Седма сједница другог редовног засиједања 13.12.2010.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине предсједниче, господине министре, поштоване колеге,
Пред нама је Предлог закона о Буџету за 2011. годину. Ријеч је да тако кажем, о занимљивом материјалу који може бити врло инспиративан у смислу одређених анализа, сагледавања, па и одређених недоумица. Искрено ни сам не знам како бих назвао овако конципиран Предлог буџета. Мислим да овакав предлог осликава укупно стање економије у Црној Гори. Наравно, то је моје мишљење и нико не мора да такво мишљење дијели са мном.
Такође, мислим да ако се може живјети без економије, онда смо ми који живимо у Црној Гори привилеговани по том питању. Да ли овакав предлог буџета осликава црногорско сиромаштво? Мислим да осликвава. Да ли овај Предлог буџета рестриктиван? Јесте, дефинитивно. Да ли је рестриктиван буџет, може имати потребну социјалну улогу? Може, али је у овом предлогу не видим. Да ли је овај буџет развојни? То сигурно није. Да ли је кризни? Личи на то. Да ли је ово реална прича, а прије свега прича о расту БДП-а? Лично мислим да није, уосталом видјећемо вријеме ће показати. Мислим да не може бити образложење за предвиђени раст БДП-а у Црној Гори, то што се каже да ниједна земља у окружењу није предвидјела пад свог БДП-а. Волио бих да сам чуо неко друго више рационалније и на економским фактима засновано образложење. Дакле, имам утисак да је овај буџет ипак само рецесивни. Прича о европским начелима у економији Црне Горе је ипак тек само прича. Још увијек не постоји воља да се схвати да заштита основних права радника и малих акционара има круцијални значај за покретање и успостављање реформи. Због тога нам се дешава и Жељезара и многе друге фирме. Да ли се кроз овај предлог буџета може наслутити да је Влада покушала да заштити најсиромашнији дио становништва од додатног смањења потрошње?
У Црној Гори рецесија није прошла, иако се саопштава да смо изашли из рецесије, она ипак траје. А у таквим периодима буџетски дефицит се подразумијева. Практично је неминован. Тада опада запосленост, профит и сви облици потрошње, а у вези са тим и порески приходи државе. Да ли ће бити проблем уравнотежење буџета? Колико ће реално износити буџетски дефицит? И, поред свега, слабашна црногорска економија и даље више троши него што ствара, а самим тим неће бити унутрашњих извора за покривања буџетског дефицита. Покривање дефицита ће само бити омогућено новим задуживањем у иностранству. Хајде да се вратим на неке ставке из овог предлога закона о буџету. Узео сам за примјер три министарства које покрива матични одбор у којем сам члан. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде нпр. у 2010. години је било опредијељено скоро 17 милиона еура, а у 2011. години 15,76 милиона еура. Значи, мање за неких 7%. Министарству туризма у 2010. години је било опредијељено 5,62 милиона, а у 2011. години 3,34 милиона. Значи, мање за само 40,5%. Министарству уређења простора и заштите животне средине у 2010. години 22,5 милиона евра, а у 2011. години 8,58 милиона евра. Значи, мање за само два и по пута.
Дакле, за пољопривреду, туризам, водопривреду, шумарство, уређење простора, заштиту животне средине у 2011. години опредијељено је 27.689.483 евра, односно мање за скоро 40% него што је то износило у 2010. години. Тада је било 45 милиона.
У 2010. години ова три министарства, да тако кажем, носила су 3,16% од укупних буџетских средстава, али од буџета 1.426.000.000, а у 2011. години ова три министарства носе 2,2% од буџета 1.250.000.000. Ако се вратимо уназад једну годину, сјетићемо се да су опредијељена средства Министарству туризма 5.615,931 била за 46,2% мања у поређењу са средствима опредијељених буџетом за 2009. годину. Затим, у 2011. години за још 40% мање него у 2010. години.
На матичном одбору када је била расправа о буџету за ова три министарства, зачудио сам се када су представници тих министарстава међу којима је био и министар Ненезић јавно саопштили да су задовољни опредијељеним средствима и да су то сасвим довољна средства за подмирење свих њихових планираних активности. Шта да се каже? Ако су они задовољни оваквом расподјелом и односима, онда срећно било.
Још једно занимљива ствар. Код ових министарстава је ставка - уговорене услуге. Код Министарства уређења простора и заштите животне средине уговорене услуге укупно износе 5.600.000 евра или 65% од укупно опредијељених средстава за ту област. Код Министарства туризма уговорене услуге 2.509.000 или 75% од укупно опредијељених средстава у 2011. години. Код Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде просто невјероватних свега 7,2%, од укупних средстава 1.130.500 за уговорене услуге. Не знам шта је по сриједи је ли нешто пропуштено или је можда нека грешка.
