Лабудовић: Капелу вратити на Ловћен

 Посланик Нове српске демократије Емило Лабудовић поднио је Скупштини предлог закона којим се тражи обнова капела Петра II Петровића Његоша на Ловћену, при чему се позвао на став "књижевника и Црногорца Мирка Ковача" из 1969. године.

У предлогу се тражи обнављање Његошеве капеле "у обиму и димензијама и свим другим грађевинским и архитектонским карактеристикама на основу оригиналног пројекта капеле из 1925. године који је сачинио Николај Краснов и налази се у Историјском архиву у Београду".
"Његошева капела биће обновљена од грађевинског материјала и других елемената од којих је била изграђена претходна капела, а који је дијелом депонован на Ивановим коритима, а дијелом се налази у разним државним и институцијама културе на Цетињу. Средства за обнову капеле обезбиједиће се из буџетских резерви за 2012. годину и на начин што ће бити предвиђена капиталним буџетом за наредну годину. Дио средстава за ову намјену обезбиједиће се донацијама и штампањем пригодних поштанских марака, разгледница, коверата и другог штампаног и видео пропагандног материјала", пише у Лабудовићевом предлогу, који ће у понедјељак бити разматран у скупштинском одбору за уставна питања.
Као разлог за доношење овог закона Лабудовић наводи став "да је једна од најстаријих обичајних норми на којој је вјековима почивало друштво чији смо баштиници и која је скоро имала снагу мораланог закона", а односи се на "поштовање посљедње воље умирућег".
Црна Гора се у том смислу, како каже Лабудовић у предлогу, огријешила колективно. "И то не о било кога него о једног од највећих, ако не и највећег, сина Петра II Петровића Његоша", каже Лабудовић, цитирајући Милорада Медаковића и потoњу вољу Његошеву.
Он у предлогу објашњава и какву је реакцију изазвала тадашња одлука о дислокацији капеле са ловћенског Језерског врха, коју је 1971. године донијела Скупштина општине Цетиње, која је послужила као правни основ за дешавања око Њеи гошеве капеле.
Умјесто цитирања српских писаца и пјесника који су добитници Његошеве награде, као реакцију на уклањање Његошеве капеле цитира Ковача".
"СО Цетиње била је глува на митрополитов предлог и уступак да се капела уклопи у овај храм, иако га сам митрополит сматра паганским. Она је исто тако глува на мишљење дијела културне јавности која се својевремно изјаснила против рушења постојеће капеле већ инкорпориране у црногорску традицију. Добро би било и послије мишљења свештенства, да цетињска скупштина саслуша и мишљење пјесника, ако већ одбија мишљење Светог архијерејског синода и уколико не сматра да је Његош њена прћија и да могу с његовим костима радити шта год хоће, макар се оне већ окретале у гробу", написао је Ковач у "Књижевним новинама" 24. марта 1969. године, а цитира га Лабудовић.
Он је објаснио и зашто је цитирао Ковача: "Нећу се позвати ни на једно од бројних књижевних имена реномираних до мјере да су овјенчана и наградом са Његошевим именом која би макар у примисли могла да упуте на још једну од српских завјера против Црне Горе, њене самобитности и самосталности. Ни Ћосића, ни Бећковића, ни Раичковића, ни Селимовића... Зато је, како каже, цитирао писца којег "самостална, самобитна и самосвојна Црна Гора присваја као 'свога'".
 
 
(Вијести, 14. 06. 2012.)



Датум: 14.06.2012
Close
Close