Шеста сједница првог редовног засиједања, 10.05.2011

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, ја немам дилему да питање које сам упутио министру економије не би трпјело одлагање јер није временски везано. Значи, мени је свеједно хоћу ли га поставити на овој или на некој следећој сједници, али се бојим да постоје међу колегама и они који су питали нешто што је актуелно и што ће бити за мјесец-два, када сазовемо нову сједницу овог типа, депласирано. Али није то проблем. Хтио сам да питам следеће - ако је господин министар одсутан зашто макар један од његових помоћника, лише секретара Министарства кога ни најмање не потцјењујем, данас не присуствује и да тиме направимо онај преседан који смо овдје иначе радили и да овај посао обавимо онако како се то, на жалост, без поштовања Пословника, понекад овдје дешава.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге, господине представниче Министарства економије,
Зарад јавности, прије него што образложим шта ме је мотивисало да Вам поставим ово питање, прочитаћу га, а оно гласи:
Које фирме у Црној Гори се баве производњом наоружања или дјелова за наоружање и борбена средства, којом врстом и у којим количинама и колико је те производње намијењено потребама војске Црне Горе а колико извозу?
Сада ријеч-двије о мотивацији да се обратим Министарству овим питањем. Наиме, лично од министра економије сам недавно чуо податак, једним потпуно другим поводом, да се у овом моменту у Црној Гори извозом наоружања баве 22 организације. Знате, кад у једној економији каква је црногорска, у једној држави габарита које има Црна Гора, у једном крајњем неповољном односу између увоза и извоза, нажалост на штету овога другог, чујете податак да се извозом неке робе баве ни мање ни више него 22 организације, једини логички закључак, а ја сам увијек присталица логике, јесте да те робе на тржишту и производним програмима Црне Горе има тушта и тма. Пробао сам на разне начине да провјерим ко се све у Црној Гори од привредних организација, предузећа, приватних, државних, како год хоћете, бави том производњом. Покушао сам да уђем и у неке податке колика је та количина и никако нијесам могао да дознам колика је то количина, да ли је има до мјере која подразумијева да се извозом те веома важне робе, међународно строго контролисане, на жалост само у дијелу ових мањих произвођача јер оне велике нема ко да контролише, бави у Црној Гори. Стога сам тражио да ми Министарство економије помогне у овој мојој дилеми, да ме обавијести које су то организације, које ми то наоружање или дјелове за наоружање или борбена средства производимо, у којим количинама, коме га продајемо и шта од тога остаје, ако ишта остаје, за потребе Војске Црне Горе.
Ја ћу бити задовољан оним што ми ви прочитате, јер више сам него убијеђен да је и господин министар овдје да не бих добио много више од тога што сте припремили у писаном облику, а такође вас молим да ми то доставите што хитније како бих могао даље да се односим према подацима које ћете ми и доставити. Хвала.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, искористићу с обзиром да ми је господин секретар Министарства оставио нешто мало времена, ову прилику да се обратим Вама и генералном секретару Скупштине а да то истовремено буде и наук и господину Новељићу и онима од којих очекујемо одговоре. Наиме, прије неки дан, тачнијие 10. маја, сам добио одговор на посланичко питање које сам поставио 10.марта 2010. године. 14 мјесеци. Да сам га тражио од Владе Финске, господине потпредсједниче и господине генерални секретару, вјероватно би га добио прије . Знам да је Влада свих ових дана заузета рушењем цркава и преслагањем цигала, ал да јој треба 14 мјесеци да оно што ви већ имате написано, се достави одатле дотле, шест корака између наше двије зграде, стварно је ван памети.
Сада да се вратим на оно што сте ми одговорили господине Новељићу. Нијесам ни сумњао да лише те двије организације у Црној Гори више не постоји фирме која се бави производњом наоружања или дјелова наоружања, али се питам и питам вас, шта то онда извозе 22 организације које су у Црној Гори регистроване за извоз наоружања. Које наоружање? Чије? Одакле и коме? Да ли је по том основу Црна Гора инволвирана у актуелне оружане сукобе који се тренутно дешавају у њеном окружењу и да ли је то допринос овој демократизацији свјетских међународних прилика које хоћемо да учинимо кроз учлањење у НАТО? Такође, да вас питам, господине Новељићу и Вас и све нас, ако већ не извозимо наоружање које не производимо, вјероватно извозимо вишак наоружања које има Војска Црне Горе, по којим цијенама, коме, шта је са средствима које по том основу Црна Гора убира? Јер, да та средства убира по оним цијенама које иначе важе за ту врсту наоружања а располагали смо врло квалитетним наоружањем господине Новељићу, не бисмо данас били принуђени да Нова српска демократија иновира Закон о војсци да би тим људима којих има тамо 200-300 обезбиједили колико толико пристојне плате за живот. То је проблем, господине Новељићу, знам да је ово што сте ми Ви одговорили само дјелимичан одговор, али будите сигурни да ћу на овоме да истрајем до краја док тачно не сазнамо ко, шта, коме и у којим количинама извози од тога наоружања. Захваљујем.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре, колегинице и колеге.
