Девета сједница другог редовног засиједања 29.12.2010.

 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине предсједниче и господине потпредсједниче Скупштине, и господине предсједниче Црне Горе, 
Опростите на овом редосљеду, ова двојица су ми, какви год да су, ближи у овом дому.
У срећним и сређеним државама, у које, нажалост, не могу да убројим и Црну Гору, Уставни суд у хијерархији правосудног система је она посљедња истанца, храм, да не кажем небеска купола, у којој се чува, брани, штити најсветија књига правосуђа једне државе, а то је Устав. У тим и таквим државама, међу којима није Црна Гора, чак и неко ко је на Вашем мјесту заклетву полаже пред предсједником и врховником тога храма и у тим и у таквим државама предсједник Уставног суда спада у најмање пет првих личности ове државе.
Господине Вујановићу, ја нијесам коцкар, не испуњавам чак ни спортску прогнозу, али смијем да положим све што имам и што немам, укључујући и своје здравље, да овог часа у Црној Гори спроведете анкету чак и међу мало боље упућенијим грађанима, 97% њих неће знати ко је предсједник Уставног суда Црне Горе. Господине Вујановићу, ако Вама та чињеница, а кажем на њу полажем све што имам и све што немам, није довољна била да се замислите над предлогом, ја онда не знам шта је требало да буде довољно. Шта је господин Марковић показао за ове три године предсједниковања и управљања највећим правним храмом у једној држави? Па, само то да је вјеран партијски чиновник који, онако из сјенке, непримијећен и незапажен, чува, брани, штити уставност и законитост, али само из угла ДПС-СДП визуре те уставности и те законитости. Ја нијесам чуо тога, да кажем, врховног правника у једној држави, човјека који треба да тумачи Устав онда кад око Устава дође до неспоразума, да је једну једину ријеч икад проговорио у одбрану тог истог Устава, онда кад се безочно и бескрупулозно кршио. Нијесам чуо да је тај човјек устао и ријеч рекао чак ни онда када су се у овој земљи газила основна људска права, а није устао ни да заштити диплому и знање које је стекао, јер га је стекао учећи на српском језику. Бранећи тај несрећни српски језик на коме сте се, уосталом, господине предсједниче, и Ви образовали, ми из Нове српске демократије смо упутили захтјев за оцјену уставности и законитости Закона о основном школском образовању, и тај наш захтјев тамо чучи већ мјесецима. Из једног простог разлога - што господин предсједник Уставног суда и они које он покрива и они којима он управља (ја Вас молим, господине предсједниче, немојте замјерити ако који минут прекорачим вријеме које сте ми дали) немају петљу, прије свега професионално, да се издигну из онога што се зове политичка раван и да кажу - Ово је право и правда, а ви сте политичари, ви кројите судбину једне државе, можете да идете својим путем куд год хоћете и како год хоћете. И зато, господине предсједниче, ја сам више него убијеђен да кад би само за тренутак искочили из тог партијског шињела који углавном покрива слободну посланичку вољу у овом дому, ово моје мишљење подијелили многи из ових клупа преко пута мене. Готово исти однос, ако не и црњи, имам и имамо према предлогу да се за судију тог истог Уставног суда изабере досадашњи министар правде. Које правде, господине предсједниче, питам Вас? Ви сте правник и то правник који је обећавао, макар тврде они који су сарађивали са Вама, ако је правда оно што је демонстрирао досадашњи министар правде, онда Вас молим да је иселите из Црне Горе.
Погледајте, а ако не вјерујете мојим и нашим оцјенама, осврните се на оцјене оних који читаву ствар посматрају са стране, у каквим траљама тај господин оставља правосуђе Црне Горе. За све вријеме свог мандата, осим што је будно бдио над интересима владајуће коалиције, господин Радовић се још једино старао о правилном распореду своје породице по правним институцијама у Црној Гори. И упорно се трудио да све оно што је јавно изговорио на бројним семинарима које је организовала међународна заједница у покушају и у настојању да помогне реформи правосуђа, да све оно у шта се заклео не само не изврши, него и не започне.
И сасвим на крају: господине Вујановићу, ја према Вама лично имам одређени став, али према Вама као институцији имам став поштовања. Али, дозволите, да констатујем - ја знам да Ви понекад морате да послушате оне који вас држе на том мјесту, али ми се чини да они који су Вам ово предложили и који су Вас натјерали да ово предложите нијесу водили довољно рачуна о Вашем дигнитету, а да Ви, прихватајући то и пристајући на то, нијесте водили ама баш нимало рачуна о дигнитету Уставног суда и уставне правде. Због свега тога, ми не можемо да подржимо ове Ваше предлоге.

 




Датум: 01.07.2011
Close
Close