Пета сједница првог редовног засиједања 23.07.2009.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре, господине адмирале, поштовани посланици,
Данашњи дан ући ће у историју Црне Горе као посебан датум. Наиме, 24. сазив Скупштине Црне Горе ући ће у анале као сазив који је по први пут у историји Црне Горе донио одлуку да црногорска војска буде окупациона. Дакле, Црна Гора шаље своју војску у средњу Азију, у Авганистан, у земљу која је у перманентном ратном стању пуне три деценије.
НАТО, под именом међународних снага са покрићем Уједињених нација, али не и под командом Уједињених нација извршио је инвазију Авганистана, а све због тога да би довео до краја амерички рат започет послије 11. септембра 2001. године. Међутим, судећи по информацијама које стижу са авганистанског бојишта, па и неким информацијама из самог средишта алијансе ниједан од примарних циљева није остварен, али ако је био циљ разарање земље и урнисање њене ионако сиромашне привреде то је остварено. Ако је био циљ да данас Авганистан представља базу гдје се производи по неким подацима чак 80% свјетске сировине за производњу опијума мака и одакле се дистрибуира многим земљама, а можда долази до наше омладине, циљ је остварен и то без дилеме.
Производња тог наркотика руши све рекорде. Према подацима неких обавјештајних служби цифра се креће око шест и по хиљада метричких тона годишње. Преживљавање авганистанског сељака се свело на узгајање мака, дакле, сировине за производњу опијума. Према подацима из јула 2007. године једном авганистанском сељаку узгајање мака доноси годишње нешто око 3.900 долара, односно десет пута више него што за исти период прими авганистански учитељ или полицајац, или девет пута више него што би се за исти период добило да се на истовјетној обрадивој површини садила пшеница.
Од почетка тзв. демократизације Авганистана по западном рецепту површина земљишта на којој се узгаја мак повећала се за чак 70 до 80%. У седмој, а сада већ и осмој години присуства у Авганистану западна војна алијанса губи и трпи рекордне губитке. Гину без разлике и Американци, и Французи, и Енглези, и Пољаци, и Румуни и многи други. Јуче су нападнути и Хрвати.
Закључно са 21. јулом број погинулих војника западне алијансе износи 1.190, тешко је рањено око 5000 од чега 3000 осакаћено и никада се више неће вратити на дужност. Америчке жртве су наравно највеће - 671, Британија - 187, Канада - 124, Њемачка, под чијом командом ће бити и наши војници - 38, Француска - 28, Данска 26, Шпанија - 25, Холандија -19, Италија - 15 и тако све до редног броја 23, Литванија има једног погинулог. Дакле, 23 државе из састава окупационих снага су имале губитке у људству. Само овај мјесец јул 2009. године однио је 55 војника од чега је најмање 30 америчких, а један окупациони официр то је назвао најсмртоноснијим мјесецом још од инвазије 2001. године.
Да ли ико зна тачан број цивилних жртава? Ти подаци се крећу у веома широком распону. Више нико и не спомиње хапшење Бин Ладена, а камоли растурање ал Каиде. Све ово иницирало је и иницира нове полемике о старој теми - може ли тај војни савез данас да било шта уради у рату који евидентно не добија али са перспективом да још много година остане затрпан у авганистанском терену који је у историји познат као гробље империја. Енглези тамо ратују са дужим или краћим прекидима још од 19. вијека, али Енглези су Енглези, стара планетарна империја и јасни су њихови циљеви кроз историју. Али, шта ће тамо малена Црна Гора у 21. вијеку која има сасвим другачију војну историју? Оно што је веома важно - наш менталитет нема ништа заједничко, ништа слично са потрошачко империјалним менталитетима држава које чине окупациону окосницу у Авганистану. НАТО алијанса је постала инструмент који се користи за сукоб цивилизација. Моје мишљење је, наравно, не мора никога да обавезује, да Црној Гори једноставно тамо није мјесто. Ми припадамо потпуно другом цивилизацијског кругу. Било би занимљиво чути врховног команданта оружаних снага Црне Горе господина Вујановића да саопшти јавности његово виђење стања, али и стања на авганистанском бојишту, а посебно у сектору сјевер, гдје ће бити размјештени припадници Војске Црне Горе, али и о безбједносној ситуацији у Авганистану.
У предложеној одлуци о упућивању припадника Војске Црне Горе у Авганистан каже се да ће бити послано до 40 војника уз могућност ротације. Шта то значи? Значи да ће, уколико се буду испоштовала правила ротације, која иначе поштују све војске у саставу окупационих снага, бити ангажовано око 120 припадника Војске Црне Горе, од укупно 30 без генералштаба, колико их ова држава има. Дакле, 40 на бојишту Авганистана, 40 у припреми за обуку, а 40 се одмара послије доласка из Авганистана. То је правило. Значи да ће преко трећине укупно активне војне силе Црне Горе бити ангажовано у састав окупационих снага у Авганистану гдје ће бити под командом Бундесвера.
На крају желим да саопштим још један моменат због чега Нова српска демократија не може гласати за одлуку да наши момци иду у неке азијске бестрагије и да тамо гину за туђе интересе. Свјеже су, бар, немиле              деведесете године и ангажовање резервног састава територијалне одбране Црне Горе. Такође су ми свјежа и сјећања, али и свједочења о звјерствима над нашим војницима у сплитској Лори и многим другим логорима. Посебно ми је у сјећању игнорантски однос према тим мученицима од стране исте ове власти на чији су позив ти људи оставили своје породице и отишли и одазвали се позиву за одбрану државе.
Нова српска демократија каже - једино војна неутралност, опредијељеност за политику мира, изградње и очувања унутрашње безбједности најсигурнији су гарант мира Црној Гори. Захваљујем.
 



Датум: 09.06.2010
Close
Close