Седма сједница првог редовног засиједања, 25.06.2011.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Заиста је лијепо да Вас слушамо, господине Мугоша, када причате о бесправној градњи и о томе да је више неће бити, а Ви сте градоначелник, око 10 година. А ако буде, да, да, а ако буде ових помагача из опозиције бићете ко зна још колико, је ли?
Ви сте свједок као и ја, и сви овдје присутни, да је већина тих бесправно подигнутих објеката настала у предизборним фазама, када већ по старом обичају круже гласине, гради сад или дижи плочу сад, сад те неће дират јер су избори. Сви то овдје знамо и онда послије 10 година или 11 година кажемо, помоћи ће овај закон и више неће бити бесправне градње. Мислим да уопште није проблем у прописима, бесправна градња никад није била дозвољена ни по једном закону до сада важећем, него је до ње долазило вољом оних који су то омогућавали, а када је долазило до рушења, рушило се опет селективно. Значи, прво зарадите политичке поене када их пустите да граде, а онда када треба да се руши, ах гласај за ДПС па ти нећемо рушити.
Значи, господине Мугоша ми из опозиције се као и сви грађани Црне Горе, али ми из опозиције посебно се надамо да више неће да буде бесправне градње и да ће се у овој земљи поштовати закони. Баш, између осталог, и због тога што је гро Ваших изборних побједа сазидан на бесправној градњи у Подгорици. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Хвала, предсједавајући.
Поштоване колегинице и колеге, драги грађани, када неки овакав закон, тј. предлог закона, дође на дневни ред натјера ме да се некако осјећам као подвојена личност, с једном половином моје личности управља срце које каже - добро је ово, је ли бог дао да се ради на унапређењу бизнис амбијента, да се уклањају бизнис баријере. Још као дијете увијек сам се нервирао и гледао како су људи натјерани, у оном социјалистичком систему, да стоје испред шалтера и да на неки начин држава показује своју моћ над њима тако што их понижава. То је било мјесто највећег понижења грађана у социјализму. Морали су да се погурају и да се обрате некој намргођеној службеници. Елиминисање таквих проблема мора сваком добронамјерном човјеку да прија и да годи и с те стране заиста морам да признам да у начелу подржавам овакав закон.
Онда, она друга половина моје личности којом управља рацио каже -зашто ли су овако фино направили, мора да има нешто иза овога, знајући ко имплементира ове законе и знајући ко треба да их поштује, а не поштује их. Како је то рекао мало прије и навео ме на ову причу господин Медојевић. Морамо озбиљно лупу да узмемо и да видимо шта се иза овога крије. Када кажемо да ће грађани да се обраћају од сада држави само на једном шалтеру, то звучи страшно лијепо, па ће држава умјесто њих, као што је ред, да прибавља разне дозволе. Ту се крије један потенцијални проблем, када неко хоће да злоупотријеби закон. Шта се дешава ако намјерно у договору инвеститора и државе дође до ћутања администрације, да би неко добио грађевинску дозволу за објекат за који иначе не би могао да је добије? Ово би у нормалним земљама било, вјероватно, смијешно питање - па ухапсићемо тога ко се бави таквим стварима, па у том органу ће да се спроведе истрага. Међутим, с обзиром да причамо о Црној Гори у 2011. години и овој власти мене је страх да заиста може да дође до такве врсте злоупотреба. Зато бих волио да добијем јасна увјеравања од представника Владе, који је овдје присутан, да ће у таквим ситуацијама да се поступи жестоко и да ће казне да буду такве, не неке дисциплинске мјере према начелнику неког органа и слично, него да ће да буду затворске казне у питању. Заиста остаје могућност да се у неким ситуацијама када је врло деликатно питање може ли се добити или не грађевинска држава искористи ова могућност и да се администрација ућути и неки тамо Радуловић из Никшића који девастира рецимо Боку Которску добије могућност да гради хотел на оних 4.000 квадрата земље коју је сам донио из Никшића, из Грахова у Боку. Значи, морамо да будемо врло опрезни када су те ствари у питању.
Мада, не бих заиста желио да допринесем томе да побољшање за грађане и за привредна друштва које се кроз овај закон добија да га онемогућимо само из страха од непоштовања закона и од не имплементације закона. Мислим да заиста сви заједно морамо да се потрудимо да се поштују закони и да се имплементирају закони, а не да због тога одбијамо нека релативно квалитетна законска рјешења. Имам неких малих резерви када је у питању овај закон. Међутим, с друге стране опет он доноси бољитке који су више него велики тако да ове резерве не могу да утичу бар када сам ја лично у питању на гласање и бићу отворен, не желим да стално шаљем само негативне таласе са овог мјеста. Када је овај закон у питању у начелу ћу да будем за.
Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Ја лично мислим да сте ви афирмисали мој став, а не опонирали, јер ја сам рекао да овај закон практично подржавам из разлога што ће да елиминише многе шалтере. Добро, ја сам у мом излагању хтио да подвучем да ова држава врло често своју снагу грађанима показује кроз то што их тјера да чекају по шалтерима и да је због тога допринос овог закона велики. Што се тиче овог дијела који сте рекли да нема ту много могућности за злоупотребу, увијек има много могућности за злоупотребу, имали смо прилике хиљаду пута да то видимо. Ја бих вас молио, ево сад немате више право да поновите да ми кажете, можете и након овога да ли сте ви предвидјели неке озбиљне мјере уколико дође до ћутања админстрације са основаном сумњом да је то урађено да би неко дошао до дозволе до које иначе не би могао да дође. То је нешто што мене највише интересује у овој причи. Ако имамо могућност да спријечимо ту врсу злоупотребе онда је овај предлог закона добар. То је најважнија прича од свега. Ја нисам неко ко ће да заустави спречавање малтретирања грађана. Ја нисам никад градио кућу, али многи мени блиски људи јесу. Увијек су говорили да је то отприлике нешто најгоре што су у животу могли да доживе, то је прибављање грађевинских дозвола, од шалтера до шалтера, на једно мјесто уплате признаницу, па је носите да је копирате на друго, па треће намргођеном чиновнику дате, па неко је на паузи, па трећи једе бурек, никад и ово је заиста побољшање. Али вас молим и све нас овдје да обезбиједимо да се закон поштује и да се имплементира и да спријечимо злоупотребу. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Господине Спахићу, лако бих се сложио са вама да треба људима да се пружи нада да би и тамо гдје проводе вријеме били бољи да би се осталим затвореницима, који можда нијесу тако агресивни као тај неки коме пружамо наду, створили услови за нормалнији живот. Међутим, постоји ту један велики проблем који је политичке природе. Ми једноставно сумњамо у добре намјере свих људи који ће да одлучују о томе ко ће да иде прије времена кући, а ко неће.
Значи, добро знате да су управници ЗИКС-а људи од највишег повјерења ове власти. То је до скоро био и један посланик, после је био генерални секретар, најближи врху власти. Знамо, иако је то мање битно, колико гласова добија Демократска партија социјалиста на изборима у затвору. Мене као политичара више занима како ће ти људи који ће да добију условни отпуст због тога што су прихватили да одиграју нешто за некога из власти да се понашају сјутра на слободи и у каквим ће све случајевима да буду кориштени, не би ли се вршили притисци на гласаче и на опозиционе посланике.
Значи, не можемо да причамо о овом закону само са аспекта људских права и неких европских норми. Морамо И те како водимо рачуна гдје се овакав закон доноси и гдје се овакав закон спроводи. Мислим да је свима у Црној Гори потпуно јасно о чему ја причам. Ја бих волио да могу опуштено да вас подржим, јер сматрам да људима треба дати снагу, треба опраштати. С обзиром на то ко ће да доноси одлуке о томе ко ће напоље, а ко неће, будите сигурни да су извјежбани наши људи и јадни кад морају да се запосле, тражи им се за кога су и што су, а не кад буду морали да иду из затвора. Мораће да се куну на чланску карту Демократске партије социјалиста, да не помињем можда и ваше странке. Према томе, то је нешто због чега ми бринемо у Новој српској демократији и због тога је наш посланик поднио онакав амандман који са аспекта људских права можда није како треба, али јесте знајући да ће многи људи који су осуђени за организовани криминал и корупцију на тај начин добити шансу да изађу из затвора и да се даље баве коруптивним радњама и услугама за владајућу коалицију.
Хвала Вам.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштована колегинице Танасијевић, ја сам сигуран да ви имате добре намјере, али нисам сигуран да су они који су писали овај закон и који су прописали како ће да се обиљежавају кутије цигарета да имају такву намјеру, јер познато је да у Црној Гори и ако је писменост велика да постоји велики број људи који знају искључиво ћирилицу. Значи, ово није уопште прича политичке природе искључиво због заштите најширег броја људи, ја сам сигуран да, министар Радуновић, дијели моје мишљење да пуно наших рођака по селима који су учили само неколико разреда основне школе па одустали и међу којима је огроман проценат пушача добро знате да зна само ћирилицу. Борба црногорске власти против свега што је продукт српске традиције у Црној Гори не би смјела на овај начин да се манифестује. Значи, пуно је љекара међу вама и мислим да би сте требали да дигнете глас макар кад је ово у питању. Значи, ако је циљ да се паклица цигарете обиљежи нечим што ће да буде такво упозорење које некога може да одврати од пушења или макар да буде дио кампање за одвраћање од пушења онда је циљ ваљда и да тај неко зна шта ту пише. Не можемо да глумимо да смо Енглези или Французи, знате добро каква је ситуација и да је пуно људи у Црној Гори одустало од школовања, посебно кад су сеоска домаћинства у питању, после неколико година основне школе и никад није научило латиницу. Значи, молим вас ако нећете већ да нама достављате на ћирилици документа, материјал, ако на сваки начин бришете ћирилицу из Црне Горе испоштујте макар онај дио људи у Црној Гори који не зна латиницу, а треба и он да буде заштићен од овог отрова. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Хвала, предсједавајући, што сте препознали да је било потребе да се ја јавим.
