Шеста сједница првог редовног засиједања, 10.05.2011

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господине министре, госпођо министарко, поштоване колеге, поштовани грађани Црне Горе и Боке Которске,
Моје посланичко питање гласи: Да ли је и којим износом средстава Влада Црне Горе учествовала у финансирају научног скупа посвећеног афирмацији лика и дјела Секуле Дрљевића који је одржан у Будви у фебруару ове године?
Повод да поставим ово питање био је скуп присталица политике и идеологије Секуле Дрљевића, његових идеолошких следбеника који је одржан у Будви почетком фебруара, представљен нетачно као научни скуп, јер је ту било мало научника а доста идеолога и политичара међу којима су били и неки високи функционери владајућих странака, а од оних који се баве историјском науком био је присутан само један човјек и то историчар за кога је установљено да се бави фалсификовањем историје.
Дакле, то је био скуп посвећен афирмацији, глорификацији лика и дјела Секуле Дрљевића на коме је закључено да је "његово интелектуално и идеолошко наслеђе уграђено у темеље нове Црне Горе".
Пошто је општепознато да његово идеолошко наслеђе чини неодвојиви дио идеолошког наслеђа усташког покрета Анте Павелића, мене занима да ли и ми, грађани Црне Горе, који смо антифашисти и антинацисти, као порески обвезници учествујемо у финансирању скупа на којем се афирмише лик и дјело нацистичког идеолога кога је државна комисија Демократске Федеративне Југославије прогласила за ратног злочинца и то због, како се тамо наводи, "подстицања прогона, убијања, терора, затварања и пљачке нашег народа, а нарочито српског живља". Јуче је овдје био премијер Лукшић и нагласио трајно опредјељење Владе да афирмише и имплементира еворпске вриједности, па и та чињеница говори да не би било логично да та иста Влада финансира скуп који је посвећен афирмацији дјела некога ко је писао да је жидовски капитализам највећа опасност за савремено човјечанство, који је осуђивао атентат на Хитлера 1944. године и надао се да ће снаге савезничке доживјети пораз од снага великог њемачког рајха , како је он говори.
Дакле, занима ме да ли је Влада и у којој мјери учествовала у финансирању тога скупа. Добио сам писани одговор, па ћу коментарисати.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Ја нијесам образложење дао у питању, али сам истакао да ћу га дати усмено кад будем постављао питање јер нијесам хтио да вас замарам са образложењем, а ни себи да одузимам вријеме, да се не понављам овдје.
Дакле, суштина вашег одговора је у ставу да је тај скуп одржан прије него што сте ви расписали конкурс који је објављен 9.маја. Ево баш дивна коинциденција баш на дан побједе над фашизмом па је то у релевантном односу са овим о чему ја говорим. Дакле и Дан Европе, а ви промичете као Влада европске вриједности што је мени веома драго и што ме утврђује у ставу да ви не би финансирали такав један скуп и да је тај конкурс објављен прије него што је он одржан, јер сте ми појаснили да се ви држите принципа сљедећег да ћете финансирати оне скупове који ће представљати значајан допринос науци који ће бити од значаја за науку и то је и мој како ви кажете контекст критеријума или једноставно речено без тог плеоназма мој критеријум који треба да буде опште важећи па и Владе Црне Горе. Дакле, да Влада финансира научне скупове који су заиста научни скупови и који су од значаја за науку, а то се лако утврђује. Ако ја поднесем вама захтјев јавим се на конкурс па кажем организујем научни скуп на тему Петар Други Петровић Његош или 60 година побједе над фашизмом, па онда наведем ту ће говорити Петар Петровић, Јанко Јанковић, све људи из јавног живота за које сви знамо да се не баве науком него је један адвокат, један је припадник секте обожавалаца некога ко се лажно представља као свештеник, неко је бизнисмен. Онда опростите, ви не радите добро свој посао, дакле ви треба да сагледате ко су учесници одређенога скупа, које су њихове референце и да ли су они у теми.Не могу ја ако имам жуту трафику да учествујем на научном скупу из физике, а богами ни из историје. Дакле, озбиљна наука, и озбиљна влада, и озбиљно Министарство то провјери па онда даје зелено свијетло и даје новац свих нас пореских обвезника којим пунимо буџет државе Црне Горе из кога се као што смо током данашњег дана чули финансира све и свашта. Ево и кампања за НАТО, о томе је данас говорио колега Булајић и промоција и циркусијада по Црној Гори, фудбалске утакмице гдје се промовише НАТО пакт иако је већина грађана Црне Горе по свим анкетама, по анкетама које медији који су наклоњени Влади истичу и потврђују да је већина грађана Црне Горе против приступања Црне Горе НАТО алијанси, али зато се троше паре, па ме не би зачудило да сте и за ово дали новац. Имам још једно допунско питање.
