Трећа - посебна сједница првог редовног засиједања - 15.03.2011.

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, поштовани министре,
На почетку осјећам потребу да вам се извиним што сам руковођен дугогодишњом инерцијом и погрешно именовао ваше ново Министарство, али трудићу се да се убудуће навикнем на ваш нови назив.
Замољен од једног броја грађана села Потрк у општини Бијело Поље, више Вама него Министарству поставио сам сљедеће питање: ,,Када ће и на који начин Министарство пољопривреде и руралног развоја да испуни давно дато обећање и регулише водоснабдијевање житеља села Потрк у општини Бијело Поље, како се ово питање не би рјешавало судским споровима који су у току"?
Ви сте добро упознати са овим случајем, али ради грађана и ради оних који су ме замолили да ово поставим, да дам неколико напомена. Поменуто извориште које се зове Црвени поток је једино извориште довољно издашно да обезбиједи уредно снабдијевање 28 домаћина из села Потрк. На исти извор упућен је и власник приватне фирме Екоплант из Подгорице, који у овом селу има органски воћњак и експериментални засад нових врста воћа. У року који је остављен заинтересованима за утврђивање водних услова за изградњу водовода са овог изворишта, а након јавног позива Секретаријата за финансије и економски развој општине Бијело Поље, објављеног у дневном листу ,,Дан", мјештани села Потрк подносе захтјев за рјешење овог питања. Нажалост, Секретаријат издаје водне услове Екопланту још 1. јула 2010. године, иако је јавни позив објављен тек 22. јула. И поред тога, умјесто да оба захтјева разматра заједно и да донесе за обије стране прихватљиво рјешење, поступа на овај начин.
Неспорна је чињеница да је власник Екопланта водне услове и дозволу за изградњу водовода добио експресно и прије него је одлучено о захтјеву мјештана села Потрк, Такође је неспорна чињеница која потврђује и налаз вјештака са лица мјеста, да је он те радове извео нестручно тј. на начин који не омогућава праведну расподјелу воде. Неспорна је чињеница да мјештани Потрка немају довољно воде за најосновније потребе. Све друго је, господине министре, спорно и тренутно се налази пред Управним судом Црне Горе. Хвала.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине министре, нијесам ни сумњао да ће ваш коначан одговор бити овакав, али управо у томе је проблем. Оно што нијесте оспорили, јесте чињеница да је предузеће Екоплант добило ову дозволу прије него што је објављен јавни позив за евентуалне заинтересоване кориснике тог изворишта, али то на страну. Ја овдје имам читаву гомилу документације која говори за и против тих ваших ставова, али ће о њима коначну одлуку донијети Управни суд и то није била суштина мог питања, да овдје пресуђујем, јер не знам какву ће одлуку да донесе суд, али поуздано знам да судови не копају водоводе и да не врше водоснабдијевање и да ће каква год да буде пресуда, домаћинства у Потрку и даље бити без довољних количина воде. Знам, такође, да им је у више наврата, а пред изборе обавезно, обећавано да ће се проблем ријешити на најповољнији начин, нешто попут овога што сте ви сад обећали. Знам да, такође, без воде нема услова за живот неопходних да буде мотивација да остане на селу и да се бави пољопривредом, а немам ништа против, а вјероватно ни житељи Потрка против Екопланта, напротив, сматрам то веома позитивном иницијативом, али сам дубоко убијеђен да село, прије свега, изнад свега, припада сељацима и да су њихове потребе прије свих и изнад свих.
