Радуновић: Консензусом до државних симбола

 Сматрамо да компликовану процедуру промјене Устава, која је предвиђена због измјена у области правосуђа, треба искористити како би се у том правном акту уважила реалност и омогућило да језик којим говори највише грађана, по аутоматизму, буде службени језик, поред црногорског, као и да се формализује чињеница да велики број наших суграђана доживљава традиционалну тробојку као своју заставу, каже Радуновић.

Потпредсједник Нове српске демократије Славен Радуновић оцијенио је у разговору за Портал Аналитика да би државни симболи требали да буду ствар општег конзенсуса у црногорском друштву.
- Црна Гора као држава треба да буде једнака према свим грађанима и тек онда ће је они доживљавати као своју државу. Због тога, застава, грб и химна Црне Горе треба да одражавају однос између традиционалног, националног и грађанског бића Црне Горе, казао је Радуновић за Портал Аналитика.
Оцјењујући полемику која се води о химни, Радуновић сматра да је било боље да је својевремено расписан међународни конкурс за химну. Потпредсједник Нове сматра да ипак има простора за измјену садржаја свечане пјесме.
- Како је “Ој свијетла мајска зоро” у Уставу наведена као химна Црне Горе, данас је тешко замијенити другом. Међутим, поменут је само њен назив, али није цитиран садржај, тако да би се лако могла скратити за двије строфе које су проблематичне, каже Радуновић.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Црногорска скупштина ће 28. септембра расправљати о Нацрту Измјена Устава у области правосуђа. Из НОВЕ је најављено да са одредбама о правосуђу истовремено треба мијењати и и оне одредбе које се односе на службени језик и заставу. Да ли то значи да је тробојка као народна и српски језик услов да би НОВА а и остали дио опозиције подржали измјене Устава?
РАДУНОВИЋ: У Црној Гори, нажалост, и данас многи доживљавају државу као средство за насилно наметање своје политичке воље, а не као сервис грађана. Зар не би било логично да је српски језик, којим је и у тренутку кад је усвајан Устав говорило, а и данас говори, највише грађана Црне Горе, већ службени језик? Зар не би било логично да је суверена Црна Гора, која се, наводно, ослања на традицију независне државе са почетка 20. вијека, задржала тробојку као заставу? У Европској унији, којој тежимо, не постоји држава у којој језик којим се највише говори није и службени! Зато нашу потребу да српски језик вратимо у образовни систем Црне Горе нико од званичника ЕУ није називао уцјеном, као што су урадили неки локални политичари. Устав и закони треба да уважавају реалност и буду у функцији грађана, а не обрнуто.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Како то мислите?
РАДУНОВИЋ: Сматрамо да компликовану процедуру промјене Устава, која је предвиђена због измјена у области правосуђа, треба искористити како би се у том правном акту уважила реалност и омогућило да језик којим говори највише грађана, по аутоматизму, буде службени језик, поред црногорског, као и да се формализује чињеница да велики број наших суграђана доживљава традиционалну тробојку као своју заставу. У ту сврху смо ставили у процедуру предлог измјена Устава који третира ову проблематику, потписан од стране колега из СНП-а, ПЗП-а и наравно, нас из Нове српске демократије. Урадили смо то на начин који не предвиђа промјену чланова Устава за коју је неопходно обезбиједити 3/5 уписаних бирача, на референдуму. Иначе, овакво “обезбјеђење” чланова Устава - који се тичу идентитетских питања - јасно показује колико њихови креатори вјерују у праведност донесених норми. Логична и правична решења не морају да буду окована оваквим “ланцима”, јер их грађани доживљавају као своја и не желе да их мијењају. Важне и неопходне промјене Устава у области правосуђа и важно и неопходно усклађивање Устава са црногорском реалношћу треба да се дешавају истовремено. То никако није уцјена, већ је то демократска потреба, а земља која жели да буде пуноправни члан европске породице народа мора да поштује своје грађане.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Шта је са осталим државним симболима, да ли су они прихватљиви за НОВУ, у првом реду садашња застава и химна?
РАДУНОВИЋ: Нова српска демократија уважава реалност. Свако од нас има свој списак жеља, када су у питању државни симболи. Онима којима би ми били потпуно задовољни, не би био задовољан значајан број становника Црне Горе. Због тога, застава, грб и химна Црне Горе треба да одражавају однос између традиционалног, националног и грађанског бића Црне Горе.
Свака озбиљна држава врло пажљиво бира симболе, како би их њени поданици што боље и што брже прихватили. И Црна Гора их је пажљиво бирала, али с другим циљем – како да њиховом употребом што дубље и што дуже дијели грађане и тиме скреће пажњу са питања за која њена власт нема одговоре. НОВА неће насјести на ту игру, већ ће свакодневно указивати на неефикасну борбу против организованог криминала и корупције, нерегуларне приватизације, неријешена убиства, дискриминацију приликом запошљавања… Наравно, све вријеме ћемо такође вршити притисак на власт, како би Црна Гора добила симболе са којима може да се идентификује највећи број грађана. Због тога смо и покренули иницијативу за успостављање тробојке као народне заставе, уз државну која је већ дефинисана Уставом. Грб је прихватљив, мада би више одговарао историјском да је сребрнкасто-бијеле боје. То је, наравно, нијанса, око које ћемо причати у нека срећнија времена. Химна је посебна прича…
 
