Друга сједница првог редовног засиједања- 09.06.2009

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господине мандатаре, господо посланици, уважени грађани, Ја као филолог, кад дођем до неког писаног текста најприје гледам професионално његову језичко-стилску компоненту или димензију. И у овом тексту очекивао сам, право да вам кажем, да ће „црногорски језик“, непостојећи историјски и лингвистички, али нажалост супротно науци и вољи грађана уставна категорија, бити максимално афирмисан. Међутим, умјесто богатства, рецимо чевско-бјеличког или цуцко-ћеклићког говора, овдје је поплава туђица, англизама, романизама итд. што је супротно дијелу текста из експозеа господина Ђукановића гдје се каже да су се „ослободили од осјећања инфериорности у односну на друге земље и разних комплекса из прошлости“. Судећи по тексту и гомили туђица које се налазе у овом експозеу, не би се рекло да је то тако. Но добро. Са становишта значења, овај текст не уважава политичку и друштвену реалност. То је један списак жеља, обећања, фраза којих смо се наслушали у последњих 20 година. Дакле, све исто, што би се рекло, само мало друкчије, из претходних експозеа господина Ђукановића. На примјер, овдје се обећава да ће, вели, израдити систем који свим грађанима гарантује безбједност, правну сигурност, уживање демократских слобода и једнаке шансе за достизање животног стандарда који имају грађани Европе. Значи да сад није тако, чим се обећава да ће се то десити у будућности. А ја се питам: ко је спречавао ову власт за протеклих 20 година, и ко је био власт, да се све ово реализује. Ја схватам ваше резоне: деведесетих година најприје су биле криве, како сте ви говорили, сепаратистичке и сецесионистичке републике, па онда неправедна међународна заједница која нам је увела „неправедне и ничим изазване санкције“, па онда Слободан Милошевић, па Србија, па онда „ненародна опозиција“ која је, како волите да кажете, „опозиција Црној Гори, а не опозиција у Црној Гори“ и тако редом. И таман кад сте помислили да нас усрећите, оно дође ГЕК - глобална економска криза коју нијесте очекивали. Дакле, увијек постоји неки дежурни кривац, увијек вас неко омета и ставља клипове у точкове друштвеног и цивилизацијског развоја и напретка Црне Горе.
Сва ова обећања господина мандатара, мене подсјећају на једног Лалићевог јунака за кога писац каже да је био од ријечи, али само кад неком нешто припријети. Тако у овом тексту оно у што ја вјерујем јесте да ће НАТО, дакле чланство у НАТО-у остати „синтетички израз политике коју ће Влада водити у наредном четворогодишњем мандату“. То заиста вјерујем, да ће на томе Влада радити, с тим што се у овом тексту не каже, и то је јуче неко добро рекао, шта је НАТО, не каже се да је то један агресивни и офанзивни војни савез, него се малтене представља да је то неки деда мраз и да чланство у тој асоцијацији треба да усрећи грађане Црне Горе. Па онда даље, има обећања, вели: „Црна Гора ће наставити да буде стабилизујући фактор у региону и да ће допринијети јачању регионалне стабилности, јер је регионална сарадња предуслов свих предуслова за напредак на путу ка Европској унији“ итд.
Ја питам све вас, и нас, и грађане Црне Горе - да ли је признање лажне државе Косово од стране Владе Црне Горе и будућа размјена амбасадора, да ли је то допринос регионалној сарадњи? Је ли Србија наш најближи сусјед са којим смо до јуче били у заједничкој држави, је ли највећи проток људи, роба, услуга и капитала управо са том Србијом, је ли највећи број туриста који долазе у Црну Гору из Србије? Ако је већ тако, а сложићете се да јесте, да ли такви потези Владе Црне Горе доприносе регионалној сарадњи и, ако је то тако, а јесте, ја мислим да је ово у класичном смислу ријечи мртво слово на папиру. Дакле, Србија нам је најближи партнер а овако јој забијамо, Влада Црне Горе, прст у око.
Ево, са Хрватском имамо недјељно свега двије авио-линије, па ако човјек оде да нешто опосли, мора да иде понедјељком, а повратак је тек у петак. Мора да остане тамо читаву недјељу дана. Толико је са том другом по снази, по величини, државом у сусједству развијен проток људи, роба и услуга итд.
