Осма сједница другог редовног засиједања 28.12.2010.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, господине мандатаре, уважене колеге.
Господине Лукшићу, знам да припадате партији која би по дефиницији требало да буде партија социјалне правде, партија љевице која баштини вриједности социјалистичких партија и покрета. Можда гријешим, али ја као припадник националне странке десног центра која баштини тековине савременог европског конзервативизма, то тако доживљавам, и наравно хришћанских вриједности.
Пратећи Ваш рад, читајући Ваше изјаве, чијући овај експозе, ја сам поприлично у недоумици, јер не знам гдје сте. Да ли сте Ви љевичар, или сте кренили мало удесно, или нијесте ни тамо ни тамо? Извините, али не могу да докучим стварно гдје сте. Трагом ваше приче од прије пар минута око неолиберализма, питам вас не као предсједника будуће Владе, већ као доктора економских наука. Да ли је неолиберални концепт, односно ја више волим да га назовем модел либералног неоколонијализма иманентан партијама љевице, односно партијама које баштине своје социјалистичке идеје? Ако дате аргументима поткријепљено објашњење, бићу спреман да га прихватим. Међутим, господине Лукшићу као припадник националне конзервативне странке увјерен сам да је управо сада крајње вријеме у буквалном смислу, за бјежање, од модела либералног неоколонијализма, који вуче, поготово мале државе, мале економије, у амбис самоуништења. Увјерен сам да је глобална криза већ у некој својој првој фази показала потпуну агонију, неоколонијалног модела глобалног развоја. У њеној другој фази која нас очекује веома брзо, бојим се да ћемо потонути још више, и економски и политички. А последице тога не желим да осјети било ко. Надам се, веома то желим, да ће ипак полако али сигурно доћи вријеме концептуалне смјене досадашњег модела либералног неоколонијализма.
Господине Лукшићу у експозеу нема доста тога, нема неких ствари што су по мом суду веома битне па вас питам: Да ли ћете као предсједник Владе радити на успостављању традиционалних духовних и моралних вриједности у информационом простору Црне Горе? Да ли ћете блокирати ширење и промовисање насиља, окрутности, недостатка истинске духовности у црногорском информационом простору? Да ли ћете култ политичког, економског и сваког другог насиља и кича замијенити култом зњања и креативности? Да ли ћете култ лажи и преварантског и нелојалног бизниса замијенити култом истине и поштеног бизниса? Да ли ћете и Ви подсјећати Србе у Црној Гори да не забораве шта се десило Србима у Хрватској? Да ли ћете испоштовати оно што сте изгласали у Уставу и успоставити фактичку равноправност ћирилице? Да ли ће моја црква и даље бити прогоњена, а њено свештенство омаловажавано? Да ли ће се и даље инсистирати да су они који су ме колико јуче бомбардовали и убијали, моји пријатељи, и да више воле моје дијете од мене? Хоћете ли и Ви рећи да је брак између два мушкарца тек само ствар избора, а не ствар болести или последице окрутне игре природе? Бојим се да Ви ништа од овога нећете. Можда би дио вас и нешто желио да то поправи али нећете бити у могућности. На старту је срушен ваш договор са опозицијом везан за Закон о попису. Је ли то уз вашу сагласност урађено, не знам, али ... су вам стављени. Волио бих да вам се идуће године у ово доба извиним зато што сам сумњао. Био бих најсрећнији човјек када бисте омогућили мени да вам се захвалим на крају наших мандата, мог и вашег, што сте учинили да народ коме ја припадам учи из свог буквара, учи своју историју, чита на својој ћирилици, слуша своје пјеснике и научнике на свом јавном сервису и много чега још.
Господине Лукшићу, да се вратимо још мало економији. Да ли ћете, кад то већ није урадио ваш претходник, иницирати, односно предложити, па можда и тражити неке уставне измјене везане за одређена ограничења у економији? Мислим да бисте и имајући у виду не тако давнашње искуство, мада искрен да будем, мишљења сам да термин искуство и нема неку посебну етничку вриједност, прије ће бити да је то термин којим су људи назвали своје грешке, дакле, с обзиром на овакво стање сада у економији Црне Горе за које тврдим да је то директна последица гимнастике од предходних неколико година, можда би требало размислити да се чак уставним ограничењима спријечи, да се више никад не понови онаква ситуација од прије неколико година. Разлог за ово састоји се у спознаји да се у том периоду десио управо такав процес, односно није испоштовано оно основно начело да је дужност државе да привреди и друштву у цјелини осигура дугорочну стабилност. Тада се кроз приватизацију, задуживање и лагодно трошкарење унилатералних трансфера из иностранства, Црна Гора упутила једном динамичном линијом која дугорочно није била одржива, на којој су се увећања потрошње остваривала по цијени несразмјерно већих будућих трошкова, односно губитака и штета. Црна Гора је и у јавном и у приватном сектору комотно и неодмјерено трошкарила, а висока цијена за тај економски опортунизам, знало се и тада, мора да се плати, и плаћамо је у овом времену а вјерујем да ће кулминирати идуће године. Дакле, можда треба размислити да се на један уопштен начин, чак и Уставом стави преграда, забрана изједања економске будућности. Да се то више не понови.
Друго ограничење које би могло да буде унешено јесте граница опорезивања. Зашто? Па да се не би десило да у долазећем времену се неко не одлучи, ви или неко, да подигне порезе. А зашто то? Због тога што је познато да велике јавне дажбине могу снажно да посијеку и оно мало развојног потенцијала који имамо. Ја јесам инжењер, али знам да је један од најважнијих предуслова за достизање довољно брзог, стабилног и што је веома важно, трајно одрживог раста битно смањење фискалног оптерећења и његово усклађивање са развојним нивоом привреде. Високо опорезивање представља алтернативу тржишној привреди у виду скривене национализације. А то је начин којим се потире власништво али и трасира пут у напуштени поредак колективистичког социјализованог привређивања. Неко је говорио раније и предлагао да се повећа стопа ПДВ-а. С тим у вези ево само једна хипотетичка поставка. Ако је капитални коефицијент два, нијесам успио да сазнам тачне податке, али претпостављам, можда није толико, можда је мање, ако је поменути ПДВ, хипотетички говорим, 20% тада је уз просјечну профитну стопу од 10%, вјерујем да је толико, из привреде, кроз тако претпостављени директни порез, извучен читав профит, а то је еквивалентно национализацији без накнаде. Интересује ме, господине Лукшићу, пошто су ове цифре ту негдје, блиске су реалним вриједностима, да ли ће Влада наставити, односно да ли јој је у перспективи циљ скривена национализација без накнаде. Односно, тачније речено експропријација на нивоу система као цјелине. То томе води, на то ми личи. Наравно, уз мање екстремне вриједности параметри добијају и мање драстичне резултате. Али, ипак, правни поредак … друштва, и он на разне начине на развојне токове. Успостављање правне државе је услов свих услова. И извините што сумњам.
Захваљујем.

 




Датум: 01.07.2011
Close
Close