Девета сједница првог редовног засиједања, 22.06.2011.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједниче, господине министре, даме и господо посланици, поштовани грађани,
Одмах на почетку морам да нагласим да се Министарство за људска и мањинска права споредно бави људским, а доминантно мањинским правима, при чему се мањинска права злоупотребљавају. Да је то тако, рекао је малоприје и министар Диноша, цитирам га -Влада предузима веома велике активности на остваривању права мањинских народа. А чули смо да Устав није предвидио ни дефинисао који су то мањински народи и да је та област апсолутно недефинисана и неуређена у држави Црној Гори.
Степен остваривања људских права у Црној Гори је изузетно низак, непримјерен времену и мјесту, али се Министарство тиме не бави и тога, наравно нема, у овом Извјештају који данас разматрамо. Зато ће посланици Нове српске демократије гласати против овог Извјештаја.
Ја ћу се базирати на прву атрибуцију назива Министарства људска права и говорићу из перспективе представника српског народа, народа који чини у укупној популацији већи проценат од свих народа који се препознају као мањински народи. Дакле, више има Срба него Албанаца, Бошњака, Муслимана, Хрвата и РАЕ популације заједно, а каква су њихова људска права, господине министре? Колико их има на руководећим мјестима у органима државне управе? Какав третман имају на Јавном сервису? Како су третирани у образовном систему, у уџбеницима историје и другим уџбеницима друштвених и хуманистичких наука, у читанкама итд? Како се третирају писци који пишу на српском језику у Црној Гори и који припадају српској култури и литератури? Третирају се тако што је недавно Министарство културе дало њима 35 Повељу - истакнути ствараоци и доживотне надокнаде, као истакнутим ствараоцима. Међу њима нема ни једнога који пише на српском језику и припада српској култури и литератури.
Што се тиче пропорционалне заступљености и учешћа Срба у органима државне управе итд, ево имамо Иницијативу младих за људска права, да се не каже да само Нова српска демократија као национална странка која представља српски народ у овом Парламенту само на томе инсистира, која је саопштила на основу истраживања да су у институцијама и државним органима Црногорци презаступљени, а да су други народи подзаступљени. Новине пишу и о ситуацији у дипломатско-конзуларним представништвима, гдје је такође неријешена заступљеност припадника других народа осим Црногораца, или да, нажалост, у дипломатско-конзуларној служби Црне Горе нема Срба, макар не оних који би се јасно и гласно изјаснили да припадају српском народу и да бисмо могли да знамо да су Срби.
Што се језика и писма тиче, то је општепознато и о томе не треба практично ни говорити. Ћирилица, као српско-национално писмо, као прво словенско писмо, општесловенско, настало још у Моравској прије хиљаду и више година, у Црној Гори је потпуно избачена. Дакле, из јавних служби, из употребе, свуда тамо гдје се пита држава или има утицај - ћирилице више нема. Катедра за српски језик се систематски гуши. Недавно је расписан конкурс за сараднике за све студијске групе на Филозофском факултету у Никшићу, осим за студијски програм за српски језик и књижевност. На том истом факултету припадници српског народа, научници, професори, кад конкуришу на објављене конкурсе не бивају примљени из политичких и националних разлога и то је на својој кожи недавно осјетио и истакнути историчар Александар Стаматовић, који је конкурисао на три предмета. Дакле, расписан је конкурс за три предмета на студијском програму за историју. Он је конкурисао, али није примљен ни за један предмет, него је примљен други човјек који припада црногороском идеолошком пројекту. Жалио се омбудсману и омбудсман је казао да се на том предмету ради и да ће подносилац представке ускоро бити обавијештен о предузетим мјерама и радњама у конкретном случају.
И да завршим, сматрам да је такво стање непримјерено данас у Црној Гори која пледира да буде демократска држава. Сматрам да је пропорционална заступљеност свих народа који живе у Црној Гори у државним органима, јавних службама, у органима, у општинама од битног значаја за изградњу Црне Горе као правне и демократске државе. Без националне равноправности у мултиетничким друштвима, као што је Црна Гора, нема ни грађанске, ни људске једнакости, ни демократије, ни правне државе. Немогуће је стварати нове демократске односе и интегрисати се у европске и евроатлантске интеграције, а баштинити анахрону и ретроградну свијест. Дакле, асимилаторска и дискриминаторска политика нијесу европски стандард, а асимилаторску политику и дискриминацију овај режим, као што сам илустровао многим примјерима, демонстрира на сваком кораку, нарочито према српском народу. Захваљујем.



Датум: 28.09.2011
Close
Close