Десета сједница првог редовног засиједања, 5.07.2011.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Жао ми је што сам прекинуо овај унутаралбански дијалог, надам се да ћете наставити на ходнику. Жао ми је што ту није потпредсједник Владе и министар правде. Отишао је на цигарет паузу, а надам се да поштује управо усвојени закон и да напољу, негдје на степеницама да пуши.
Ако има иједна странка у овом парламенту која је за измјену Устава, то је Нова српска демократија. Или, да будем потпуно искрен, ми нијесмо за измјену Устава, ми смо за нови устав. Сматрамо да је овај устав макар према једном народу дискриминаторски, сматрамо да је он продукт једног политичког и историјског момента који је једно острашћено крило владајуће коалиције искористило и злоупотријебило у том моменту, што се најбоље очитава кроз ону одредницу о службеном језику у Црној Гори, тако да, како рече један посланик владајуће коалиције, малоприје за овај важећи Устав, чувајући га као чедо своје странке - он има позитивно мишљење Венецијанске комисије, ваљда правдајући се да је и овај тако добар. Проблем је овог устава зато што он нема позитивно мишљење великог броја својих грађана, а можда има Венецијанске комисије. Зато сматрамо да улазак у ову промјену Устава јесте добар, јесте важан, али је недовољан. Постоје ствари које су вишег нивоа приоритета, него што су промјене у овом сегменту. Наравно, и те како треба да поправимо начин избора Судског савјета, судија, Тужилаштва, мада сматрам да се било каквим начином избора неће много промијенити, јер Црна Гора има тако мало кадрова да се сви између себе знају. Не можемо ми било каквим начином да обезбиједимо да се појаве неки нови људи. Опет ће то да буду исти људи, евентуално изабрани уз мало већи степен сагласности. Дакле, поздрављам улазак у ове промјене, али ме је страх да ће да буду неефикасне.
Најважнија промјена Устава коју би требали да извршимо јесте, како сада ствари стоје, да усагласимо овај устав са вољом грађана Црне Горе. Значи, не треба грађани да служе Уставу, него Устав треба да служи грађанима.
Вратићу се на онај дан када је донесен Устав. Тада је записано у Уставу, вољом тадашње двотрећинске већине, да је службени језик у Црној Гори црногорски. У то вријеме, да би то лакше прошло, говорило се како је то уствари исти језик, само с другим именом.
У међувремену се десио попис, у међувремену се десила и материјална промјена тог језика, и грађани Црне Горе су јасно на најдемократскији начин дали свој одговор шта мисле о томе. Значи, само трећина грађана Црне Горе је прихватила језик који се у Уставу води као службени језик. Сматрам да је то насиље над грађанима Црне Горе уколико такво рјешење остане у Уставу. Из тог уставног рјешења произилази и Закон о општем образовању, по којем ће дјеца из српске језичке заједнице, којих је убједљиво највише у Црној Гори, бити принуђена, на силу да уче језик који не желе. Скоро 70% грађана Црне Горе не жели да учи тај језик, али вољом већине из 2007. године они су на то приморани.
Неки од твораца овог устава су ми у приватној комуникацији рекли да им није овако представљена ствар око језика и да се, што се тиче учења у школама, тада гарантовало да ће сви имати прилику да уче на свом језику. Мислим да овај однос државе Црне Горе према својим грађанима не треба да чуди, посебно уз сазнање о каквом ћемо сјутра закону о потомцима Династије Петровића да расправљамо. Наравно, о томе сјутра више, али и у том закону, у Предлогу закона, као и у Уставу Црне Горе, су уграђене неке ствари којима жели да се исправи историја, да се фалсификује историја и да се традиционална Црна Гора представи онаквом каквом је данас види господин, рецимо, Ранко Кривокапић. Жао ми је што је изашао.
