Седма сједница другог редовног засиједања 13.12.2010.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине потпредсједниче, господине помоћниче министра финансија, поштоване даме и господо посланици, поштовани грађани,
Везано за Закон о буџету о коме данас расправљамо осврнућу се само на неколико ствари. Прије свега на оне које се односе на образовање, науку и културу, јер је то оно што је било у фокусу моје пажње.
Министарству просвјете опредијељено је 115 900 000 евра. Јуче је на примједбе колега из опозиције да је то мало за област образовања, министар Лукшић реаговао тврдњом да је то сасвим довољно, те да је проблем у ономе што добијамо. Шта добијамо од тих, по министровом мишљењу, сасвим довољних средстава? Ту се наравно, одмах поставља питање код такве његове тезе, ко креира образовни систем? Опозиција или власт ДПС-а и СДП-а и у идејној и у свери политике запошљавања власт је једини арбитар. Кад је ријеч о наставним плановима и програмима из предмета Матерњи језик,књижевност и Историја, ту добијамо полу информације и дезинформације, кривотворине, али за то нијесу криви просвјетни радници који су принуђени да за 400 евра пласирају оно што им ова власт намеће, већ је за то наравно крива власт. Дакле, Влада кроз образовни систем намеће своју идеологију, намеће свој систем вриједности, успоставља критеријуме у овој области и оно што добијамо, добијамо захваљујући Влади Црне Горе. Како год било, нека грађани и просвјетни радници процијене да ли је плата од 400 евра подстицајна и стимулативна за одговорни и осјетљиви посао учитеља и професора.
Ми у Новој српској демократији дефинитивно мислимо да средства опредијељена за област образовања нијесу довољна за побољшање положаја запослених у просвјети. Никад као данас просвјетни радници нијесу били толико деградирани. Што се издвајања за науку то је брука колико се издваја за науку. То је просто поражавајуће. Свака одговорна власт која мисли о будућности своје земље зна да друштво треба изграђивати на тековинама науке тиче и на научном знању. Кад је Владимир Путин отпочео реформе у Русији, он је посебну пажњу посветио унапређењу научног живота земље и научних институција. И ако су средства којима је располагао била ограничена он је, руководећи се логиком приоритета, успио да обезбиједи повољније услове рада за науку и да знатно подстакне научно стваралаштво. Ова власт наравно, нема путинску визију развоја државе и друштва али је несумљиво могла, по нашем мишљењу, да знатно више издвоји за науку. Буџетска издвајања за науку су заиста непримјерено ниска, за ту област се издваја само 0,01 до 0,4% бруто друштвеног производа, што јасно говори да ова Влада не препознаје снагу и моћ науке и да у овој земљи једноставно знање није на цијени. У свакој земљи позната је улога знања за будућност друштва. Свака озбиљна држава се темељи на знању, на науци, на образовању. Земље Европске уније издвајају 1,9% друштвеног производа за науку. Сад видите, поштовани грађани, колика је то разлика и колико овдашња Влада примјењује европска искуства.
Многе земље баш у условима кризе повећавају издвајање за науку. Овим буџетом је за Црногорску академију наука и умјетности опредијељено 1 384 000 евра. Прошле године било је опредијељено 1 929 000. Значи, 28% мање средстава је опредијељено за ову годину него за прошлу, за најважнију установу науке и умјетности у земљи. Исто толико средстава, конкретно 30 хиљада више опредијељено је за Полицијску академију. И ова паралела између средстава која се издвајају за Црногорску академију наука и за Полицијску академију показују однос ове власти према науци и према научноистраживачком раду. Кад су у питању посебна давања из буџета желим да нагласим колико се издваја за телевизију Црне Горе, за такозвани Јавни сервис. За тај сервис, власт је опредијелила 7,5 милиона плус милион за програмске садржаје, плус скоро 900 хиљада откупа дуга, па им се онда отписују порези на лични доходак, порези на промет производа и услуга и то износи преко 10 милиона. У извјештају о отпису пореских потраживања у 2009. години, које је Министарство финансија уз претходну сагласност Владе Црне Горе извршило отпис пореских и царинских потраживања, Радио и Телевизији Црне Горе у износу од 3 266 000 евра по основу пореза на доходак физичких лица ПДВ и пореза на промет производа и услуга.
