Пета сједница првог редовног засиједања, 26.04.2011.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине потпредсједниче, господине министре, уважене колеге,
На почетку желим да изразим наду Посланичког клуба Нове српске демократије да ће овај Предлог измјена и допуна Закона остати ипак само предлог и ништа више од тога.
Наиме, читајући образложење за његово подношење схватио сам да је циљ, како тамо пише, унапређење пословног амбијента и елиминисање такозваних бизнис баријера имајући у виду сложеност процедуре за добијање грађевинске дозволе. Предвиђа се укидање одобрења за геолошка истраживања и укидање издавања сагласности на елаборат о извршеним геолошким истраживањима за потребе изградње објеката из члана 7 тачке 18, 19, 22, 26, 28, 29 и 30. Тако пише.
Нова српска демократија сматра да се због скраћења процедуре за добијање грађевинске дозволе не смије доводити у сумњу сигурност одређене локације за градњу, сигурност градње и сигурност боравка у евентуално изграђеним објектима на тим локацијама.
Затим, констатује се да наведена тематика није разрађена европским регулативама. Па наравно да није, иоле озбиљнијој држави нешто слично овоме не може ни пасти на памет. И вјерујем да нигдје у свијету нешто слично не можете ни пронаћи. Пронаћи ћете веома оштру регулативу кад су у питању детаљна геолошка истраживања тла односно геомеханичка истраживања за потребу изградње управо ових објеката које је предлагач закона посебно издвојио.
Зашто мислите, господине министре, да за позоришне биоскопске, спортске дворане, факултете, институте школе, болнице, домове здравља, вртиће стадионе, хотеле, високоспратнице, цркве, џамије, стамбене зграде преко хиљаду квадратних метара итд. није потребно издавање одобрења за детаљна геолошка истраживања, односно геомеханичка испитивања, као ни сагласност на елаборат о извршеним геолошким истраживањима? Зашто мислите да баш за изградњу ових објеката, дакле болница, школа, вртића, није потребна салгасност, а за све остале објекте јесте? Извините, али мени као геологу то је, право да вам кажем, помало несхватљиво, јер се ради о најкритичнијим објектима, ако могу тако да их тако назовем. У таквим случајевима Министарство не може да буде само сервис, већ управо због тога што се ради о објектима потпуно специфичне намјене, који су намијењени боравку већег броја људи, држава мора да преузме одговорност за потпун и несумњив квалитет изведених геолошко-грађевинских радова кад се ради о таквим објектима. У таквим случајевима држава себи не смије да законом створи такав луксуз, па вала ни по цијену тога да неки нестрпљиви тајкун што прије дође до грађевинске дозволе. Нема тога правилника о изради документације за високоградњу, на примјер, који као једну од најзначајнијих ставки не предвиђа елаборат геомеханичких истражних радова. Не постоји такав правилник. И по правилу, управо тај геолошки, геотехнички, геомеханички, зовите га како год хоћете, елаборат је увијек под посебном лупом јер, ако је лоше процијењена основа за темељ, џаба зидате горе колико год хоћете, а овим Предлогом закона држава хоће да избјегне чак и давање сагласности на такав елаборат. Дакле, држава избјегава давање сагласности на елаборат. Избјегавањем да изда одобрење о спровођењу геолошких истражних радова, држава укида сама себи могућност да може да укине одобрење уколико инвеститор не
извршава....(Прекид). Ако не поступи по налогу геолошког ако нијесу спроведене
мјере сигурности људи, имовине, заштита животне средине, ако инвеститор не почне, рецимо, са својим радовима у року итд, како предвиђа све члан 26 Закона. Искрено, једно логично питање се намеће ко и за кога доноси овакав Предлог закона. Нова српска демократија не може и неће гласати овај предлог измјена и допуна Закона о геолошким истраживањима.
Захваљујем.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине предсједниче, уважене колеге,
Мислим да је мање-више свима познато да у Црној Гори постоје два основна енергетска ресурса, хидроенергетски потенцијал као главни и угаљ. Када се говори о могућносима искоришћења хидроенергетског потенцијала, мислим да треба имати у виду да ту постоје нека правила. Прије свих то би требало да знају главни носиоци енергетског планирања у Црној Гори. Постоје и одређени постулати, а ја ћу за ову прилику издвојити само два.
Први постулат је да енергетика као категорија универзалног значаја не смије бити лимитирајућа ни у једној развојној варијанти. На који начин се то у Црној Гори ипак успјело, о томе ћу рећи у каснијем дијелу дискусије.
Други, основни постулат планирања у области вода, рекао бих аксиом, дакле нешто сто се не доказује, гласио би да хидротехнички пројекат се сматра прихватљивим ако је технички остварљив, еколошки ваљан, економски сигуран и социолошки прихватљив. То је једноставно тако. Ако то тако није, онда би планирање било лоше, а у крајњем погубно по укупну економију било које државе. У Црној Гори је дошло до, рекао бих, веома уочљивих промјена у окружењу у односу на вријеме од неких 40-ак година када је рађен основни пројекат коришћења вода слива ријеке Дрине и када су изучаване могућности и начини искоришћавања и других енергетских потенцијала у Црној Гори. У том периоду, дакле током тих последњих четрдесетак година, неке до тада релативно мање насељене инфраструктурно слободне речне долине су интензивно насељаване, и то је факат. Да ли је факат и да ли је за очекивати да се промијенило и схватање о нужности заштите посебних еколошких вриједности ријечних ехо система и много чега другог? Наравно, са дужном пажњом смо у Новој српској демократији размотрили понуђени текст декларације о начину и редосљеду валоризације енергетског потенцијала у Црној Гори које су понудиле колеге из Покрета за промјене. Констатован је, по нашем мишљењу, потпуно јасан став који је усклађен са основним постулатима хидро и термоенергетског планирања који кореспондира са предлозима Нове српске демократије из 2008. године, као и са понуђеном декларацијом о заштити кањона Мораче коју је Нова српска демократија поднијела прије годину и по дана.
