Друга сједница првог редовног засиједања - 09.03.2011.

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге,
Ја ћу о ономе што је предмет наше расправе, нећу расправљати ни о попису, ни о националним правима, већ ћу помињати закон. Мени је потпуно јасан интерес Републике Хрватске да на овај начин ријеши питање зашите своје националне мањине у Црној Гори која је прилично бројна. Али није ми јасно да Црна Гора која, руку на срце, у више других држава има више својих припадника било као црногорске националне мањине, било као црногорске заједнице баш крене од тог тањег краја. Али, да оставимо то по страни. Ја могу да схватим и могу да допустим себи као евентуално лаику за право да помијешам бабе и жабе, али не законодавцу. Овдје се јасно и децидно каже да је предмет овог закона споразум о заштити црногорске мањине, не црногорске заједнице. Да је овдје предмет заштите права црногорске заједнице која се као мањинска налази у некој земаља у окружењу, то би подразумијевало права свих држављана Црне Горе и за нас из Нове српске демократије би то било релативно прихватљиво. Али, ја вас питам, јер је основна интенција неког закона да буде примјенљив, што преостаје припаднику мог народа који истовремено држављанин Црне Горе, а налази се као мањина, рецимо, у Хрватској да уради да би му права била заштићена? Је ли да постане Црногорац или да тражи заштиту неке друге државе?
Господо, то је оно што је требало и што мора да ријеши овај закон. Све остало је само смути па проспи и покушај да се заправо закамуфлира оно што је врло јасно и што происитиче из овог споразума и закона који је данас на дневном реду. И то је оно, господине Делићу, што ви нијесте успјели да ми објасните ни на сједници Одбора када смо о овоме расправлали. А то је оно, господине Вуковићу, коју ви узалуд покушавате да замаштрате са једном општом причом која нема благе везе са суштином предлога овог закона и споразума које су потписале Црна Гора и Хрватска.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Хвала, господине потпредсједниче.
Надам се да сте закључили да ми оне клупе фино пристоје и неће бити далеко дан кад ћете ме гледати из оног угла. Господине министре, с обзиром да сте први пут у овом својству у овом дому користим прилику да Вам пожелим добродошлицу у своје и у име клуба Нове српске демократије и да Вам обећам да ћемо све учинити да Вам боравак у тој клупи буде што неудобнији. Али, да се вратимо овом закону и да одмах и на почетку кажем да ће посланички клуб Нове српске демократије подржати овај закон, не због тога што је он дио преузете обавезе према Европској унији, већ искључиво из мотива унутрашње потребе да се ова област уреди на један конзистентан и правно ваљан начин. Господине министре, чињеница је да брендирани пољопривредни производи значе могућност већег извоза, боље туристичке понуде и тако даље. Али, по мом и по нашем мишљењу, они исто тако омогућавају нешто што је такође потребно и можда чак насушно потребно унутрашњем тржишту пољопривредних производа. Јер, пробајте данас, господине министре, да одете на пијацу и да купите кромпир, сир, месо, вино, било шта, нема сира без из Пљеваља, нема кромпира без из Врањештице или из Плава, нема вина осим из Црмнице, нема шљиве осим из Мораче и тако даље, а производи се ко зна гдје, ко зна како и ко зна на који начин. Зато овакав начин обиљежавања производа и домаћем купцу пружа гаранцију нечега што се зове контролисани квалитет и гарантовано географско поријекло које, такође, значи и гарантовану посебност у односу на неке друге производе и у односу на неке друге брендове. Оно што нас посебно инспирише да прихватимо овај закон јесте и чињеница да је ријеч о области која је од изузетне важности за Црну Гору и за грађане Црне Горе. Производња хране, чак овако високо софистициране и високо квалитетне хране, је нешто што је не само перманентна, него акутна потреба у овом тренутку у Црној Гори, јер је наше тржиште, господине министре, а у то бисте се увјерили само ако некад уђете у продавницу, засуто производима са свих могућих меридијана, контролисаних или неконтролисаних велико је питање и изложени смо тој врсти производа то ја као купац тврдим и гарантујем, који су у Црној Гори и на црногорском тржишту само зато што нијесу могли бити пласирани под тим квалитетом и под тим перформансама на неком другом тржишту. И зато овакав и овакви закони имају много више унутрашњу потребу, него ову врсту потребе која се односи на њихову екстерност.
Оно што желим посебно да нагласим, што је наш предлог и наша препорука јесте да се једном у Црној Гори, а за то је потребна заиста једна крајње објективна, научна анализа, утврди шта може бити бренд из ове области. Прича како је наше вино зато што је само из Црмнице посебно, како је његушка пршута само зато што је сушена на оном вјетру нешто посебно и тако даље и тако даље, не пије воду зато што улази у конкуренцију са много софистициранијим земљама, припремљенијим земљама и производима ове врсте са којима је тешко добити ту маркетиншку битку.
Али, ако би се у Црној Гори у њеној палети производа, господине министре, нашло не сто, него два производа који би заиста могли да се свуда и на сваком мјесту представе као аутентично црногорски, условно да кажем, или макар са овог простора, било би много корисније него ови покушаји да лутамо и да пробамо са свиме и са свачиме. Е, тада би и у том случају држава, а, прије свега, мислим на Владу имала обавезу да производњу тог и таквог производа посебно подстиче, посебно прати свим оним елементима који су неопходни да се са таквим производом у већој количини изађе и на домаће и на страно тржиште и тек тада и само тада овај закон који данас кажем треба да усвојимо, а ми му пружамо подршку, има смисла и имаће онај ефекат који се од њега с правом очекује. Захваљујем.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге,
У својству члана Административног одбора имао сам прилике да се изјасним око овог предлога али желим да овдје са вама подијелим моју велику дилему која се дијелом наслања и на оно о чему је говорио колега Лалошевић. Наиме, закон је прописао а ми смо то од кандидата и затражили и он је то уредно и доставио, потврду да није члан ни једног руководећег органа неке политичке странке и, у формално-правном смислу, та процедура је испоштована до краја. Али, ја сам више него убијеђен да нико овдје, а нико ни у Црној Гори, неће повјеровати и не може да повјерује да се самим чином потписивања тог папира, господин Бранко Вујовић или било ко други на његовом мјесту дистанцирао од било којег политичког утицаја, поготово не од утицаја партије којој је колико до јуче припадао и то не као обичан члан, већ као члан њених највиших органа. Са друге стране, поставља се питање -ако би сада ушли у једну заиста строжију примјену овог начела, да ли би смо међу онима који би могли бити препознати као потенцијални кадрови наћи некога ко би био препознат као аполитичан до мјере да самим својим именом гарантује ту политичку независност. То је веома дискутабилно и захтијева и од нас као креатора закона, а поготово у оном дијелу кад ми примјењујемо поједине одредбе тих закона мало више опрезности. Поготово је то обавеза код оних политичких партија, а овдје је углавном и, нажалост, ријеч о ове двије које опредјељују већину у Скупштини, код предлагања одређених кандидата за тако високе и за тако одговорне функције. Заиста би било ред да тако важна радна и политичка мјеста као што су предсједници савјета одређених агенција које регулишу укупна друштвена и економска кретања у Црној Гори, ослободите праксе да то буде резервни положај за оне којих се због разноразних разлога морате ослободити, а истовремено осјећате потребу да их негдје ухљебите.
Немам ништа против да се о господину Вујовићу разговара искључиво као о кандидату неоптерећеном његовим ранијим функцијама, али управо је то био разлог због чега сам гласао против јер га, богами, дјелотворност на досадашњим функцијама најмање препоручује за мјесто на које га данас бирате. Захваљујем.
...

