Пета сједница првог редовног засиједања, 26.04.2011.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, госпођо Савовић, даме и господо посланици, поштовани грађани,
Овај Предлог закона је прилика да се претресу многе ствари у овој области и у вези са овом пошашти које, наравно, не можемо у овако кратком року ни поменути. Рећи ћу свакако да је закон потребан, да га је требало и раније донијети. Међутим, доношење овог закона је нужан а не и довољан услов за борбу против злоупотребе наркотика. Проблем овог закона није његова техничка страна и његов садржај сам по себи, мада је колегиница Вуковић добро примјетила да је непрецизна листа значења термина и тако даље, па и сам наслов би могао и требао бити бољи.Дакле, није проблем његова техничка страна већ је проблем његова примјена, као што је уосталом и проблем читаве легислативе у овој земљи. Ми имамо ситуацију да они који су донијели Устав и законе не поштују ни Устав ни законе ове земље. Проблем је несклад између усвојеног законског оквира и његове примјене у пракси.
Још један аспект је битан, а то је политичка воља, политичка воља да се ради на спречавању злоупотребе дрога. Закон треба усвојити , треба га подржати, али то није довољно.
Колегиница Танасијевић је казала да сви посланици треба да гласају за овај закон и да ће то бити доказ нашег опредељења да се боримо против овог зла. Ја ћу гласати у начелу за овај закон. Међутим, треба видјети шта ради правосуђе, шта ради правосудни систем, шта ради полицијски систем. Колегиница Пековић је говорила о сарадњи полиције са дилерима дроге, дакле, колико су они, правосудни систем и полицијски систем, ефикасни и мотивисани и колико су мобилисани да се боре против овог зла које је, како рече један колега, специфично за Црну Гору. Колеге су доста говориле о разним аспектима ове проблематика па и о политици борбе против злоупотребе дрога. Помињани су многи субјекти чија је улога значајна у борби против овог зла, као што су локална заједница, медији, владин национални, односно државни савјет који је, као што смо чули, донио закључак и препоруку . Када поменух медије не могу а да се не запитам колико је Јавни сервис дао допринос едукацији грађана о овом проблему. Лично мислим да би умјесто серијала о црногорском језику било сврсисходније емитовати серијал о борби против наркоманије и о погубном дјеловању наркоманије. Колегиница Танасијевић је, такође, казала да родитељи треба да буду модели за идентификацију своје дјеце, јер на њима је велика одговорност. То је наравно тачно, али пошто је наркоманија и друштвени проблем поставља се питање -какав је друштвени амбијент, мир, конкретно какав су друштвени амбијент креирали они који имају власт и моћ да тај амбијент креирају и да намећу систем вриједности. У нашем друштвеном амбијенту створени су, у посљедњих двадесет година, одређени модели за идентификацију младих. То су људи који имају новац, аутомобиле, виле, богатство, а који тај новац нијесу могли зарадити нормалним путем. То су босови о којима пишу новине. Ево прије два, три дана освануо је један аналитички текст у "Новостима", један од ријетких текстова који су из области такозваног истраживачког новинарства који говоре да црногорски мафијашки бос, један од главних организатора кријумчарења кокаина из Јужне Америке у западну Европу посједује неколико хиљада хектара под коком и да о томе говори америчка агенција за борбу против наркотика, те да је Црна Гора Мека из које се регрутују крупни криминалци који организују прекоокеанско пребацивање тона кокаина у западну Европу.
Дакле, ти људи који су угледни грађани ове земље, за које сви знамо, чије куће свакодневно гледамо, и богатство и чуда, су образац младим људима, а не они који се баве науком, који уче, који су поштени и који тешко могу да живе од свога рада.
Дакле, као што је рекла колегиница Пековић, узалуд су све канцеларије и акциони планови и закључци и препоруке овог Националног савјета за борбу против наркоманије ако не постоји снажна политичка воља за борбу против наркоманије.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Колегинице Танасијевић, ја ћу се с вама сложити са тезом да су медији веома значајни и тврдим да не дају довољан допринос причи и расправи И борби против ове пошасти. Мислим да није, заиста, ни политика ни политикантство нити моја идеолошка мотивација да апострофирам одређене теме које се нон - стоп врте на Јавном сервису, као што је на примјер, ево сјетих се, Подгоричка скупштина. Колико смо само имали серијала о Подгоричкој скупштини, ево само послије референдума, кад је то постало потпуно депласирано на Јавном сервису. Да је толико било приче о наркоманији, мислим да би било боље не много боље, али мислим да је сврсисходније у оваквом друштвеном амбијенту. Дакле, то је један аспект ваше примједбе.
Друго, кажете да правно функционисање једне земље није у релевантном односу са степеном наркоманије, тако сте рекли. Ја мислим да ипак јесте. Дакле, у правној држави у којој владају сређени закони, у којој функционише добро правосудни и полицијски систем и води борбу против наркодилера, против те пошасти, макар у аспекту да се, што је рекао колега Лабудовић, изолују школе од контакта са наркотицима само у том сегменту. Мислим да ту довољно не ради ова држава, односно њен правосудни и полицијски систем, то је моје мишљење. Канцеларије, слажем се, тежак је то посао, али узалудан ако не ради свој посао правосуђе и полиција. Ја желим да похвалим вашу канцеларију у Никшићу. То је једна можда од најбољих у земљи која треба да служи као примјер и образац како треба да ради једна канцеларија која се бави том послом. Али, опет кажем, то је заиста узалудно ако је тачно ово ....
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господине Госпићу, ја сам заиста мислио данас да ако и око чега треба да се сложи власт и опозиција у овом парламенту да је то текст који је предложио господин Радуловић, иза кога ја могу то да потврдим да стоји сва памет Црне Горе. Сви стручњаци су једногласно, дакле, рекли да је овај текст темељ економске будућности Црне Горе. А ви као представник Демократске партије социјалиста кажете да је теже у првој својој реченици и у закључној да је неозбиљан, да је политикантски, да је неодговоран и да га треба одбацити. Ја сам, заиста, запањен таквим једним ставом најјаче партије у овом парламенту.
Дакле, овдје се не ради о неким идеолошким питањима, такозваним идентитетским питањима око којих се ми споримо, него о једној еминентно екномској тематици, о тексту који су радили и за кога су стали који су похвалили подржали и дали своје сугестије и примједбе, сви стручњаци сва памет Црне Горе, што би рекао професор Радуловић.
Предсједник вам је рекао кад вам је давао ријеч - долазите из краја који треба највише да да прилог наравно овој причи, овој проблематици. Дајете Ви али коме, дајете једној ригидној централистичкој власти у Подгорици. И то се може документовати, дакле, под геслом Рудник угља ради у Пљевљима а Подгорица се гради. То је гесло под којим ради и функционише Демократска партија социјалиста у Пљевљима је то тако потврђује чувени податак да је Рудник угља дао 700 хиљада евра рукометном клубу у Подгорици а за све спортове у Пљевљима издвојили су 40 хиљада евра. Па ви видите колико мислите о своме крају и о своме завичају. А ово што сте изрекли у овом тексту у овој декларацији Покрета за промјене за мене је заиста скандалозно...



Датум: 19.09.2011
Close
Close