Друга сједница првог редовног засиједања - 09.03.2011.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, колеге посланици, поштовани грађани,
Већ су колеге прије мене рекле да је овај закон супротан уставном концепту Црне Горе, што је у овој расправи и дискусијама показано.
Дакле, овај закон, овај предлог показује колико је нетачна теза оних који су носиоци црногорског идеолошког пројекта да је Црна Гора грађанска држава. Они не желе да изграђују Црну Гору као грађанску државу, јер ево и овај закон показује да они штите само Црногорце, само оне који се национално изјашњавају као Црногорци. И колега Павловић је рекао да није спорно да држава Црна Гора штити интересе своје дијаспоре, и то је европска пракса, али је проблематично што се говори о црногорској мањини. Да се говори о црногорској дијаспори, онда би ту били и Срби, и Бошњаци, и Албанци и сви они који живе у дијаспори у овом конкретном случају у Хрватској. Али, пошто Влада Црне Горе инсистира на томе да се штите само интереси црногорске нације руши њихову причу, причу Владе Црне Горе и носилаца власти и црногорског идеолошког пројекта да је ово грађанска држава.
Дакле, евидентно је да је овдје ријеч о еминентном кршењу грађанског концепта државе Црне Горе да је то супротно Уставу, али то није први пут да ова власт крши Устав. То је пракса, Устав забрањује асимилацију, а власт и Влада управо спроводе ту асимилацију итд. Осим овог што сам рекао овај закон о коме данас расправљамо неминовно покреће нека питања која показују да ова власт нема исти однос према свим народима у Црној Гори и према свим својим сусједима, односно према сусједским државама. Да је то тако, показују реакције власти, реакције овдашњег режима и носилаца црногорског идеолошког пројекта на предлог Владе Србије да се покрене питање рјешавања статуса српског народа у Црној Гори.
Дакле, док на једној страни потписују споразум са Хрватском о заштити права хрватске мањине у Црној Гори и црногорске мањине у Хрватској што је као што смо рекли супротно уставном концепту Црне Горе, на другој страни се предлог Владе Србије о томе да треба регулисати статус Срба у Црној Гори од стране највиших функционера у овој земљи третира као, замислите брутално мијешање без преседана , као агресија али овај пут не оружјем, већ рушењем грађанског концепта Црне Горе и темеља стабилности читавог региона.
Дакле, кад неко из Владе Србије помене питање пожаја Срба у Црној Гори, ту се љуља читав регион и ту је угрожено стабилност региона и руши се уставни концепт Црне Горе, а видјели смо да управо овакав предлог и овакав резон и оваква логика Владе Црне Горе о закону о коме је ријеч, што се види у овом закону о коме је ријеч, то руши уставни концепт Црне Горе. Значи, предлог да се покрене питање права и положаја Срба у Црној Гори је и угрожавање темеља стабилности читавог региона, и што још о томе није речено тим поводом у овдашњим медијима и са најодговорнијих адреса, те да је то формализација Гарашановог Начертанија, његове идеје, да је то противно свим темељним принципима евроатлантских интеграција итд. и томе слично.
Једном ријечју свака прича и било која идеја о правима Срба, ма са које адресе долазила, је удар на Црну Гору, на њен грађански концепт, па да би се та теза појачала ангажују се представници разних невладиних организација, које су помињале колеге прије мене, из Србије који за потребе овдашње политике ту тезу подупиру, при чему је једна од челница тих невладиних организација рекла, можете мислити, да је садашњи број Срба у Црној Гори неодржив. Ја сам очекивао да ће да реагује, рецимо неко из тужилаштва. То је школски примјер говора мржње и асимилаторске политике. Тако је говорио Павелићев министар Миле Будак да је број Срба у Хрватској неодржив и да треба ријешити путем 3/3, 1/3 асимиловати, 1/3 протјерати, а 1/3 побити. Фрањо Туђман је говорио да је број Срба у Хрватској 1990. године неодржив и да ће српско питање у Хрватској бити ријешено када Срба буде испод 4%. Ја тај рукопис Туђманов и Павелићев препознајем у овдашњим медијима који промовише челница једне београдске невладине организације која је адвокатица овдашњег режима. Нико не реагује. Тужилац се, што би рекао народ, не чини мукајет, иако су реаговали на изјаве одређених неких вјерских поглавара итд. за много бенигније ствари.
Дакле, ако припадници хрватског народа у Црној Гори или хрватске мањине треба да имају одређена права у Црној Гори која им припадају по Уставу и закону, а ја сам један од оних који сматра да треба да имају као што треба да имају сви други народи у Црној Гори, поставља се питање у чему је онда проблем да Срби, имају одређена права у Црној Гори, или је проблем у томе што су Срби или је проблем у томе што их можда има превише, па када бих било испод 4% онда би имали нека права, онда би било могуће да се изборе за нека права. У овом случају свака прича о правима трећине становништва у наводно грађанској држави Црној Гори је јерес, и то се третира као удар на државу Црну Гору. Није само ово примјер двојних аршина који се овдје примјењују. Поменуо је колега Лалошевић серијал о црногорском идентитету који ће да буде на јавном сервису, дакле серијал о црногорском идентитету. Сада се поставља питање зашто не серијал о идентитету Црне Горе, јер у Црној Гори живе различити идентитети, да их не набрајамо: хрватски, српски, албански, црногорски, бошњачки, а онда да се преко тог серијала афирмише то велико црногорско богатство различитости о коме воле да говоре челници режима када користе своју европску реторику. То би било примјерено у једној земљи која тежи да се изгради на грађанским принципима, а не само о црногорском идентитету.
Господин Диноша је говорио о америчком моделу и рекао да су то два свијета, овдашњи европски, црногорски модел у оквиру европског модела, и амерички модел. Ту се ја слажем. То је тачно. Дакле, у Европи је концепт нације етнички, а у Америци грађански. Међутим, када носиоци црногорског идеолошког пројекта желе да на рачун Срба повећају број Црногораца на сљедећем попису, онда они кажу овако - сви који живе у Црној Гори су у грађанском смислу Црногорци, баш се позивају на амерички модел. Када одговара неким функционерима власти и Владе амерички модел онда га они свесрдно подржавају и афирмишу и кажу да га треба овдје примијенити јер је Америка идеално уређена грађанска држава и да треба тај модел овдје да се примјени, а када вам не одговара онда кроз уста министра Диноше кажете да су то два свијета. Не може обоје, него или једно или друго. Шта Ви у ствари хоћете? Мени је јасно шта Ви хоћете, и шта ова власт хоће. Жели астимилацију српског народа. И сва ова медијска хајка која се води на владавину Србије, на представнике Срба у Црној Гори, на српску православну цркву је усмјерена у том правцу. А све у сврху пројектованог резултата евентуално на сљедећем попису.
Дакле, да се вратим на овај предлог закона о потврђивању споразума између Црне Горе и Хрватске о положају хрватске мањине овдје и црногорске тамо. Сматрам да је, и да сажмем ово моје излагање, један, дакле, противуставни акт, то је рушење грађанског концепта државе Црне Горе. То показује да ова власт не води политику која би Црну Гору изграђивала као грађанску државу, него као националну државу, државу националних Црногораца, што није добро. Ми у Новој српској демократији сматрамо и апелујемо да је Црној Гори потребна нова политика која би се темељила на начелима равноправности свих грађана и свих народа. И то је концепт који ће задовољити све и који ће бити гарант просперитета ове земље. Дакле, сви народи у Црној Гори треба да имају једнак третман и ја не знам зашто ова власт ради све против тога. У ствари знам.
Захваљујем.



Датум: 07.07.2011
Close
Close