Осма сједница другог редовног засиједања 28.12.2010.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Господине Лукшићу, потпуно разумијем једну врло нелагодну ситуацију у којој се налазите кад је у питању не само црква на Румији него и слични проблеми. Морам да кажем да сам задовољан, за почетак, приступом који сте имали данас, што нисте као неки много ратоборнији из претходне Владе помињали нека рјешења која би довела до много већег незадовољства него које сада постоји. Јер коначно, ваљда ће неко почети да води рачуна о томе када су незадовољни и грађани православне вјероисповјести. Било би ми жао да из свега овог изађе било који грађанин Црне Горе као оштећен, посебно неки вјерник, било исламске, било католичке, било православне вјероисповјести. Међутим, овдје је некако постало популарно да се протежирају друге вјероисповјести а да сви занемарујемо ту већинску. Не дај боже, уклањањем цркве на Румији изазвали бисте највеће могуће незадовољство, вјероватно, које можете и да замислите. Тако да Ваше рјешење дјелује врло прихватљиво. Ако буде интереса код других конфесија да раде нешто, треба им омогућити, како да не, просторним планом.
Што се тиче пописа, драго ми је да сте потврдили договор који су направили са вама људи из опозиције, везано за копију код пописа, јер неке друге ствари које су се завршавале у договору између људи из опозиције и из власти нису испоштоване, то знате. Једино што морам да Вам замјерим то је што нисте одговорили апсолутно ни на једно од питања колеге Булајића, која је јуче поставио, која нас изузетно занимају. То је однос према српском језику, однос према "црквама" и овом проблему, као и што је са питањем хомосексуалних бракова које се намеће нон-стоп. Да ли је могуће да има таквих идеја у црногорској власти? Хвала.
...
 
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштоване колегенице и колеге, очигледно и нови премијеру и чланови Владе,
Надао сам се, господине Лукшићу, да само из разлога лојалности према шефу партије наводите да ће ова влада да буде влада континуитета, Ви сте тако нешто слично формулисали. Међутим, преузимањем Ђукановићевог специјалца за антисрпска питања господина Стијеповића увјерили сте ме да ће да се настави покушај асимилације српског народа и у новом мандату. Његова забрана директорима да се обраћају медијима је само једна од фаза у пројекту додатног дисциплиновања запослених како би могао лакше да спроводи политику притисака на њих пред изборе, и пред, наравно, попис. Уопште не сумњам да су вама познати методи његовог рада, тако да сте свјесно ушли у овај пројекат. Па према томе, доживљавам вас за његовог саучесника. Мада Ви лично, на моје задовољство нијесте подлегли атмосфери примитивног трансформисања свог вокабулара у правцу новог говора као неке колеге овдје. Па сте противно Уставу Црне Горе, не знам како је то промакло дежурном чувару господину Кривокапићу, поглавље које се односи на међународну политичку сарадњу, назвали спољна политика. То је, наравно, сходно лингвистичкој традицији у Црној Гори, али и здравом разуму. Ја Вам то цијеним. И знам да то нијесте урадили случајно, него намјерно. Значи, не вањска политика, него спољна политика. Али мораћемо, кад ово прође данас, овај експозе, да опет говоримо вањска политика.
Кад смо већ код спољне политике из вашег експозеа коментарисаћу три сегмента. Значи, политика Црне Горе према региону, евроинтеграције и евроатлантске интеграције. Нажалост, видио сам да ви у експозеу се трудите на сваки начин да прикажете да је Црна Гора фактор стабилности у региону на рачун своје регионалне политике. А нажалост, и прошла Влада којој сте и ви били члан није креирала ту политику поштујући интересе грађана Црне Горе него нажалост, поштујући интересе грађана неких других држава. Неке су врло велике и моћне, неке су мале и у региону не представљају неку велику силу, али то је био дио пакета који је претходни премијер морао да одради. Између осталог, као производ тога је, наравно, и оно што највише боли српски народ у Црној Гори и уопште српски народ било на планети, признање такозване државе Косово, а разлог је био да би се на Косову инсталисала највећа мирнодопска НАТО база на свијету. То је између осталог и разлог због којег Црна Гора и треба сад да уђе у НАТО. И то ћемо у овом трећем сегменту кад дођемо до евроатлантске интеграције.
