Лабудовић: Вујановић да одржи ријеч

Посланик Нове српске демократије Емило Лабудовић позвао је предсједника државе Филипа Вујановића да одржи ријеч, искористи своју уставну позицију и не потпише Закон о статусу потомака династије Петровић Његош у којем је остала и норма о наводној насилној анексији 1918. године.
Отворено писмо Вујановићу, које је потписао као грађанин Емило Лабудовић, почиње цитирањем јеванђеља по Јовану „У почетку бијаше ријеч и ријеч бијаше у Бога и ријеч бијаше Бог. И она бијаше на почетку у Бога. И све постаде по њој и без ње не постаде ништа. Свему што постаде у њој бијаше живот и живот бијаше људима свјетлост, и свјетлост свјетли у тами и тама га не обузе".
- Господине Вујановићу, као некоме ко је, по сопственом признању, „вјерник Божије цркве", рачунам да је сувишно тумачити мотив за овакав пролог у овом јавном обраћању Вама као предсједнику Црне Горе. Као интелектуалцу и човјеку из народа, за каквог се, често, издајете, сигуран сам да Вам је више него јасна ванвременска суштина и универзалност ове поруке. Дакле, господине Вујановићу, о ријечи је ријеч - истакао је Лабудовић.
Додаје да је Вујановић вјероватно већ добио или ће добити ових дана на потпис Закон о статусу потомака династије Петровић Његош који је недавно усвојила Скупштина Црне Горе.
- Кажем, Скупштина, а Вама не треба додатно објашњавати да то подразумијева искључиво гласове скупштинске већине. Формално гледано, ништа неуобичајено, јер није први, а, нажалост, бар на неко вријеме, неће бити ни последњи, пут да подршка скупштинске већине буде, ако не једини а оно највећи, „квалитет" бројних законских пројеката који свих ових дана и година „марширају" скупштинском процедуром - напомиње Лабудовић.
Како је додао, знам да је и Вујановић као и већина грађана Црне Горе, пратио не само расправу на радним тијелима и у скупштинском пленуму већ да је од почетка идеје о доношењу поменутог закона био у току и на неки начин инволвиран у читав процес. Зато је, како каже, сам више него убијеђен да је предсједник државе био свједок напора које су чинили посланици опозиције указујући на једну, али суштинску, мањкавост овог закона – на одредницу његовог првог члана који се односи на политичку карактеризацију Подгоричке скупштине.
- Господине Вујановићу, било би више него нетактично и ван мојих професионалних и образовних компетенција да Вама указујем на неодрживост тезе да је Подгоричка скупштина била резултат „насилне анексије" а њене одлуке, као израз убједљиво већинске воље грађана тадашње Црне Горе, правно неутемељене. Остављам то историји и историчарима, али не дворској и дворским већ оној и онима којој и којима је истина, научна и просторно-временски ситуирана, закон над законима. Зато ћу се, умјесто на било какав свој, позвати на Ваш став по том питању, подсјећајући Вас на изјаву коју сте дали у предвечерје скупштинске расправе о овом закону. Тада сте, цитираћу Вас на основу новинског написа, изјавили: „Не видим смисао те констатације. Референдум је превазишао оно што је потреба односа према историји и у дијелу Подгоричке скупштине", и додали: „Надам се да ме Скупштина неће довести у позицију да потпишем нешто са чиме се не слажем" - каже се у Лабудовићевом писму.
Наглашавајући да не жели да вриједносно оцјењује овај Вујановићев став, додаје да хоће да га подсјетим да је јавно дао ријеч. - Каква год да је, она Вас обавезује не само као првог међу грађанима Црне Горе већ, прије свега и изнад свега, као човјека.
 

 


(ДАН, 20. 07. 2011.)




Датум: 21.07.2011
Close
Close