Лабудовић: Ђукановићев страх

 Предсједник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић морао би тужилаштву да пружи доказе за тврдње да неки опозиционари, представници невладиних организација и независних медија раде за интересе страних држава, поручио је потпредсједник Нове српске демократије Емило Лабудовић. Ако то не учини, сматра он, тужилаштво те доказе мора од њега да затражи. како је казао, „оптужба силазећег лидера ДПС-а да опозиција, независни медији и дио НВО сектора раде против интереса, државне и економске стабилности Црне Горе, а све у корист неких страних држава и центара моћи изван граница земље, кад не би долазила са те адресе могла би се сврстати у уобичајене предизборне ДПС бесмислице када се вишком политичког адреналина настоји надокнадити мањак реализованих обећања из претходних изборних циклуса”. 

– Како је, ипак, ријеч о човјеку који још увијек, уз помоћ брата и пријатеља из сјенке, ведри и облачи Црном Гором, који је у чворишту свих обавјештајних информација, оваква оптужба се ни најмање не уклапа у оквир из којег је „искочила”. Ако Ђукановић заиста зна некога ко у Црној Гори ради о глави Црној Гори, ако заиста зна која је то „страна држава” кидисала на њу не бирајући средства и домаће издајнике, онда је његова не патриотска већ уставна обавеза да то објелодани, именом и презименом, и да пружи доказе како би ти појединци, групе и организације, ма како се звали и звале, завршиле у Спужу, а тој или тим „страним државама и центрима моћи” јасно и недвосмилено поручило да држе прсте даље од Црне Горе–рекао је за „Дан” Лабудовић. Уколико Ђукановић то не уради, онда је, по његовим ријечима, „државна тужитељка по Уставу дужна да то затражи од њега и, трагом тих сазнања, предузме мјере у њеној надлежности а чији је крајњи исход, такође Спуж.
– Ако Ђукановић нема доказе или петљу да их објелодани, онда је он починио кривично дјело које се никако не може бранити правом слободе говора. Такве оптужбе нијесу из реда уобичајених политичких препуцавања, па државна тужитељка, опет, има обавезу да реагује. Има обавезу, али да ли има и петљу, друга је прича – истиче функционер Нове.
Како је додао, у случају, који је више него извјестан, да Ђукановић све ово измишља да би, држећи грађане у перманентном страху од неминовних промјена, себе и своју партију, он се налази у проблему који се дефинише као параноичан страх од „извјесне неизвјесности” која га чека у скорије вријеме. 
– Не тако давно, а има тога и данас, у нашем народу тај проблем је рјешаван „слијевањем олова” како би се са препаднутог или опсједнутог скинуле „зле чини”, и, колико се сјећам прича моје покојне бабе – помагало је. Непорециво. Кажу, има још тих доброћудних бакица које негдје на периферији свега, још увијек „гаскају”, што оловом, што угљевљем. Или би, можда, добро било ангажовати бабу Роску из „Беле лађе”, уколико се, с обзиром да долази из Србије, и она не би могла подвести под „окупационе снаге” које, уз помоћ издајничке опозиције, независних медија и ко зна још кога све, само што нијесу умарширале у Црну Гору, да вирну у куглу не би ли покојни тата Трифун имао неку охрабрујућу информацију за препаднутог–каже Лабудовић. В.Р.
 
 
Вријеме му неумитно цури
 
 
Перманентна производња спољних и унутрашњих непријатеља, опробани рецент комунистичке матрице владања по којем су кривци за све недаће „с оне стране гране”, могла би, додаје Емило Лабудовић, још и да приличи неком аутистичном друштву из зоне Закавказја.
- У земљи која је у свему „лидер у региону” дјелује крајње анахроно и из арсенала политике патологије којој вријеме неумитно цури. Нека то, побогу, неко јави Ђукановићу-закључује Лабудовић.
 
 
(ДАН, 11. 04. 2012.)



Датум: 12.04.2012
Close
Close