 
АНАЛИТИКА: Како коментаришете став предсједника Вујановића да ''пола химне слуша са задовољством, а пола што мора''? Да ли Ви слушате са задовољством црногорску химну?
РАДУНОВИЋ: Велики број грађана Црне Горе, за разлику од предсједника Вујановића, читаву химну слуша што мора. То се, наравно, не односи на оне који исказивањем грађанске непослушности и неустајањем приликом интонирања исте, шаљу поруку властодршцима да се химна не намеће силом. Резултат тог наметања је, између осталог, за многе болна чињеница да црногорске репрезентативне селекције имају слабу подршку навијача, јер дресове и химну тима не доживљавају као своје. За то нису, наравно, криви навијачи, већ они који су бирали “боје” и химну за које су унапријед знали да неће бити широко прихваћени.
 
 
АНАЛИТИКА: Како то мислите слабу подршку? Мечеве репрезентација Црне Горе у колективним спортовима, поготово у фудбалу, прати велики број гледалаца. Наравно, не треба пренебрегнути чињеницу да значан дио грађана не навија за своју репрезентацију, а не мали број грађана чак навија против своје репрезентације.
РАДУНОВИЋ: Репрезентација Црне Горе у фудбалу а и у осталим спортовима има доста навијача. Ипак, треба рећи да у односну на укупно становништво, један велики проценат грађана не навија за репрезентације Црне Горе а неки навиају и против ње. Многи од тих грађана су иритирани баш симболима. Симболи треба да буду такви да су прихватљиви за највећи број грађана. Све државе свијета су скоро успјелеле у томе. Ни једна држава није ‘’утјеривала страх’’ грађанима казнама да се поштују симболи. Америчка, руска или Марсељеза су предмети обожавања грађана. Избор симбола треба да буде ствар општег конзензуса. Црна Гора као држава треба да буде једнака према свим грађанима и тек онда ће је они доживљавати као своју државу. Свједоци смо да су због тога порески обвезници често имали додатне трошкове, кад су на важне мечеве ватерполиста, на примјер, упућивани “службени навијачи” у лику активиста ДПС-а и СДП-а. Али, све то може да буде исправљено, ако буде воље.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Како то мислите, да ли су ‘’службени навијачи” и навијачи рецимо Србије на првенству Европе у одбојци или Македоније на првенство Европе у кошарци?
РАДУНОВИЋ: Навијачи Србије су били грађани Беча, гдје је бројна српска дијаспора, тамо живи око 300 хиљада Срба. Србија је довољно велика држава да 100 или 200 људи увијек могу ићи у иностранство да присуствују њеним утакмицама. Мени нико не треба да појашњава ко су били рецимо навијачи Црне Горе у Малаги на првенству Европе у ватерполу. Лично их познајем и знам да су то били активисти ДПС-а којима је плаћена карта.
Мене боли што дио грађана на свакој утакмици навија против Црне Горе, јер сам из Старе Црне Горе и волио бих да осјећам спортске тимове Црне Горе као своје.
Али оне су изабране бојама које је одабрао Ранко Кривокапић да би мене и моје истомишљенике нервирале.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Да се вратимо на став Вујановића о химни...
РАДУНОВИЋ: Порука Предсједника Вујановића би могла да значи да су у ДПС-у схватили да наметање химне није успјело и да треба престати са инаћењем. Ако је у питању само приватни доживљај господина Вујановића, онда ми није јасно што је оволико чекао. Могао је, као моћан човјек, ово питање да стави на дневни ред Предсједништва ДПС-а макар десет пута досад.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Шта је по Вама спорно у црногорској химни?
РАДУНОВИЋ: Желим прво да истакнем да сам свјестан да велики број грађана Црне Горе ову химну доживљава као своју. Странка којој припадам, и ја лично, дубоко уважавамо ту чињеницу и не желимо да на било који начин повриједимо њихова осјећања. Мислим да баш те људе највише погађа чињеница да неке њима драге особе, рођаци, комшије - не доживљавају Црну Гору онако како би они то жељели. Да би се то промијенило, Црна Гора треба да буде кућа у којој ће се сви осјећати комотно. А, да би свима било комотно, треба ослободити мало простора и за те драге особе, рођаке, комшије…
Црна Гора нема богату музичку традицију. Посебно не, кад су у питању свечане пјесме. Сходно томе, требало је приступити расписивању међународног конкурса за химну, што су урадиле и неке много озбиљније и старије државе. Композиција која не може да задовољи ни минималне музичке критеријуме - не може да буде државна химна. Пар екселанс примјер за такву композицију је актуелна црногорска химна. Већину грађана та пјесма подсјећа на срећне дане из времена матурских екскурзија, када су је (с доста другачијим текстом!), уз још пар ојкалица, пјевали на задњем сједишту аутобуса. Било би боље да је из тог аутобуса и из наших сјећања нису извлачили, јер се, очигледно, тешко може изборити за мјесто под Сунцем, а искрено, није ни заслужила.
Како је “Ој свијетла мајска зоро” у Уставу наведена као химна Црне Горе, данас је тешко замијенити другом. Међутим, поменут је само њен назив, али не и садржај, тако да би се лако могла скратити за двије строфе које су проблематичне. Написао их је човјек који је прошао пут од посланика на Подгоричкој скупштини до српског крвника. Без обзира што ко мислио о њиховој пјесничкој вриједности, за њих не смије да буде мјеста у химни свих грађана Црне Горе. Познато ми је да неки историчари покушавају да “спасу” ствар тумачењем како Секула Дрљевић није аутор поменутих стихова, али то могу само да окарактеришем као “гоод трy” (добар покушај).
 