Предлог Покрета за промјене да се приступи градњи хидроелектране Крушево, хидроелектране Комарница и другог блока термоелектране Пљевља, затим да се задржи већинско власништво државе у Електропривреди Црне Горе, као и обустављање процедуре изградње хидроелектрана на Морачи, за Нову српску демократију је потпуно прихватљив. Предложена варијанта градње четири хидроелектране на Морачи нема ни економско ни енергетско оправдање. Познато је да је укупна инсталисана снага четири хидроелектране на Морачи 238,4 мегавата од чега на Андријево отпада 124, а на Расловиће, Миловиће и Златицу по 37 мегавата. Укупна производња на годишњем нивоу се процјењује на око 720 милиона киловат сати што није ни трећина недостајућих количина, а укупна вриједност инвестиција, односно трошкови градње су предвидјени на око 531 милион евра или око 870 милиона долара.
Дакле, ради се о процијењеним али не и о коначним износима. Значи, у случају Мораче специфична улагања износе скоро 2 и по милиона евра, односно око 4 милиона долара по једном мегавату инсталисане снаге. У случају, рецимо, хидроелектране Комарница чија је снага 168 мегавата трошкови износе око 190 милиона. Ти трошкови су, дакле, 5,13 милиона по једном мегавату. То се потпуно уклапа у неке стандардне цијене изградње хидрообјеката за такве намјене.
У случају Мораче то је више него дупло. Потпуно је разумљиво да постоје неки објекти који изискују због различитих разлога и већа специфична улагања. Али, када се ради о таквим објектима, подразумијева се ваљда да се њихов рентабилитет не доводи у питање. У енергетском смислу мислим да је градња четри хидроелектране на Морачи депласирана, јер се сви наведени параметри не односе на варијанту скретања дијела вода Таре у Морачу. Значи, нема оних 22 кубика у секунди из Таре. Нема смисла градити по овој цијени, и то за производњу од 720 милиона киловат сати у оптималној варијанти. Дакле, када је хидрологија потпуна, а знамо да се то десило прошле године и ко зна када ће опет други пут.
Дакле, то је за трећину мања производња од хидроелектране Перућица или термоелектране Пљевља. У овој варијанти без превођења дијела вода Таре у Морачу изостаје енергетски посматрано изузетан објекат - хидроелектрана Коштаница која је кључ приче о енергетском валоризовању вода ријеке Мораче. Без хидроелектране Коштаница пројекат четири хидроелектране на Морачи нема ни економско ни енергетско оправдање. Тим прије, јер би та електрана са снагом од 552 мегавата давала електроенергетском систему Црне Горе милијарду и 332 милиона киловат сати, што износи скоро дупло више од годишње производње све четири електране на Морачи. Мило ми је, господине предсједниче, што сте поменули 1974. годину. Ја тај материјал имам. Ако сте заинтересовани могу да вам га доставим. Онда нема потребе да вам га достављам.
Ја имам стручни материјал. У том материјалу који је датиран на 23. септембар 1974. године стоји на страницама 11,16 и 28, а ту је рађена анализа на бази тзв. критеријума вриједности и цитирам: "Констатовано је да систем хидроелектрана на Морачи није економски рентабилан без превођења дијела вода Таре". То је било прије 40 година.
Ако имамо у виду да је 868 мегавати инсталисане снаге Електропривреде Црне Горе Влада продала Италијанима за 430 милиона евра, то значи да су Италијани за један мегават потпуно разрађених и потпуно спремних постројења платили свега око 500.000 евра. Али, ако ипак узмемо оних 192 милиона евра које су добиле, држава 96 и Електропривреда 96 као дио од продаје Електропривреде, онда Италијани, да би добили оперативно управљање Еелектропривредом Црне Горе, за један мегават инсталисане снаге дали су невјероватних 223.000 евра или, ради јавности, 11 пута мање од процијењене вриједности једног мегавата инсталисане снаге на Морачи. Једанаест пута.
Из познатих разлога се одустало од грађње хидроелектране Бук Бијела, изузетног енергетског објекта, то морамо признати, ту нема сумње ама баш никакве. С обзиром на то, једноставно се намеће градња хидроелектране Крушево. Неко је прије рекао да се градила висока Бук Бијела хидроелектрана и то стоји, то је тачно. Али пошто нема Бук Бијеле, хидроелектрана Крушево се једноставно намеће у систему Црне Горе. Дакле, она би била на неких 12 километара низводно од профила хидроелектране Мратиње, односно Пива, са могућности реверзбилног режима рада. Уз одређене интервенције на машинама систем Крушево-Пива био би европски атрактиван систем са дупло већом снагом од постојеће. У тој варијанти иде преко 700 мегавати снага тих електрана и производња око милијарду и по киловат сати. О другом блоку термоелектране Пљевља је много говорено и писано, то је објекат апсолутног приоритета у термоенергетском комплексу Пљевља. Дакле, за оних 531 милион евра колико износи процијењени износ радова на четири хидроелектране на Морачи, могуће је све ово урадити и не само ово него и још нешто додатно. За тих 531 милион евра морачких, уз правилан одабир локација и поштовање основних постулата енергетског планирања, могуће је добити и више снаге и неупоредиво већу производњу од морачких електрана.
И на крају, извињавам се због прекорачења, прочитао сам поднесене амандмане уважених колега из Социјалистичке народне партије и они су потпуно прихватљиви. Нова срспка демократија ће подржати декларацију.
Захваљујем.



Датум: 19.09.2011
Close
Close