Седма сједница првог редовног засиједања, 25.06.2011.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре, поштоване колеге,
Желим најприје да нагласим да је добро све што се ради а доводи скраћењу било које процедуре, па, наравно, и ове коју видим написану у разлозима за доношење овог закона. Дакле, све оно што грађанима, да тако кажем, олакшава живот. Али, остаје бојазан да ће се за рачун скраћења процедура изгубити, ако могу уопште да употријебим ту ријеч, на квалитету, којег ни онако до сада није ни било.
Чланом 1 Предлога закона укида се обавеза власника, како пише у овом добијеном материјалу, обрадивог пољопривредног земљишта за прибављање претходне сагласности надлежног органа општине за изградњу стамбеног објекта на том земљишту. Дакле, укида се та обавеза. Не знам да ли добро читам. Да ли то значи, господине министре, да на првој класи земље, примјера ради, може да се прави петоспратница или некакав други сличан објекат, а да за то не треба прибавити сагласност надлежног органа, како овдје пише? Или, на примјер, да не идемо у висину, него да се приземљимо. Уз магистрални пут Никшић-Подгорица, и не само ту, има у Црној Гори још пуно различитих мјеста, дакле кроз Бјелопавлиће, насипа се земљиште каменом до висине до једног метра отприлике и то нијесу мале површине, то је ред величине пар хиљада квадрата. Мало помало, дио по дио полако одлази ова обрадива површина, а Ви рекосте прије да Министарство није имало увид у давање сагласности и да вам је циљ да зашитите пољопривредно земљиште.
Дакле, ту ничу разне хале, складишта, спортске дворане. А још када имамо у виду да је измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима дозвољено да више у ствари није потребан геотехнички елаборат за изградњу таквих објеката, управо мислим на те хале, да не спомињем болнице, вртиће итд, онда то све мало, помало добија неку нову димензију, нову форму. Видим да је у члану 39 и 40 овог закона прописано да се нацрти планских докумената достављају ресорним министарствима на мишљење. Па се каже - У оквиру тог процеса ресорно министарство може, дакле, господине министре, ово може да значи да нема императивну форму, нема норму, норма није императивна, може али и не мора. Не каже - донијеће, мора, неки други термин, да ми се правници не наљуте што им се мијешам у браншу. Дакле, може, али не мора да заштити политику развоја пољопривреде давањем мишљења на нацрт планског документа, односно прописивањем услова под којима је могућа изградња објеката (не само стамбених), већ и других објеката у функцији пољопривредног газдинства. Извините, колико ја знам већина свих тих објеката које сам побројао уз ове магистралне путеве, хале, некаква чуда, нијесу у функцији пољопривредног домаћинства. Да ли то значи, господине министре, да је Министарство дало сагласност, ипак? Јер, како је могуће да се то деси, а да баш Министарство о томе нема благе везе? Питам Вас, трагом овог одговора господину Медојевићу на његов коментар, рекли сте Министарство није имало увид у давање сагласности до сад, ако сам добро чуо. Па сте рекли - циљ вам је да зашитите пољопривредно земљиште. Немам ништа против. Да ли то значи да ћете можда покушати да санкционишете досадашњу злоупотребу, или ћете затечено стање провјерити? Захваљујем.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Па, министар је рекао. Ја сам га питао да ли је добро чуо. Он каже да није имао увид у давање сагласности за ту намјену. То вам је објашњење....нити је мој проблем. То је већ проблем на релацији Министарство -одређена локална управа. Све што немате, радо ћу вам помоћи, али, жао ми је, са ове стране врло је тешко то изводљиво.