Дакле, молим вас, сљедеће питање гласи:
Пошто је организатор наведенога скупа Дукљанска академија наука и умјетности која се, како ја тврдим, лажно представља као научна установа, а то није никаква научна, него политичка, пропагандистичка и популистичка институција која нема никакве везе са науком и није још организовала ниједан научни скуп него искључиво политичке сесије на којима се афирмише црногорски идеолошки пројекат и личности које су учествовале у креирању тог црногорског идеолошког пројекта, дакле да ли сте ви учествовали уопште у финансирању њихових пројеката о којима ја говорим и тврдим да нијесу научни, него су политички, а врло често политикантски, имајући у виду да сте имали састанак са њима одмах након састанка са представницима Црногорске академије наука и умјетности? То питам да бих знао да ли ја и сви ми антифашисти и антинацисти у овој земљи, којих није мали број, учествујемо у финансирању оних који афирмишу лик и дјело људи који су своју судбину везали за нацистичку идеологију какав је био Секула Дрљевић.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господине министре, даме и господо посланици, поштовани грађани,
Моје питање је упућено Министарству културе и гласи:
По којем критеријуму је додијељена повеља, односно звање истакнути културни стваралац за 35 умјетника и стваралаца којима ће Влада, на иницијативу Министарства културе, посветити посебну пажњу? Разлог да поставим ово питање лежи у чињеници да међу овим ствараоцима којима ће Влада посветити посебну пажњу нема оних који пишу на српском језику и који припадају српској култури и литератури? То само по себи говори да нешто није у реду. Та чињеница демаскира прокламовани концепт мултикултуралности у Црној Гори и даје снажан аргумент онима који тврде да Црна Гора није држава једнаких шанси за све и који сматрају да је Црна Гора некима мајка, а некима маћеха. Није само проблем што међу награђеним ствараоцима о којима постављам питање нема српских писаца и умјетника, проблем је вишеструк. Примјера ради, српски ствараоци не могу да објављују у државним и црногорским часописима. У цетињском Арсу, у улцињској ,,Плими", у ,,Побједи", не можете наћи ниједан текст српског аутора или, пак, вијест из српског културног простора у Црној Гори. О књигама српских писаца и промоцијама тих књига нема ни секунда на јавном сервису. Писац из Херцег Новог, Никола Маловић, добио је награду из Фонда Борислав Пекић, дакле из фонда великог европског књижевника, рођеног овдје у Подгорици. Међутим, Никола Маловић и његова књига ,,Лутајући Бокељ" не могу се појавити чак ни као вијест у државним медијима. Још горе репресије прате угледне културне ствараоце, баштинике српског језика и културе, књижевнике, умјетнике, научне раднике, искључују их из црногорских институција, из јавног живота, из уџбеника, из културног наслеђа.