Сматрам Вас као бившег градоначелника Бијелог Поља, а тек сад као министра пољпривреде директно одговорним и позваним да ријешите овај проблем и допринесете да Потрк и друга села у Црној Гори не опусте и нестану са географских мапа. Знајући вас као одговорног човјека и човјека који држи до риечи, знајући да сте један од оних који су обећавали мјештанима села Потрк, да ће тај проблем бити ријешен у име њих а и као посланик тражим од вас конкретну акцију и орочену акцију господине министре, како би се овај проблем ријешио тамо гдје се једино може ријешити. Не пред Управним судом него на изворишту, Црвени извор одакле и Екоплант, а и 28 домаћинстава села Потрк, сами сте рекли да то извориште омогућава да добију праведну расподјелу воде у складу са потребама. Ја ћу ово питање поставити на следећој сједници Скупштине посвећеној посланичким питањима да би у континуитету пратио како ви испуњавате обећање које сте дали и мени овдје као посланику, а нарочито грађанима села Потрк. Захваљујем.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге, господине министре,
Суочен са појавом која поприма карактеристике цунамија, згранут чињеницом да је скинута са школа које би требали да су њени храмови чувари, свједок да је са Јавног сервиса коме је њено чување и његовање више него обавеза протјерана као да је кужна, освједочен да је изгнана са улица, излога, табли, обавјештења и путоказа, а са осјећајем обавезе коју имам према свом интелектуалном и образовном темељ у Влади Црне Горе не сумњајући да ће бити прослијеђено Вама, поставио сам сљедеће питање - зашто Влада Црне Горе не спроводи начело о равноправности ћириличног и латиничног писма нашта је обавезана Уставом Црне Горе?
Господине министре, у образложењу овог питања могао бих да потрошим не само вријеме које ми је пословнички одобрено за ово питање, већ све вријеме овог засиједања, али убијеђен да сте и Ви, као и ја своја прва слова и свој темељ писмености, образовања стекли на ћирилици, сматрам то непотребним. Од Вас осим одговора који ћете ми дати овог часа очекујем да ми то доставите и писано да бих и писмено по могућности да бих и себи и онима који ће доћи послије мене оставио као један траг и доказ вашег става по том питању. Захваљујем.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине министер, не знам зашто али скоро ад литерам сам очекивао овакав ваш одговор. Али оно чиме сам ја забринут старије је од сваког устава па и од овог који сте Ви написали и ја ово нијесам поставио из разлога позивања на поштовање уставне норме, папир трпи све па и такав устав и такав правопис али, живот је увијек нешто друго. Ја претпостављам, господине министре, да Ви с времена на вријеме изађете из службеног аутомобила и да се прошетате својим родним градом или било гдје друго по Црној Гори, ако нађете више од два натписа на ћирилици у Подгорици ја сам спреман да Вас водим на вечеру у најскупљи могући ресторан, а и он ће бити означен латиницом и што је најгоре господине министре називом који га не разликује од неког да је у Паризу, Риму или било гдје друго.
Господине министре, не треба ја Вас да убјеђујем да су језик и писмо темељ сваког народа јер су његова душа. А сваком се народу у његовом историјском трајању дешавало и дешава да изгуби слободу, да изгуби територију, да изгубе животе многи његови припадници и да то траје годинама а некад и вјековима, али сваки народ који је сачувао своју душу, опстао је. Чак и они народи којих више нема као што су рецимо, нема ни Сумера, нема ни Вавилонаца, ни Куна, ни Авара, Трачана, до душе Дукљани се још увијек држе захваљујући чињеници да је о њима остало њихово писмо и њихов језик, још увијек по нешто знамо.
Слушајући Ваш одговор пала ми је на памет једна мисао чувене Маргет Јурсенар која је једном записала да онај који се у невољи и без разлога одрекне свог животног става личи на оног који се на самрти одрекне своје вјере и тиме призна да је читав живот живио погрешно. Господине министре Ви знате, а знам и ја у нашој традицији је заједничкој да кажу да се у смрт одлази очишћен од сваке лажи и да се пред самрт говори истина и само истина. Погледајте, свједоци сте заједно са мном да су сви наши надгробни споменици, господине министре, као најтрајнији свједоци нашег трајања и постојања исписани ћирилицом. До душе има један у Подгорици написан латиницом, а ја се сад јавно захваљујем ономе који га је подизао јер је заиста заслужио да и по томе буде изопштен из нашег заједничког круга.
Захваљујем.



Датум: 07.07.2011
Close
Close