Господине министре, за Вас имам једно чисто спортско питање. Наиме, ради се о проблему за који треба подоста кондиције, физичке и сваке друге, а у предвечерје смо финала овог такмичења, па с обзиром да сте и министар спорта имам за вас питање следеће садржине:
Да ли Завод за уџбенике Црне Горе ради на припреми и штампању уџбеника на црногорском језику, ко су аутори и чланови уређивачких тимова и на који начин мислите да извршите обуку наставног кадра који ће изводити наставу?
Зашто Вас ово питам? Питам вас просто на основу сазнања које имам, а то је да је у завршном процесу израда ужбеника на црногорском језику, да се ради на преводу, при чему су, а ријеч је о преводу текстова који су иначе предвиђени за одређени узраст и одређене наставне програме, да су неки од аутора пристали да им се дјела преведу текстови, а неки нијесу и одбијају да се то обави што значи да ћете прекршити закон или ће они испасти из наставног програма. При чему се не ради само о преводу као елементарном праву да се свачији текст, наравно уз поштовање онога што подразумијева заштиту ауторских права, преведе и користи са одређеним назнакама да се ради о преведеном тексту, него вршите и превођење преведеног па тако, рецимо, знам поуздано да се врши преправка, односно превођење превода покојног Симе Пандуровића који је сјајно превео Шекспира и много тога што се директно коси не само са Законом о ауторским правима, већ са елементарном логиком да се нешто што је написано на језику који се овдје разумије, силом прилика и силом воље, а мимо свих других наставних, педагошких и андрагошких потреба преводи у нешто са чим се гарантовано ти аутори не би сложили.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине министре, да нијесте пола времена које вам припада за одговор потрошили на тумачење овога што сам хтио да Вас питам, вјероватно бисте и схватили шта сам вас питао и одговорили бисте на питање. Ја сам Вас питао врло прецизно, додуше на српском, али ви рекосте да није проблем и да то и без “драгомана” разумијете, ко су аутори и који су то уређивачки тимови који то уређују, именом и презименом. То да ли су познати и признати, оставимо да процјењује неко други. Мене су интересовала њихова имена. Такође сте избјегли одговор на други дио мог питања, а који се односи на то на који се начин врши обука наставног кадра који ће изводити наставу, јер нећете ми ваљда тврдити да постоји готов наставни кадар школован на црногорском језику који може да врши наставу на том језику.
Још једно, господине министре, заборављате чињеницу да није ријеч само о настави такозваног матерњег језика. У Закону о општем образовању написали сте да се цјелокупна настава изводи на црногорском језику. Од музичког до математике, од физичког до физике, господине министре, настава се изводи на црногорском, па је проблем друге природе не само та три часа недељно матерњег језика, него цјелокупне наставе. На који начин, господине министре, имате намјеру да је обезбиједите кад не постоје, понављам по хиљадити пут, наставници школовани за те предмете на овом језику. Нећете ваљда дозволити да језик за кога његов родоначелник покојни Војислав Павлов Никчевић -колега Алексићу, чини ми се да је тако - у својој тротомној студији која се зове Историја црногорског језика у првом дијелу тврди да црногорски језик датира још од времена артикулације говора. Значи, први они, нека ме погрешно не схватите, који су се усправили на ноге и сашли са гране су рекли “ śеди мало да попричамо”. Нећете ваљда такав језик довести у ситуацији да га савладавају на вечерњим курсевима као послије рата, господине министре, јер се ради о озбиљном, крајње озбиљном питању које хтјели ви то или не хтјели мора бити политизовано, јер сте ви тако кренули. И знате који утисак имам, господине министре, да се ви спрдате и са државом, да се спрдате са језиком и да покушавате да се спрдате и са нама.



Датум: 20.09.2011
Close
Close