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, осјећам обавезу пошто сам иницирао овај ланац реплика да појасним свој став, наравно не одустајући од њега. Овдје сам говорио на нивоу принципа.
Господине Симовићу, није овдје ријеч о човјеку. Оставите то. Овдје се бира предсједник Савјета Агенције за надзор и контролу тржишта осигурања. Управо ваша опаска да их се јавило стотину, овај би био изабран је срж читавог вашег проблема и говори да је принцип регулације друштвених и привредних токова кроз тзв. независна регулаторна тијела које овдје кроз законе покушавамо инаугурисати није одмакао од мртвог слова на папиру. Избришите овај принцип из закона и нема проблема, па бирајте кога хоћете, то је ваше неотуђиво право јер сте већина.
У закону сте децидно записали да то мора бити политички независан човјек. Немојте ме убјеђивати, молим вас, да сте ви данас мање политички везани него кад сте били министар и да ће господин Вујовић сјутра кад пређе у другу канцеларију бити политички независан. То је прича за малу дјецу, господине Симовићу. Ту вашу ароганцију која проистиче из чињенице да имате тамо вишак руку, не морате овдје макар покушавати да спочитавате нама и да овдје од нас тражите да зажмуримо над нечим што је очигледно. Рекао сам да не бих гласао лично за господина Вујовића, јер се ни на једном од досадашњих мјеста које је покривао није баш нешто показао, али то може да буде мој субјективан став, то не мора да значи. Оно што сте написали као принцип у закону није положило испит.



Датум: 07.07.2011
Close
Close