Сад се поставља питање каква је корист за грађане Црне Горе од тих средстава која се дају Телевизији Црне Горе. За тај новац, поштовани грађани могу се санирати три моста. Рецимо на сјеверу земље у овим поплављеним подручјима. Рецимо мост на Лиму, на ријеци Марсенића. У Андријевици, такође је сва инфраструктура потпуно уништена. Зар није било природније, логичније и корисније уложити та средства за те подухвате него у Телевизију Црне Горе која што се мене тиче, и не само по мом мишљењу сјутра да престане да постоји не би била нека велика штета, и онако имамо само у Црној Гори десетак телевизија, па још ове кабловске, па још преко Екстра ТВ, можемо да гледамо све свјетске телевизије тако да је ово, по нама, чисти вишак и бачене паре. А овамо имамо сву комплетно уништену структуру у Андријевици и катастрофу на сјеверу Црне Горе што се тиче мостова и осталих објеката. Ова власт је позната по томе што много више води рачуна о себи и својим партијским интересима него о интересима грађана. Зато толико улаже у свој пропагандни сервис, и то је и овим предлогом буџета јасно. Дакле, она почива на медијској манипулацији и полицијској репресији. Телевизија Црне Горе се види на читавом простору од Улциња до Пљеваља и она је врло важна полуга у функцији одржавања ове власти.
Поменућу још и социјалну помоћ. Неко је јуче рекао да је овај буџет социјално сензитиван и повећана су издвајања за социјална давања. Међутим, ми у опозицији никад нијесмо могли добити структуру тога ко добија ту социјалну помоћ, како се она дијели и по ком критеријуму. Ми отприлике знамо и наслућујемо ко је све накачен на та социјална давања и то му дође као нека врста, што су некад у социјализму биле, борачке пензије. За то су заслужни грађани, активисти који тешко да би у некој праведној анализи и праведном увиду у њихово социјално стање ту помоћ добијали али је то предвиђено и то је власт тако фино осмислила, да својим партијским активистима даје редовну мјесечну надокнаду.
Из овог текста буџета такође смо сазнали да од аутопута нема ништа. Буџетом то није предвиђено и од читаве оне помпе и спектакла остаће оне фолклорне сцене гдје су била три премијера кад неки грађани и присталице власти и господара иду за њим и љубе му руку. У 21. вијеку су нас вратили у 19. вијек, кад су тако неки Црногорци ишли за краљем Николом, трчали и љубили му руку и то је васкрснуто било и тамо на горњим Мркама и те заиста живописне сцене су нешто што ће остати у сјећању. А од аутопута што је јуче рекао господин Живковић, тешко да ће ова наша генерација живих грађана Црне Горе, да ће дочекати тај генијални, капитални, историјски подухват.
Интересантна су смањења средстава неким потрошачким јединицама, као што је на примјер Министарству за европске интеграције. Наиме, овом министарству је опредијељено 42% мање средстава у односу на прошлу годину, а тежимо максимално европским интеграцијама и Влада се стално заклиње да је ништа неће спријечити на њеном европском путу. Дакле, овај буџет је као што је рекао господин Лабудовић и рестриктиван, буџет преживљавања који нема развојну компоненту и све су то више него довољни разлози, да посланици Нове српске демократије буду против овог буџета. Захваљујем.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господине Чантрићу,
Ја бих желио да провјерим само да ли сам добро чуо. А ако сам добро чуо, онда бих желио да критикујем Ваш став да су плате просвјетним радницима довољне за организовање складног живота. Дакле, то је нешто што ми се чини да сте Ви баш тако рекли и са чиме ја не могу просто да се сложим, јер мислим да плате од 400 евра, ако ради један члан породице, дакле ја радим, а жена ми не ради и троје дјеце, како је могуће организовати складан живот са 400 евра. То би било лијепо да нам објасните, не нама него просвјетним радницима.