Ми ћемо се на сваки начин борити против тога и борићемо се да остваримо за свој народ и за оне који су нас гласали права као и за све друге. Коначно, имамо могућност, с обзиром да долази сет прописа који морају двотрећинском већином да се усвоје, да можемо својим гласовима да дамо допринос, и, понављам оно што је рекао мој предсједник прије тога, све док ова држава не почне да се понаша мајчински према својим грађанима, посебно српске националности, ми нећемо подржати ниједан закон за који треба двотрећинска већина. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштовани грађани Црне Горе, драге колеге,
Људи који су стари колико ја, и старији од мене, сјећају се сигурно вица из времена СФРЈ, а и у вријеме лоших односа са Албанијом која је била релативно војно немоћна земља у односу на тадашњу Југославију, причам виц како Албанци кад се наљуте на Југославију кажу - ако нас наљутите дићемо оба своја авиона и поробићемо Југославију. На то мени личи покушај владајуће коалиције да кроз ова два члана промијени црногорску историју и да од династије Петровића направе антисрпску династију. Све то покушавајући да, кроз апанажу коју треба да обезбиједе овим законом, натјерају наследнике краља Николе и осталих Петровића да афирмишу другачије вриједности од оних које су баштинили њихови преци, а чијом заслугом да не заборавимо то, они данас добијају значајне привилегије. Све то, значи, да би афирмисали вриједности установљене на конгресу ДПС-а прије два мјесеца. Треба ли коме да говоримо, макар ми из Нове српске демократије који баштинимо баш ту традицију Петровића, да што се нас тиче да су владика Данило, Сава, Василије, Петар И, Петар ИИ, књаз Данило и краљ Никола и те како заслужили да њихови потомци имају кров над главом у Црној Гори и некакву апанажу, ми уопште нисмо против тога. Наравно, као што су и све моје колеге рекле, не можемо да дозволимо да под плаштом обезбјеђења те апанаже се провуче прекрајање историје. Чланови 1 и 3 су чланови који су спорни, о члану један, о њему се већ више говорило. Прича се о томе како је Црна Гора анектирана. Ја ћу само кратко, многи су људи већ о томе причали, да је Црна Гора тада била под окупацијом Аустроугарске и да су међународне снаге под водјством француског генерала ослободиле Црну Гору. У њиховом саставу је била наравно и српска војска. Тако да је Црна Гора тада могла да бира, да остане под окупационим режимом савезничким и безвлашћем или да изабере своју власт. Она је на изборима за Велику Народну Скупштину 1918. године донијела одлуке какве сви знамо.
Што се тиче те одлуке 1918. на Великој Народној Скупштини често се прећуткује чињеница да су њене одлуке потврђене на првим парламентарним изборима 1920. Наиме, тада је на иницијативу међународне заједнице, а уз сагласност краља и Владе у емиграцији, одржан консулт народа, како се то тада звало, или ти референдум. Да видимо шта су рекли везано за тај дан, рецимо господин доктор Шербо Растодер, могу слободно да кажем макар прорежимски историчар. “Из свега наведеног може се закључити да су Парламентарни избори 1920. године, извињавам се историчар, вршени не само по нешто либералнијим законским решењима, већ су за највећи дио Црне Горе и по форми и по карактеру били апсолутна новина. Парламентарни избори 1820. године имали су за Црну Гору посебан значај. Њима је требало потврдити легитимитет подгоричке Скупштине и конституисати демократску политичку инфраструктуру тј. власт која би кроз Уставотворну Скупштину донијела Устав као највиши правни акт.
У извјештају међународне посматрачке мисије се каже између осталог, међународни посматрачи су закључили да је гласање обављено у складу са изборним законом и да је обезбијеђења њихова потпуна тајност. Начин гласања је био прилагођен чињеници да је у земљи међу гласачима постојао велики број неписмених и тако даље.” Значи, међународна комисија је тако мислила. Кад смо код члана 3 гдје се помиње црногорски идентитет и афирмација црногорског идентитета културе и традиције, рећи ћу само ово, а то знају сви кад се тиче Петровића, данашња је државна територија Црне Горе, то у вријеме краља Николе, оно земљиште које захватају њене политичке границе, то је земљиште само дио оних земаља у којима српски народ искључиво или у већини живи и које се све скупа називају српске земље, премда да су политички разједињене између неколико држава. Од тих земаља постале су двије независне српске краљевине које воде двије српске династије које данас постоје, Црна Гора и Србија, трећи дио се налази под Аустроугарском и тако даље.
Мислим да ако имате, поновићу, молбу свих нас са ове стране, и најмање жељу да овај закон буде усвојен гласовима свих нас који заиста имамо најљепше мишљење за већину оних година којим су владали Петровићи Црном Гором, онда изађите у сусрет здравом разуму и у члану 1 и у члану 3 прихватите наше амандмане. Хвала вам.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
С обзиром да сам од оних који су били на листи коалиције за бољу Подгорицу, ја бих пошто нема господина Невена Гошовића овдје да исправим господина Мугошу да то није тачно, нико није рекао да не постој и, бар не неколико дана након, као што сте ви рекли, избора, него да не функционише на најбољи начин што је можда тачно, а ви сад тражите алиби за људе из коалиције за Бољу Подгорицу који треба да вас подрже 19. Јер то причате терминологијом коју они користе...
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштоване колеге, драги грађани,
Понавља се већ устаљена пракса да Влада не реагује када се из опозиционих клуба или из цивилног сектора указује на неке аномалије у друштву или на недоречености у појединим законима.Али, када зазвони црвени телефон из Брисела, одмах се предузима акција и те исте иницијативе се усвајају по хитном поступку. Из вашег образложења се каже - како је експлицитни захтјев Европске комисије био да се закон усагласи са наведеним директивама, то су предложене измјене и допуне припремљене у складу са тим захтјевом.