Несумњиво је ријеч, по мом мишљењу, о дискриминацији и обесхрабривању у области културе по националној основи, што вашу власт делегитимише као демократску и европску. Однос према српским писцима одсликава однос власти према српском народу. Ви на тај начин сијечете грану на којој сједите. Наиме, земља која систематски угњетава трећину свога становништва и онемогућава га да учествује у економском и културном животу, тај народ тјера у илегалу и малтене га новоди да подрива државу у којој живи. Таква земља нема свијетлу будућност. Међутим, надам се да ће нека нова генерација политичара у Демократској партији социјалиста схватити да је немогуће владати земљом у којој од бар трећине становништва правите непријатеље.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
У Дану и Вијестима је било, а про по овога посветити посебну пажњу, министар Мићуновић је казао да је Влада са пуним разумијевањем уважила иницијативу Министарства културе да се најзначајнијим културним ствараоцима посвети посебна пажња. Рекли сте да има безброј примјера који демантују ово што сам навео. Волио бих да ми макар један примјер наведете, било гдје, у Побједи, у Арсу, на јавном сервису, када се појавио неки писац српског језика који припада српској култури и литератури. Тачно је, пребројао сам, овдје нема ниједног. Све их знам. Црна Гора је мала, ја сам из тог еснафа и знам да нема апсолутно ниједног писца овдје који се декларише као Србин и који пише српским језиком.
Критеријуми су јасни, црногорски држављанин, да има пребивалиште у Црној Гори, то су ти општи критеријуми. Кључни критеријум је добити најмање пет релевантних друштвених награда, од којих је једна државна награда Црне Горе. Ви као умјетник и стваларац добро знате да награда сама себи није доказ да је неко велики културни стваларац. Нарочито то није био у тоталитарним системима у којима смо у једном од њих и ми живјели до 1990. године. Као културни стваларац ви, такође, знате, да су велики ствараоци били дисиденти у земљама реалног социјализма и комунистичке тираније и деспотије. Ви знате и за Пастернака коме је држава забранила да добије Нобелову награду, за ...., за Ватлава Хавела, за Исмајила Хадареа итд. Дакле, писци критичког духа који су били истински борци за људска права и демократију, нигдје у земљама реалног социјализма, па ни у Црној Гори нису могли, по правилу, бити носиоци друштвених признања и државних награда. Напротив, могли су они који су били апологете тада актуелног режима. Сада се вријеме промијенило. Баш нико од оних који су тада у Црној Гори били дисиденти, дакле ни Ранко Јововић, ни Момир Војводић, ни Бећир Вуковић, ни Миодраг Ћупић није се нашао на овом списку. Подсјетићу вас да су књиге Миодрага Ћупића забрањиване у Црној Гори, што свједочи да је то био стваралац критичког духа и борац за људска права и демократске вриједности. Њега, наравно, нема на овом списку. Тврдим да су у питању изван естетски критеријуми. Ти исти људи који су тада добијали друштвене награде дочекали су поново својих пет минута када су се накачили на режимске бенефите и опет они са наградама и надпензијама, како је један од ових дискриминисаних стваралаца то казао. У питању су изван естетски критеријуми који немају везе са естетиком и са правим вредновањем књижевности. По мом суду, а мислим да се то једноставном анализом може показати, ријеч је о патриотским критеријумима, односно Ви сте имали у виду допринос стваралаца црногорском идеолошком пројекту. Подсјетићу Вас да за тај допринос неки имају и државни ауто и плаћеног возача од пара пореских обвезника Црне Горе и то је колега Павловић прошле или претпрошле недјеље илустровао и дао податак и број регистарских таблица, гдје тај који пише у "Побједи", има колумну, сваку ноћ га гледамо на промоцијама и државној телевизији из чисто политичких разлога има државно ауто и возача.
Моје допунско питање гласи - Да ли ће Министарство културе промијенити такву праксу која није добра ни за државу Црну Гору ни за све нас који у њој живимо у погледу односа према ствараоцима који пишу на српском језику и који другачије политички и идеолошки мисле? Да ли ће Министарство културе прекинути да у области културе примјењује критеријум политичке подобности и почети да уважава естетске и истинске стваралачке вриједности?
Одговор тражим у писаној форми, а питање ћу Вам прослиједити, такође, у писаној форми.



Датум: 20.09.2011
Close
Close