Значи, надам се да ћемо, ипак, уз наш притисак, а у овом новом мандату успјети да вас натјерамо да креирате регионалну политику, сходно интересима грађана Црне Горе првенствено. Добро знате ко је највећи партнер Црној Гори и у спољно-трговинском пословању, културном,медицинском, сваком другом, да не помињем. То сви знамо у Црној Гори. И знамо да су искључиво политички разлози ти да се то занемарује. Што се тиче европских интеграција, то птице на грани знају, немамо неких спорова и ту се сви слажемо. Помоћи ће и Скупштина и опозиција да се што више европских закона донесе, а ви треба да помогнете да се они имплементирају. Значи, примарна одговорност је на Влади да се имплементирају стандарди европски, да не буде као до сад да доносимо законе, али да их не примјењујемо.
Што се тиче евроатлантских интеграција, то је можда једна од најболнијих тачака у Црној Гори, из разлога што свјесни тога да већина грађана Црне Горе и даље није за НАТО интеграције, Ви стално обећавате партнерима да ћете да испуните свој задатак, што значи спремно улазите у то да не поштујете вољу државе Црне Горе. Не из разлога што смо нажалост остали једина странка у парламенту која је отворено против НАТО интеграција, има их још које су за референдум, али волио бих да знамо како ће се на референдуму залагати за коју опцију. Значи, ми смо за референдум на којем ћемо да будемо против НАТО интеграција.
Желио бих да ви за разлику од претходног премијера више уважавате ставове својих грађана. Па ако видите да грађани Црне Горе нијесу за НАТО интеграције, не идите тврдоглаво главом кроз зид. Ништа се неће десити Црној Гори. Уосталом немамо због чега да бринемо ако су сви око нас чланице НАТО-а, а НАТО није офанзивни савез не морамо да бринемо. Значи, нико нас не условљава из Европске уније да будемо чланица НАТО-а да бисмо ушли у Европску унију. Ви наравно, потенцирате причу да је лакше, али мислим да то није никакав битан разлог. Што се тиче вашег експозеа кад је у питању економија, опет се пуно ослањате на наводно позитивне статистичке показатеље. Добро знате да се статистика користи врло често кад хоћете да нешто прикријете, кад хоћете нешто да спинујете, кад хоћете да искривите реалну слику. Јуче сте у једном коментару рекли како у Црној Гори има 32 хиљаде незапослених, па сте додали, а то је врло битно, који активно траже посао. Зашто то кажем? Зато што код статистике кад упоређујете податке врло је битно, тј. најважније да упоређујете податке кад су земље региона, рецимо, у питању, који су добијени на бази истих метода. У Црној Гори се користи метод ко се није јавио у одређеном периоду Заводу за запошљавање бришу га из евиденције. Па кад чујете податак из Босне и Херцеговине, из Македоније или Србије о броју и степену незапослености он се односи на стварно незапослене. У Црној Гори се односи само на оне незапослене који се нијесу редовно пријављивали. Оне друге нико и не помиње.