Друга, по мени, антологијска мисао - када прође криза, онда ћемо уложити максималне напоре да се статус просвјетних радника подигне на виши ниво. Значи, сада ме занима када планирате ви у власти да криза прође и колико ће то да потраје. Предлажете очигледно да просвјетни радници организују складан живот са ових 400 евра док прође криза, па ће се онда кренути у улагање напора да се њихов статус побољша.
Дакле, просто мислим да није добра та Ваша теза, да није заснована на реалном животу. Ја знам да складно може да живи директор Телевизије са 3-4.000 евра. За тај новац у нашим условима може се организовати складан живот једне породице. Али, богами са 400 до 500 колико имају просвјетни радници, мислим да не може. Чини ми се да је то ваше гледање просто тако да затвара очи пред реалношћу и да је то из позиције власти којој, што би народ рекао, плива иза ушију. А обичан просвјетни радници који немају неких додатних прихода и који само живе од тог рада, тешко да могу са 400 евра организовати складан живот. Ако је то могуће, ја мислим да би било добро да Ви то њима објасните. Захваљујем.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре и господине помоћниче министра, даме и господо посланици, поштовани грађани,
Расправљамо о Закону у чијем се првом члану каже да се њиме уређује организација, услови и начин финансирања научно-истраживачке дјелатности и друга питања од значаја за обављање ове дјелатности.
Током протеклих дана говорили смо о Буџету. И ја сам том приликом истакао да су буџетска издвајања за науку непримјерено ниска, да се за ту област издваја само од 0,01 до 0,04%, бруто друштвеног производа, што јасно говори да ова Влада не препознаје снагу и моћ науке и да у овој земљи знање и наука нијесу на цијени.
Такође сам подсјетио да и друге колеге су о томе говорили да земље Европске уније за науку издвајају 1,9% друштвеног производа и да се по томе види да Црна Гора у том смислу не примјењује европска искуства када су у питању издвајања за науку. Плате у научним установама, научним институтима, на универзитету, ево и колега Голубовић је поменуо колике су плате универзитетских професора не прелазе 1.000 евра, знатно су ниже, за Црногорску академију наука издвојено је 28% мање средстава него за прошлу годину. За универзитет 13 милиона а за Телевизију Црне Горе 10 милиона, па када то упоредимо видимо до чега ова Влада држи. Дакле, они који се баве науком, они имају непримјерено ниске плате, а они који се баве пропагандом, фарбање облака, фалсификовањем и осталим стварима, имају огромне плате, као што је случај директора Црногорске телевизије чија је плата од 3.500 до 4 .000 евра. Тако лијепо звучи члан 4 овог закона гдје се каже да научно-истраживачка дјелатност се заснива на челима слободе и аутономије научног стваралаштва који треба да буде морално и интелектуално независан од сваког политичког ауторитета и тако даље. Да ли је у Црној Гори неко ко се бави науком независан од сваког политичког ауторитета? Мислим да није. Навешћу вам примјер Историјског института Црне Горе гдје је 14 научника конкурисало за научне пројекте, седам њих је добило средства за научне пројекте а седам није. Сада би било интересатно знати који су критеријуми примијењени, да седам добије а седам не добије, и да ли је ту у питању можда политичка опредјељеност или национална припадност, можда, у питању. Даље бих вам поменуо случај који је више пута овдје поменут Ранке Кулић, доктора примијењене роботике која није реизабрана на конкурсу као да Црна Гора има на претек таквих кадрова. Исто смо аргументовали тезу да су у питању политички мотиви зашто она није реизабрана. Такође бих желио да вас подсјетим на случај Драге Бојовић из Никшића која ради на катедри за српски језик и књижевност, која је докторирала 13. новембра 2009. године и била у сталном регуларном статусу на том одсјеку, а послије доктората треба да се распише конкурс за избор