 
 
АНАЛИТИКА: Захтјеви опозиције у вези са језиком и заставом показују да идентитетска питања у Црној Гори, пет година након обнове државности, нијесу затворена. Да ли је затварање тих питања први предуслов да држава у релаксиранијој атмосфери озбиљније крене у рјешавању других проблема - смањивању незапослености, привлачењу страних инвестиција и борбом против организованог криминала и корупције.
РАДУНОВИЋ: Слажем се са вама да такозвана идентитетска питања оптерећују политичку сцену Црне Горе. Она су и иницирана да би скретала пажњу са других тема. Али, зашто се увијек оваква питања постављају опозиционим политичарима, а не онима који су креирали те проблеме. Да дефинишемо заједно како смо дошли у ову ситуацију: идентитетска питања муче Црну Гору од момента кад је неко одлучио да промијени главна идентитетска обиљежја. Од Црне Горе Петровића, преко СР Црне Горе до савремене Црне Горе, званична застава је била тробојка. Ко ју је избацио из Устава и увео другу, тај је наметнуо то идентитетско питање као проблем. Слично је и са језиком. Званични, српски језик, којим говори највише становника је протјеран, а уведен у Устав други, којим говори мање становника. Ко је направио тај “идентитетски” проблем? Да не идемо даље…И сад се не тражи од ДПС-а и СДП-а да исправе неправде које су направили, већ - од нас да одустанемо од исправљања тих неправди! Зар је то фер?
Треба сви заједно да се потрудимо да ријешимо идентитетска питања, како не би додатно оптерећивала и онако тешку црногорску збиљу. Али, да их ријешимо на квалитетан начин и на задовољство свих, а не да гурамо проблеме под тепих. Искуство које је доживјела СФРЈ због гурања проблема под тепих је катастрофално. Не смијемо да оптерећујемо будуће генерације проблемима које је створила наша генерација. Морамо да будемо одговорни према својој дјеци.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Недавно усвајање изборног закона пратио је и договор власти и опозиције о називу наставног предмета у образовном систему као и измјене Закона о држављанству. Да ли сте задовољни чињеницом да се након 20 година опозиција коначно нашла у позицији да одлучује о тако битним стварима као што је изборни закон, језик и држављанство?
РАДУНОВИЋ: Наравно да ме је то испунило задовољством. Годинама су владајуће партије одбијале сваку иницијативу која је долазила из опозиције, без обзира на квалитет понуђених решења. Сматрам да је ово добро искуство и за власт. Подијелили су одговорност, по неким врло битним питањима, са другом страном. Мора да је та чињеница, након постигнутог договора, дјеловала врло релаксирајуће на премијера и његове сараднике.
 
 
 
АНАЛИТИКА: Очигледно је опозиција у такав положај дошла захвајуљући новом Уставу који је донешен упркос противљењу НОВЕ и СНП-а, а који је предвидио двије трећине за кључне законе. Да ли и даље замјерате ПЗП-у што је гласао за такав Устав?
РАДУНОВИЋ: Данас, после неколико година и након различитих тумачења решења из тог Устава, колеге из ПЗП-а кажу да су носиоци најодговорнијих функција из ДПС-СДП коалиције изиграли њихов договор. Посебно кад је ријеч о статусу српског језика у највишем правном акту. Приликом писања Устава, договорено је да разлика између службеног и језика у службеној употреби буде само козметичке природе. Од те козметике дошло се до тумачења да се српски не може изучавати у образовним установама! Али, као што је познато, свака се школа плаћа. И наше колеге из ПЗП-а су платиле високу цијену. Доста. Не треба више да плаћају. Били су више него коректан партнер у претходном периоду, када смо и њиховом заслугом успјели да дјелимично исправимо неправду и вратимо српски језик у школе.
Посебно треба да подвучемо њихову принципијелну позицију - они, за разлику од нас из НОВЕ и СНП-а, сви говоре црногорским језиком, али су видјели дискриминацију и одлучили да нам помогну да омогућимо дјеци која говоре српским да уче на свом матерњем језику.
 
 
 
 
(Портал Аналитика, 21. 09. 2011.)



Датум: 21.09.2011
Close
Close