Један од најсвежијих примјера да се тако Влада понаша је и предложена измјена Устава коју имамо, након више предлога и захтејва из опозиције није се жељело томе приступити, међутим, када је стигло из Европе одмах се приступило промјени Устава.Слично је и са Предлогом закона о којем данас причамо. Иза ових сувопарних назива - директива европске заједнице број 69/151ЕЗ, директива и тако даље, у ствари се крију захтјеви да поступци реструктуирања буду транспаретнији како за акционаре друштва тако и за повјериоце, да се степен информисаности акционара подигне на виши ниво, да учешће акционара на скупштини акционара буде ефикасније, да се боље уреди правни режим стицања сопствених акција. То је све оно нашта су указивали и из опозиције разни посланици и из разних дјелова цивилног друтшва. Један од највећих проблема у црногорском друштву а посебно када је привреда у питању је та нетранспаретност. Треба ли да помињемо како се у разним процесима дешавају врло чудне ствари,како уговори са појединим страним партнерима којима су приватизоване највеће фирме у Црној Гори, а које је Влада крила, наводно из разлога пословне тајне, иза њих су се криле големе штете за Црну Гору, а да не помињемо и оне случајеве када је Влада прихватала тим тајним уговорима да обештећује разна предузећа и након тога из Буџета Црне Горе су плаћана милионска обештећења.То су примјери нетранспаретности, надам се да ће се временом томе стати на крај.
Као један од приоритета у области започињања бизниса Влада је дефинисала потребу увођења једношалтерског система за регистрацију предузећа Оне стоп схоп. Наравно да је то добра ствар и да је треба да је поздравимо, то уопште није спорно. Међутим, Влада се нада да ћемо реализацијом планираних активности по овом питању имати значајан утицај у унапређењу пословног амбијента и раст економске активности и побољшање инвестиционе климе и тако даље. Морам, као неко ко је основао више предузећа у Црној Гори за посљедњих 20 година, да кажем да само оснивање предузећа никада није био проблем. Значи, да будемо потпуно искрени за 50, 100 или највише 200 евра агенције су наплаћивале своје услуге оснивања и регистрације предузећа, то је рађено у врло кратком року, највише можда 7 дана. Многи људи у Црној Гори су основали по неко предузеће па знају о чему причам. То заиста није био никакав проблем и не сматрам да ће то да донесе неко значајно побољшање пословног амбијента. Влада треба да се потруди да грађани који улазе у бизнис, правна лица која оснивају нова правна лица или физичка лица која оснивају правна лица, имају једнак положај и једнаке могућности за остварење својих пословних циљева. Заиста, у Црној Гори то до сада није био случај.
Због свега наведеног, позивамо Владу да има више слуха у будућности за иницијативе које долазе из опозиције и цивилног сектора како не би долазили у једну, заиста, понижавајућу ситуацију да исте те иницијативе покрећете након што зазвони црвени телефон из Брисела. Немојте да се понашамо као "банана република" него имајте повјерење понекад и у оно што ми причамо, и размотрите то и уважите када то има смисла.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштоване колеге,
У члану 1 Предлог закона каже се " ради историјске и моралне рехабилитације династије Петровић Његош овим законом се регулишу питања за статус потомака династије Петровић Његош која је детронизована противно Уставу за књажевину Црну Гору актом насилне анексије државе из 1918. године".
Сматрајући да је разлог доношења овог Закона уређење питања од значаја за статус потомака династије Петровић, а не промјена историјских чињеница и политизација догађаја с почетка прошлог вијека, предложио сам амандман који гласи: "Овим законом се уређују питања од значаја за статус потомака династије Петровић Његош".
Сматрам да је то довољно да одреди сврху доношења овог закона. То је амандман број 1.
И амандман број 2, каже се у члану 3: "Потомци династије чувају и афирмишу традицију династије Петровић Његош, вршењем културних, хуманитарних и других неполитичких послова, у циљу афирмације црногорског идентитета, културе и традиције".
С обзиром да је династија Петровић Његош српска династија, која је вјековима владала Црном Гором, афирмишући српски идентитет, културу и традицију, сматрам да је због тога потпуно нелогично тражити од њихових потомака да афирмишу другачије вриједности од оних које су баштинили њихови преци, а чијом заслугом они данас добијају значајне привилегије. Предложеним рјешењем се избјегава коришћење овог члана у дневнополитичке сврхе.
Мој амандман гласи - умјесто "црногорског" да се замијени ријечју "националног идентитета" и тиме омогућавамо да свако може да схвата како хоће тај члан и да дигне руку за овај амандман и за овај закон.
Доказ колико су се Петровићи добро и јако борили за српски национални идентитет, традицију и културу је то што након 100 година и свих могућих притисака власти и фалсифковања пописне воље грађана, једна од вриједности које су нам они оставили, а то је српски језик, је и даље већински у Црној Гори. Надам се да заиста не сматрате неопходно да тјерате данас њихове потомке због апанаже коју сте им понудили да противно ономе што су радили 200 година њихови преци данас морају да се понизе и да због те шаке новца морају да пристану на оне услове које ви тражите од њих.
Мислим да је то некоректно, и ако хоћете да будете коректни према тим људима, а посебно према њиховим прецима, да треба да уважите овај амандман. Хвала вам.



Датум: 28.09.2011
Close
Close