за звање доцента, као што је то пракса на универзитету. Кренула је процедура, предлог предмета који треба да предузме, односно за који треба да се распише конкурс. Међутим, конкурс се не расписује, него се у међувремену расписује за једну другу њену колегиницу прије него што је докторирала на осјеку за спрски језик и књижевност иако та колегиница има дуплу норму јер има часове и на одсјеку за црногорски и за српски, и албански језик и тако даље. Ова колегиница се "шири" на више катедри док Драга Бојовић нема норму јер има само пет и по часова са минималним примањима. То је једини случај на факултету да са докторатом човјек нема норму, чак ни часова вјежби а добра је пракса да се и прије избора за доцента повјере часови предавања како би се кандидат припремио, усталио на предметима које треба да предаје. Она се јавила на конкурс који је био намјештен за ову колегиницу, мада је декану презентовала да је из колегијалних разлога распише конкурс за дисциплине које су слободне па и да једна и друга имају предмете и да буду изабране на том одсјеку. Међутим, то се не ради, по мом суду, из чистих политичких разлгоа зато што је Драга Бојовић приликом инсталирања црногорског језика није хтјела да учествује у тој кампањи. Бранила је струку и науку. Остала је на позицијама лингвистике и истине и није хтјела да се укључи у кампању за инсталирање црногорског језика и овај њен случај јасно показује да је ово што пише у овом закону мртво слово на папиру. Зато ми истичемо нијесу проблем закони. Закони су технички у реду, они су коректни, али се они не примјењују и бојим се да ће и ово остати такође сам мртво слово на папиру и да од ове норме неће бити ништа. По нашем мишљењу, по мишљењу посланика Нове српске демократије, за науку и научноистраживачки рад треба много више средстава издвајати, науку треба деполитизовати и овај закон као и уосталом све законе треба примјењивати.
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Рекли сте бизнис треба више да финансира, добро да видимо и то.
Стратегију да редефинишемо. То сам и ја, заговороник тога, дакле стратегија да се потпуно редефинише. Стратегија резултат досадашње стратегије је био чињеница да човјек који је доктор наука и ради у Историјском институту има плату 550 евра, а директор државне телевизије који нема никаква научна звања, који нема ништа са науком који се није уморио стичући знање, образовање и тако даље он има плату 3.500 евра. Дакле овај има 500 евра а овај има 3.5000 евра. За универзитет је опредијељено 13 милиона за читав универзитет са свим универзитетским јединицама а за телевизију Црне Горе 10 милиона евра. Што та телевизија не ради као све остале телевизије које постоје овдје у Црној Горик, што се не самофинансира, што се не сналази, што не живи од свога рада, него од наших пореза, пореских обвезника, од грађана добија 10 милиона. Замислите да то уложите у науку још тих 10 милиона, мислим, право да вам кажем, да би то било боље за цјелокупно друштво, а ви приликом редефинисања стратегије то сагледајте је ли боље још тих 10 милиона дати Универзитету или у те сврхе унапређења науке и научно-истраживачког рада или дати само једној од десетак телевизија колико их има у Црној Гори. Потпуно сам заговорник тога што ви кажете да се стратегија у потпуности редефинише и да се улаже много више за науку. Мени, поред све ваше теоријске приче и упоредних анализа у Европи је тако, овдје је онако, само знам оно што је у животу. Човјек, доктор наука, цио живот је посвјетио науци, 500 евра а неко ко је обичан пропагандиста данас је ...
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре, даме и господо посланици, поштовани грађани,
Ова и претходна тачка дневног реда су повезане па ћу се укратко осврнути на измјене Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим се доносе нова рјешења у односу на Закон који се користе а која се тичу услова за одлазак у пензију.