Затим, похвалили сте се успјешном реализацијом еуро обвезница, али нијесте нагласили да ће грађани враћати 200 милиона евра по каматној стопи од око 8 % умјесто 2-3 % колико би коштале паре из аранжмана са ММФ-ом. Паре ММФ-а су скупље у другом смислу. Значи, они подразумијевају много строжије критеријуме и, да будем потпуно прецизан, сукоб са реалном сликом економског стања у Црној Гори. Ви, наравно, више волите да грађани плате вишу камату, али да можете да располажете са парама како ви хоћете. Јер кад се узму паре за 2 или 3 % од ММФ-а, онда морају да се поштују неки стандарди, онда морају да се запошљавају прекомјерно запослени прије избора и тд. и тд. А то је бомба наравно, за сваку Владу. Економски је потпуно оправдано доносити, као што и ви кажете у експозеу, тешке одлуке фискалне консолидације, пензијске реформе, унапређење пословног амбијента и структурних реформи како би се на дуги рок добио стабилан и одржив систем. Ту се потпуно слажем, али то, господине Лукшићу, не кореспондира са досадашњом праксом прекомјерног запошљавања пред изборе. Разна социјална давања у сврху добијања наклоности појединих мањинских група, или фаворизовање неспособних привредника само због њихове блискости са врхом режима. Значи, мораћете да се одлучите за једно или друго, или за реформе или опет да се паре просипају на разне начине да би се задржала власт како тако. И на крају Сциенце Фицтион из вашег експозеа, научна фантастика. Не желим да вас вријеђам, али прича у Црној Гори 2010. године о новим пројектима, прузи Пљевља - Бијело Поље - Беране - Пећ, у ситуацији кад нам путеви су полупроходни, пруга Београд-Бар као главна, као жила куцавица потенцијалног развоја Црне Горе и у таквом стању да возови касне по пет сати, кад пругу из Никшића до Подгорице која се реновирала 20 година још увијек нијесте на прави начин ставили у функцију, ми треба да сматрамо озбиљном вашу идеју о прузи Пљевља-Бијело Поље, Беране-Пећ. Мислим то је стварно невјероватно. Студија да, али студија се не доноси тек тако. Студија треба да нам каже да ће то да буде пројекат, таквих смо се студија ми нагледали. Једна од њих је нажалост и пут Бар-Бољари. Видимо што се дешава стално са понуђачима. Бирате неозбиљне понуђаче, и кад сте сигурни да неће да буде ништа од тог посла, зато због краткорочног политичког неког задатка који треба да испуните, због неке врпце коју треба да прекинете. Само из тог разлога. Ево ово је већ стварно постало смијешно. Одустају вам један за другим сви клијенти. На крају остали су Кинези, чујемо да и од њих неће бити ништа. Подсјетио ме господин Саша Дамјановић око хидроелектрана. Нијесте потпуно јасни у ставу да или не градити електране. Наравно, подразумијева се да желите да их градите, али да ли да их гради Црна Гора, да ли да задржимо већински пакет у електропривреди, па да се граде електране или да дозволимо да их граде странци за своје потребе. Хвала.
...
 
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Извукао се господин Франовић на крају. Ипак је причао мало о жељезници. Не схватам зашто оволика прича о Србији. Зашто вас то толико фрустрира мени уопше није јасно. Кад сам набрајао једино Србију нијесам поменуо из региона да не бисте злоупотребљавали ту републику. Ви сте се баш за Србију ухватили, ја сам вам рекао Босна и Херцеговина, али небитно је. Битно је како се приказује колико незапослених има у Црној Гори. У Србији има, рекли сте тачно, 800 хиљада незапослених, али, господине Франовићу, у Црној Гори нема 32 хиљаде незапослених. Ето вам сједи испред вас господин Јелић, па нека каже је ли 32 хиљаде незапослених или 32 хиљаде само оних који се јављају редовно на биро и који траже активно посао по стандардима како сте их ви донијели. Значи, неће нико да изговори колико стварно људи одраслих у Црној Гори има који су незапослени. Што се тиче пруге Никшић – Подгорица, не причам ја о задњој фази. Та пруга није у функцији већ малтене деценијама. Она је стављена у функцију скоро, али колико пута иде воз и колико се користи и како она функционише то је смијешно, па ви нисте још ни пружне прелазе направили по Подгорици. Причамо овдје о прузи новој Пљевља – Пећ, а у Црној Гори очајно функционише и новореновирана пруга из Никшића. У Црној Гори падају стијене по путевима. Има толико проблема са инфракструктуром да треба прво ваљда да реновирамо оно основно што имамо, а не да опет замајавамо грађане са причом о новим пројектима. Уосталом нека грађани пресуде колико је реално да ће ова држава и ова Влада да гради пругу Пљеваља –Пећ.

 




Датум: 01.07.2011
Close
Close