Дакле, ја сам министра само питао да ли сам добро чуо. Ви сте потврдили неке моје наводе и нека моја запажања. Господин министар колико до јуче је био предсједник општине у Бијелом Пољу. Ја претпостављам да су ти проблеми који су Вама док сте били предсједник у Даниловграду, вјероватно нијесу непознати. Вјероватно се он тамо са сличним стварима сусретао. Тако да ја немам неку намјеру за неком великом полемиком. Још једном, то што сте Ви рекли, то је још један од доказа да релација Министарство, односно Влада - локална самоуправа не функционише. Ако министар и Министарство, он је рекао да не зна ко даје сагласност, није имао увид у те сагласности, а ви причате другу причу, онда очигледно нешто није у реду на релацији Влада - локална самоуправа.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине министре, на који начин ћете, ако до сада нијесте имали у вид у давање сагласности, од сада имати увид ако укидате ове норме? До сада нијесте имали увид, сада оно на основу чега сте могли да имате увид укидате. На основу чега ћете од сада имати увид? Који је то инструмент? Шта је предвиђено у овом закону да бисте ви могли да имате увид у даље давање сагласности ако је тачно ово што каже овдје да се укида обавеза власника обрадивог пољопривредног земљишта за прибављање претходне сагласности? Баш ме занима на основу чега ћете сада имати увид.
Друга ствар, нијесте ми одговорили на ово питање да ли ћете покушати барем да санкционишете ово зашто нијесте имали увид. Чија је то грешка? Је ли то грешка онога који није питао, или ваша грешка због тога што нијесте имали евиденцију? А онај је можда питао, али не зна како да додје до Вас. Захваљујем.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потредсједниче, господине минситре, уважене колеге, Ја бих нешто конкретно о понуђеним измјенама и допунама Закона о водама. Дакле, господине министре, чланом 1 се омогућава да се у оправданим случајевима може дати дужи рок важења водних услова. Шта су и који су то оправдани случајеви? Мислим да их је требало набројати ли је то остављено на вољу или невољуј Влади да она процјењује. Требало је то законом прецизирати кад се већ наводе, када је већ ушло у законски текст.
У члану 3 пише:"за разлику од ранијег законског рјешења предвиђена је обавеза надлежног органа управе односно локалне управе да прије издавања водних услова прибаве мишљење надлежних органа само за случај да се укаже потреба за тим". Сада се бојим, када се укаже потреба, да ће обично тада бити касно, јер већ када се констатује да за нечим постоји потреба, проблем је већ поприлично одмако.Претпостављам да је требало оставити некупревентивну норму, ако могу тако рећи. То не би утицало на крајњу итенцију, не би довело у питање скраћење поступка добијања дозвола.
У члану 4 "укида се обавеза прибављања водне дозволе за све објекте". Потенцирам ово - све, "за све објекте који своје отпадне воде испуштају у систем јавне канализације " и још се каже - као непотребне. Направићете проблем, то је сигурно. То пише у вашем образложењу и прочитао сам како пижше. Нађите тамо члан 4 којим образлажете његово доношење.Дакле, све објекте.
У члану 6 говори се " да концесија није потребна". Добро, за предузећа и фирме које држава организује или одређена локална самоуправа. Добро, то ми је јасно. Знам да држава не може да плаћа концесију сама себи. Међутим, нејасно ми је да ли то важи за све нивое државе, да тако кажем. Да ли је ипак једно такво предузеће у обавези да одређени износ опредијели локалној самоуправи на чијој територији се налази, што у овим измјенама и допунама закона не пише, односно да ли су ове измјене и допуне закона усаглашене са Законом о концесијама? Судећи по овоме нијесу.
Да кажем добро је што се иде на скраћење, господине министре, процедура али да поновим и јуче сам то изговорио бојим се да ће скраћивање по сваку цијену довести у питање квалитет а посебно је то осетљиво када се то тиче стратешке сировине првог реда важности каква је вода. Мислим да овај закон, овај Предлог измјена и допуна Закона је морао да има другачији третман и сувише је важна материја да би се разматрао у оквиру сета закона којима се предвиђају разноразне процедуре, скраћења, дозволе и тако даље. У питању је вода. Захваљујем.



Датум: 27.09.2011
Close
Close