје Срба, иако црногорска тајна служба званично има преко 400 запослених.
Такође, у Министарству туризма запослено је шест људи српске националности, док у Министарству рада и социјалног старања ради 12 Срба, иако је тамо запослено чак 207 лица. Утврђено је да Срба нема у Министарству пољопривреде, а у том ресору тренутно ради 91 лице. Осим МУП-а, Министарство иностраних послова (министар Милан Роћен то упорно одбија), Министарство правде, Министарство сабраћаја, поморства и телекомуникације, Министарство економије, Министарство уређења простора и Министарство финансија није хтјели саопштити колико је запослених лица српске националности.
Посебно мало Срба из Црне Горе ради у локалним самоуправама. Од 21 општине, познати су подаци за 11. Остале, нажалост, нијесу хтјеле објавити број запослених по структури националној припадности. Перма сазнањима "Дана", неке старјешине у државним органима сасвим изричито забрањују вођење евиденције запослених по националној припадности.
Дакле, на Цетињу, гдје је у управи запослено 195 људи, само пет лица саопштило је да су српске националности. У огранима локалне управе Никшића запослено је 446 службеника, а од тог броја Црногораца је 117 или 26,23 одсто, док је Срба пет, или 1,12 одсто. У Мојковцу, гдје у управи ради 75 лица, Срба је 25, а Црногораца 43, док се седам лица није ни хтјело изјаснити.
У општини Будва је запослено 306 лица. Од тога су 222 Црногорца или 72,54 одсто, а Срби 63, или 20,58 одсто иако је на попису 2003. године већина Будвана саопштила да су Срби. У органима локалне управе Котор, с друге стране, у радном односу је 135 службеника а само 21 одсто од тог броја су Срби. Црногораца је 73 или 54,07 одсто, а Срба 29 запослених. У Даниловграду је сада запослено укупно 102 лица, а од тога су Црногорци 88 или 86,27 одсто, док је Срба осам, или непуни осам одсто.
У Рожајама у локалној управи раде само два Србина, а у Улцињу четири. Истина, у те двије општине ради и укупно 12 лица црногорске националности
Коначно, у органима управе Тивта запослено је 92 лица - Црногораца 33 или 35,86 одсто, Хрвата 35 или 38,04 одсто, а Срба 18, или 19,56 одсто.
Може се закључити да Срби у Црној Гори нијесу мањина, али зато јесу када је запошљавање у питању.
Ђукановић: Срби нијесу дискриминисани
Предсједник Владе и лидер ДПС-а Мило Ђукановић тврди да заступљеност Срба у институцијама државе није проблем.
"Овдје имате сталне приговоре лидера српских националних партија. Не могу по националној основи пребројавати Србе у држави, али ћу рећи да сигурно знам да се пар министара у Црној Гори опредјељују као Срби, да су сигурно неколико чланова посланичког клуба ДПС-а Срби. Да су и неколико важних директора, почев од Бродоградилишта, такође Срби. Дакле, они нијесу дискриминисани. Право питање је зашто они који би жељели да са српским штитом добију позицију у Влади, парламенту или у предузећу то не добију зато што су компетентни, јер српство или црногорство, или било који други национални осјећај, није им довољна компензација за неку компетентност - рекао је Ђукановић за Б92 фебруара ове године.
Он је негирао да су Срби дискриминисани, оптужјући српске политичке лидере да манипулишу питањем положаја српског народа.
"Лидери српских националних партија у Црној Гори постављају тезу "или имамо монопол, или смо дискриминисани". Њима нико није ускратио да користе српски језик и у школама и у идентификационим документима. Дакле, од пасоша до личне карте. Нико њима није ускратио право да иду у своје манастире, да иду у своје цркве, али они би жељели да ускрате права Црногорцима - оптужује Ђукановић.
Стање алармантно
Будмир Алексић сматра да је стање у области запослености Срба алармантно и позива "све снаге које желе правду, демократију и слободу у Црној Гори да помогну у смјени режима".
"Није само ту важно питање дискриминације Срба, већ и националних Црногораца, који уколико искажу противљење ДПС-у и СДП-у, одмах постају жртве система који практично почива на дискриминацији. Црногорски режим је сада већ 60 година стваран да производи подјеле и користи репресију да би остварио своје науме - каже Алексић.
Он је сасгласан да је на референдуму почетком 90-их само девет одсто грађана Црне Горе признало да су Срби, а да је тада Црна Гора подржала државну заједницу са Србијом, посланик Нове истиче да је тада "црногорство доживљавано као израз српства, и да то није био проблем".
"Међу бирачима у православном живљу који су негирали да је црногорство израз српства, било је тих година седам до десет одсто, ништа посебно значајно. Међутим, када је настала подјела у ДПС-у и када је премијер Мило Ђукановић постао шеф режима, анти-српство постаје идеологија власти, и тако је до данас. А ако погледате попис 2003. године, видите да је рекција Срба та да се велики број грађана изјаснио да су српске националности. Чак је и велика већина оних који су рекли да су Црногорци, али да говоре српским језиком, признала да је језик, као најзначајнији елемент за припадност једној нацији, израз српства, односно да они не виде српство као различито од црногорства. С друге стране, има и оних који мисле другачије, али попис је недвосмислено показао да су у мањини - сматра Алексић


(ДАН, 25.07.2010)



Датум: 26.07.2010
Close
Close