Четврта сједница првог редовног засиједања - 22.03.2011.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господо из Агенције за националну безбједност, даме и господо посланици, поштовани грађани,
По мом мишљењу, дјелатност Агенције за националну безбједност, раније Удбе, Озне, па Службе државне безбједности, је кључна област друштвеног живота у Црној Гори од 1945. године. Сада је 2011. година и ми се данас питамо, ми који знамо из прича шта је радила та служба у цијелом послијератном периоду и који дјелимично памтимо, а памтимо сви шта је све радила од 1990. године, односно од успостављања вишестраначког система, питамо се колико смо се у тој области удаљили од 1945. године. Како се та област уређује данас? Чему она служи? Један колега из посланичких клупа Демократске партије социјалиста је био прецизан и казао да Агенција за националну безбједност дефинише стратегију и правце свога дјеловања и поставља јасне циљеве. Вјерујем му и признајем да он свакако то од мене боље зна. Теоријски посматрано, она ради веома важне послове који се тичу безбједности земље. А шта је пракса? Каква је перцепција грађана Црне Горе када је ова област у питању? Она је, да подсјетим, креирала цјелокупан политички живот у Црној Гори од краја Другог свјетског рата и сви смо ми свједоци ангажовања те службе у вишепартијском систему. Знамо како се понашала приликом предсједничких избора 1997. године, па приликом Референдума, па приликом посљедњих избора. Све је то свима нама познато. А из дијалога колеге Булатовића са једним послаником из ДПС, који није присутан, ми смо јасно чули да је та служба била фактор мира и безбједности у земљи. Да је од ње зависио мир у земљи, не од Скупштине, не од Владе, не од предсједника земље, него баш од Службе државне безбједности, што зорно свједочи колики је значај те службе у цјелокупном друштвеном животу и потврђује ону моју тезу са почетка приче - да је она кључна област друштвеног живота у Црној Гори од 1945. године.
Значи, тако је грађани доживљавају. И историчари и аналитичари који то прате јасно кажу да је то била њена примарна дјелатност, била је политичка и политизована. А каква би требала да буде? Треба направити јасан отклон од досадашње праксе, када је ријеч о раду ове службе, и мислим да треба градити једну модерну агенцију и у том правцу користити компаративна искуства из читавог низа развијених земаља. Једноставно, треба направити дисконтинуитет у раду те службе. Сада се поставља питање да ли је овај Предлог закона заиста искорак у правцу контроле рада те службе. Да ли он унапређује контролу службе? Ова служба треба да буде у функцији безбједности читаве земље, у функцији безбједности њених грађана, а не у функцији одржавања на власти једне партије која влада 20, или прецизније 60 година. Дакле, овим законом треба покушати направити легислативу да Црна Гора добије једну модерну и демократску Агенцију за националну безбједност. Да ли неки чланови у овом Предлогу закона иду у том правцу? Иако смо чули да су овдје уграђени највиши свјетски стандарди, али ако закон предвиђа тајни надзор над просторијама и становима, питам да ли се тиме крши приватност грађана, или Устав Црне Горе. Па, онда услов да службеник није држављанин друге државе, што није предвиђено, као што смо чули од претходника, ни за предсједника државе. То је, по мом мишљењу, дискриминаторски члан. Када већ то помињем не могу да не поменем ову дискриминацију која се спроводи према предсједнику Народне странке господину Предрагу Поповићу, да му се одузима држављанство.