Ја ћу о истом трошку да говорим и господину Радуновићу и госпођи Танасијевић.
Значи, госпођо Танасијевић, и мени није свеједно. Ја знам и ћирилицу и латиницу. Ја сам нагласио да се прича о томе да постоје људи у Црној Гори који не знају латиницу. За Вашу информацију када се увозе цигарете из друге државе потпуно је небитно каквим писмом они пишу. Шта мислите када се шаље у арапске државе на којем је то језику? Значи фабрика је дужна да испоштује оно што од ње тражи увозник. Нећемо о томе да причамо, него та стална прича како су ћирилица и латиница равноправни, али ето нема нигдје ћирилице. Али, Вас као представника народа треба да занима као неког ко је гласао за некакав Устав овдје који је, између осталог, изједначио та два писма? Ако су потпуно изједначена зашто није ћирилицом исписана паклица, ако сви овдје знамо да је зна више људи него латиницу. Наравно, то се не односи на господу Албанце. Треба да буде одређени проценат паклица да се периодично наилази на њих и на албанском језику, ја се потпуно слажем са тим, ако већ не може из графичких разлога да стане све на једној паклици, али уколико имате намјеру да та порука дође до највећег броја грађана, потпуно је логично да буде на писму које познаје више људи. Немојте да причамо како су ћирилица и латиница равноправне, али је све на латиници. Па ако су равноправне нека буду све на ћирилици.
Још једанпут, госпођо Танасијевић, ја се потписујем латиницом и нијесам мањи Србин од тога, а пишем писана слова ћирилицом, штампана латиницом, тако сам научио. Свако од нас овдје има порука да се потписујете ћирилицом, ништа не значи јер не радите ништа да она буде промовисана у Црној Гори. Хвала вам.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Господине Бановићу, јуче мислим баш од Вас, али у сваком случају неког од представника СДП-а смо чули када се причало о Ромима,Египћанима и Ашкалијама који су се доселили са Косова и Метохије, мислим да сте били баш Ви или неко из вашег клуба, било је речено како у неким земљама модерним европским се дешавало да те људе врате у њихове земље, јер ето они су дошли из неких других земаља. Ја бих само подсјетио да већина људи који су интерно расељени су дошли у Црну Гору у вријеме када је то била заједничка земља. Значи, ово је била њихова земља. Они су били грађани Савезне Републике Југославије 1999. године. Када ово причам, мислим и на ове из Сутомора и Херцег Новог и осталих крајева који живе на плажи својом вољом, господине Бановићу, баш су одушевљени што живе на плажи у Херцег Новом и у Каменову, а не у својим кућама на Косову и Метохији. Значи, они су дошли у вријеме када су били грађани Савезне Републике Југославије и када им за долазак у Црну Гору није требао никакав специјални документ. У међувремену је та држава, држава Србија постала суверена држава, а на територији државе Србије је насилно створена још једна држава у коју они не желе да се врате. У Црну Гору нијесу дошли илегално. Дошли су у дио своје земље и ми тако морамо да их третирамо.
Значи, они немају услова да се врате тамо одакле су дошли. Црна Гора из тих разлога треба да им омогући да на легалан начин дођу до докумената са којим могу да наставе да живе као нормални људи. Не можемо да се понашамо као Њемачка, јер они нијесу дошли из једне у другу суверену државу, него су се кретали у оквиру исте суверене државе. Мислим да нећете полемисати са овим ставом, јер причамо о 1999. години. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Апсолутно немам намјеру да браним господина Кнежевића, него Ви злоупотребљавате сад мјесто предсједавајућег. Држите нам предавање. Не дозвољавате човјеку да се одбрани, а настављате причу због које је он реаговао, мислим да нема смисла. Јавите се за ријеч да бисмо онда могли да пословнички користимо и ми могућност на реплику или било што друго. Хвала.



Датум: 26.09.2011
Close
Close