За Нову српску демократију је граница од 67 година за одлазак у пензију висока и неприхватљива. И овај предлог показује крајње нехуман и веома проблематичан однос Владе према категорији најстаријег становништва у Црној Гори. Када говоримо о мотивима предлагача да понуди нова рјешења, тешко бисмо могли прихватити да је искрен став парламентарне већине да је у питању изједначавање права мушкараца и жена у дужини радног стажа потребног за пензионисање или пак брига о људима који одласком у пензију, како кажу социолози доживљавају једну врсту социјалне смрти.
Тај приступ и то образложење са аспекта социолога само је дјелимично тачно. Дакле, само је дјелимично тачно да је добро да се што прије одлази у пензију, јер све зависи од тежине и од врсте радног мјеста са кога треба отићи у пензију. Они који раде у нехуманим условима, као на примјер радници Челичане у Никшићкој жељезари или пак Електролизе у Комбинату алуминијума, будите сигурни да желе да што прије оду у пензију. Има додуше и пензионера који желе да што касније иду у пензију и који радо прихватају понуђена рјешења која овдје образлаже предлагач. Када су прошле године били избори у Плужинама, ја сам у кампањи сазнао да у Катастру ради човјек који је поодавно стекао услове да иду у пензију, али му се не иде и може му бити јер је активиста једне од владајућих странака а да у сусједном селу живи момак који је завршио геодезију са просјеком преко 9 и да не може да одради ни приправнички стаж само зато што припада његова породица припада опозицији. Дакле, овај који треба да иде у пензију њему је посао ту на вратима од куће, што се каже, и може у папучама да иде на посао и разумљиво је да се таквом човјеку не иде у пензију. Разлог ових измјена је чињеница да је Фонд пензијског и инвалидског осигурања празан. Чули смо да држава дотира 40% у Фонд ПИО, пара нема. Завршио се период лагодног живота од распродаје ђедовине и задуживања и сада треба ударити на најстарију популацију.
Значи буџетски дефицит пензионог система треба надокнадити увођењем нових рестрикција садашњим и будућим пензионерима, а знамо да је тај дефицит посљедица лоше економске политике, промашене приватизације, и непоштовања мјера које су уведене претходном реформом пензионог система. Ако знамо да је животни вијек у Црној Гори 70 година и да је стално у паду, а да у пензију по овом предлогу треба да се иде са 67 година, онда мало недостаје па да се са рјешењем о пензионисању идем право на Чепурке или на неку сличну дестинацију, дестинацију таквог карактера у Црној Гори. Министарство рада и социјалног старања и финансија када је образлагало повећање старосне границе за одлазак у пензију, није приказало реалне податке и то је јуче речено у саопштењу Уније слободних синдиката. Дакле, позивају се на земље код којих је старосна граница уведена на 65 година, док велики број европских земаља има границу на много нижем нивоу. Осим тога запослени у нашој земљи раде у изузетно лошим условима и њихов стандард је на граници одрживости сопствене егзистенције и због тога је животни вијек у Црној Гори значајно мањи од животног вијека у развијеним европским државама. Овај ваш предлог, како је господин Станић истакао је потврда економског краха Црне Горе и узалудни покушај да се упоређивањем са европским искуствима оправда нешто што је против интереса најстарије популације. Ми смо овдје јуче чули из редова власти да је добро пензионерима, да је просјечна плата 270 евра, ту су била упоређења са Босном Републиком Српском, Македонијом, Естонијом и тако даље. Међутим, поставља се питање зашто...(Прекид)
Ако могу само 30 секунди, ево једна реченица.
Дакле, позивам колеге посланике да одбаце ову тзв. модификовану швајцарску формулу, да стану уз народ и да не прихвате предлог измјена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању.



Датум: 29.06.2011
Close
Close