Даље се овдје каже - инсистира се, или посебно потенцира, наша борба против криминала, корупције, као претпоставка здравог функционисања тржишта итд, а сви ми знамо да Црна Гора има огромне проблеме са криминалом и корупцијом, да је велики број неоткривених извршилаца најтежих кривичних дјела, да су полиција, судови и тужилаштво партијски, а не државни органи, и таква једна земља и такво друштво, господо, није зрело за европске интеграције. Према томе,све ове стране ријечи овдје: интеграције, трансформације, либерализације, све су то мртва слова на папиру јер од тога апсолутно нема ништа. Нико ко прати рад ове власти за протеклих 20 година, ништа и не очекује и, право да вам кажем, мој хоризонт очекивања је само у оном дијелу гдје се говори да ће се инсистирати на чланству у НАТО.
Даље се каже: „Борба против знања и визије против незнања и заосталости, данашње вријеме то носи“. Од када постоји свијет и човјек у њему увијек постоји борба између знања и визије на једној и незнања и заосталости на другој страни. У знању и памети, људима су постављене границе, али у незнању и глупости, нажалост, никаквих граница нема и црногорска стварност то потврђује. Даље се каже да глобализација подстиче развој, поред осталог „националне културе“. Ја вас питам зашто националне, зашто не мултинационалне. Јесмо ли ми мултикултурно друштво, је ли се ви тиме хвалите пред међународним факторима, да је ово мултиетничко, мултинационално, мултиконфесионално, мултикултурно друштво? Глобализација са становишта културе означава владавину културног модела Сједињених Америчких Држава. А тај модел је еминентно мултикултурни. Дакле, зашто овдје само развој националне културе?  ије? Које нације? Или је то, пак, у складу са исказом и са концепцијом, односно са програмским ставом човјека који се налази на челу најзначајније институције на земљи, а који је недавно изјавио сљедеће: "Ми желимо да Црна Гора направи тај искорак, да се на Балкану створи грађанска нација, односно они који своју нацију одређују према припадности држави". Ово је, значи, најава да се жели декретом створити нација. То су превазиђени идеолошки концепти 19. вијека. То је радио Бењамин Калај у Босни и Херцеговини у 19. вијеку, и угарски парламент из 1867. који је донио Закон о националностима по коме су сви грађани Угарске морали да припадају јединственој и недјељивој мађарској нацији. Дакле, држава једнако језик, једнако нација. То је суштина и основа једне идеологије из 20. вијека која је скупо коштала човјечанство. Ја сам мислио да смо ми изашли из тих превазиђених идеолошких концепата и пројеката. Само се дијелом овдје помиње образовање. Вели се да ће се много дубље, озбиљније, дугорочније итд. позабавити будућа влада овом облашћу. Ми видимо шта је до сад урадила ова влада и како је стање у образовању и какав је амбијент створен. Дакле, у Црној Гори ви сте створили такав амбијент у коме наука, знање и образовање нијесу на цијени. Такав је систем вриједности па то није друштвена вриједност. Ту не постоји амбијент у коме може да се производи наука, култура, умјетност итд. Све је подређено политици, нарочито кад је запошљавање у питању.
Долазим из Никшића гдје не може човјек одрадити приправнички стаж ако није партијски подобан и ако не припада црногорској нацији. Дакле, имам безброј пријатеља, познаника који су ми то посвједочили, да директори кажу - ако хоћеш да одрадиш приправнички, узми чланску карту ДПС-а и нема проблема. Да ли се тако иде у Европу, да ли тако сви грађани треба да доживљавају Црну Гору као своју државу? Моја супруга је завршила два факултета педагошке струке и, наравно, нигдје не може да одради приправнички. И како може она и моја дјеца која не могу да уче српски језик у школи, какав могу да имају однос према овој земљи коју ви величате, дакле ваша власт, ваша идеологија, ваши симболи. То је одраз ове државе. Дакле, ако ћете да идемо у Европу, ако ћете сви грађани да уважавају ову земљу као своју земљу, ви морате потврдити да је она њихова. Са становишта Нове српске демократије ово је заиста влада континуитета која неће ништа урадити у борби против криминала и корупције, која ће наставити да дискриминише српски народ и да покуша да га асимилује и претвори у националне Црногорце, али ми смо се наоружали стрпљењем и ми знамо да је свака диктатура и свака тиранија краткога вијека, да ће проћи, па ће проћи и ова.
 



Датум: 26.05.2010
Close
Close