Дакле, други један члан, крши се приватност грађана. Дискриминаторски је члан који предвиђа да службеник не може бити држављанин друге државе и у свјетлости те чињенице ова ваша декларисана воља за реформама те службе је тешко спроводљива. Ипак бих се придружио господину Станићу у његовој песимистичкој визији, односно у ставу да док се власт овдје не промијени, нема никаквих реформи, па ни реформи рада Агенције за националну безбједност. Захваљујем.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, колегинице из Министарства, даме и господо посланици, поштовани грађани,
Ја желим да закон у техничком смислу похвалим. Он је у техничком погледу веома добар. То је један од примјерака ресорске школе, у најбољем смислу те ријечи. Дакле, у смислу да су уграђена европска искуства, усклађен је са међународним стандардима. Све је то лијепо, све је по директивама Савјета Европе, омогућава се доживотно образовање, свим заинтересованим се омогућава стицање школске спреме, цјеложивотно учење итд, само је основно питање оно што су већина колега постављала -Да ли ће се постићи већа запосленост имплементацијом овог закона и омогућавањем свим одраслима да до краја живота стичу образовање? Ја у то нијесам сигуран, у свјетлости чињенице да преко 5.000 људи, као што смо чули, има у Црној Гори са високом и вишом стручном спремом. О средњој школи да и не говорим. Малоприје сам са господином Живковићем говорио о ванредном полагању. Сви долазе са протекцијом, сви полажу, редовно школовање скоро да је обесмишљено. Нема никога не само ко нема средњу школу, него биће, што би народ рекао, “окиђени нос” ако у Црној Гори неко има а да није завршио факултет. Ту су двије академије, па академика колико хоћете итд. То је једна хиперпродукција која иде до тога да је господин Бранко Радуловић у праву када говори о шкарт дипломама које се овдје продукују. Нема града, осим, нажалост, мога Шавника који нема факултет. Три универзитета, факултета од Мојковца, преко Колашина, од Херцег Новог до Пљеваља. У Пљевљима Машински факултет, у Мојковцу има сада смо чули од господина Бранка Радуловића који мислим то најбоље зна и ја му вјерујем. Дакле, то је једна хиперпродукција која пуни бирое и не знам гдје ће ти људи да раде. Али, ја мислим да имате једну добру логику. Већ када немају посла онда нека уче. То је одличан резон и ја то свакако подржавам. Подржавам ово што је рекла колегиница Бранка Танасијевић да треба отворити факултет за андрагогију. Дакле, прихваћена је концепција цјеложивотног учења и образовања, требају нам кадрови, треба факултет за андрагогију. Имам конкретан предлог да се тај факултет отвори у Шавнику. Ми ћемо сљедеће недјеље имати расправу о равномјерном регионалном развоју. Ја не видим, као Дурмиторац, бољу инвестицију у једну регију и исплативију од отварања одјељења рецимо Филозофског факултета из Никшића у Шавнику који и није далеко, 50 км магистралног пута, и ево мој апел и молба вама, као Министарству, да се тај, како се то модерно каже, пројекат реализује. Могао бих и ја да говорим овим поводом о политизацији школства, о чему је говорио господин Милан Кнежевић, али ја волим да се држим строго материје и тачке дневног реда и нећу ићи у дигресије и ширину, али не могу да не поменем ту политизацију школства и шта се све тамо ради. Само бих хтио да истакнем овим поводом један примјер - ДПС-СДП, партијски директор, то је све позната прича и ми смо то више пута поновили, пракса потврдила, чињенице су неумољиве, али има у Плужинама, односно у Брезнима, у једном селу, када сте већ ту, желим ово да сугеришем вама, расписан је конкурс за директора, јавило се више кандидата, само један међу њима задовољава све услове, магистар је наука. Али, тај конкурс је обустављен, ви у Министарству нећете да то верификујете, да одобрите тај избор и ја апелујем на вас, као на једну демократску Владину јединицу, да се тиме позабавите и да омогућите човјеку који је конкурисао и који, понављам, једини од пријављених, од оних који су конкурисали задовољава услове, да му омогућите избор, иако није члан ДПС-а. Мислим да би то био велики помак у демократској транзицији нашег друштва, у нашем приближавању Европи и у добијању датума преговора за чланство у Европску унију. Дакле, сада имамо статус кандидата. Ја сам убијеђен да би тако и ови наши /Прекид/ Још једном вас најискреније молим да тај проблем ријешите у духу демократских начела и прије свега и изнад свега у духу Закона.



Датум: 08.07.2011
Close
Close