Видио сам да уговореним услугама припадају нпр. правне адвокатске услуге, обука запослених, одржавање софтера, фотокопирање, штампање, умножавање, организација трибина, промоција, куповина часописа, гласила, публикација итд. и тако оде неких 84 милиона евра од оваквог буџета. То није мали новац.
Дакле, поштовани грађани, ставка уговорене услуге у Буџету за 2011. годину за скоро 3 милиона је виша од предвиђеног капиталног буџета за 2011. годину.
На крају, још нешто. Скупштина је донијела Закон о заштити од насиља у породици. Тим законом је нормирано да сви центри за социјални рад у свим општинама формирају одређене стручне тимове који ће да евидентирају сваки у својој општини особе са посебним потребама да их обилазе једномјесечно и да једном у шест мјесеци извијесте надлежно Министарство о њиховом стању и статусу. Сложићемо се то је велики посао за који су потребна не мала средства. У предлогу овог буџета нијесам успио да пронађем назнаку колико је средстава опредијељено за имплементацију овог закона. Захваљујем.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре, поштоване колеге,
Да ли су начела из члана 4 предузета од некуд, или је ово писац закона смислио па у вези с тим питам везано за тачку 10 овог члана: како се то у Црној Гори обавља заштита личности и достојанства лица која се баве научно-истраживачким радом?
Ко то обавља?
Поред ниског издвајања за науку, оно што је по мом мишљењу најпроблематичније је изостанак јасног позитивног тренда у издвајањима за научно-истраживачки рад. У свим средње и високо развијеним земљама свијета, тренд улагања у науку је у континуираном расту а тај тренд није заустављен ни ефектима свјетске економске кризе. Напротив, у неким земљама ова издвајања рекао бих вртоглаво расте. Сједињене Државе су најавиле дуплирање буџетских издвајања за наредних 10 година, а Кина, на примјер, сваке године увећа свој буџет за науку за читавих 20%. Наравно, то је један од најважнијих разлгоа због чега је Кина данас друга економска сила свијета. Од циљаних издвајања за науку, само трећина у европским земљама долази из буџета тих земаља, а 2/3 би требало да су инвестиције привреде у истраживања. Европски просјек у 2007. години показује да је само 35,4% издвајања за науку долазило из буџта, 54% од привреде, а 10,6% из других националних и међународних извора. Сједињене Државе, Шветска, Њемачка, Швајцарска и Кина су већ постигле да улагања њихових привреда чине 2/3 укупних улагања. У Јапању учешће привреде је феноменалних 77% у научна истраживања. Чак и земље у региону постижу значајна улагања у науку од стране приватног сектора. У Чешкој 54% за науку долази од индустрије, у Естонији 39%, Мађарској 40% а у Румунију 37%. То је тако у земљама у којима постоји привреда. Али шта да раде земље у којима је попут Црне Горе привреда у колапсу, гдје 15.000 жиро рачуна је блокирано, гдје радништво обесправљено, гдје се свакодневно остаје без посла, гдје радници не примају плате мјесецима или годинама, гдје своје гарантовано право-право на рад траже на улицама, рударским јамама, опустошеним фабричким халама, гдје су власници некада узорних фирми неријеткок постали често и полуписмени људи који ослобођени било каквих емоција, људи из којих одјекује прашина, који свој смисао постојања налазе у скупим одијелима и гомилама накита, који не бирају средства да би дошлли до неког њиховог циља који су до бесмисла довели светињу породице, части, људскости и елементарног васпитања. Било која држава, ма колико она била, која узгаја ово, која у нечем оваквом види концепт прогреса, којој је ово врхунски домет, тешко да ће имати нормалну будућност. О каквом том улагању привреде се у овом закону говори о научно-истраживачком раду?
Господине министре, да ли се уопште може говорити о томе у Црној Гори? У овако негативном тренду у Црној Гори би требало да посебан значај има очување и стварање научника, али то је условљено добром високообразовном политиком. То се у Црној Гори поприлично дуго неће десити, бар не дотле док први критеријум буде национална или страначка припадност и док се не схвати да су научно-истраживачки рад и иновације фундамент за нормалан, здрав и брз привредни раст. Без тога нема опоравка слабашне црногорске економије. У Предлогу овог закона, у члану 4 се набрајају начела. Ова тачка 10 би требала да буде прва, а тек онда можемо да причамо о стратегијама, програмима од општег интереса итд. У члану 19 подстицање квалитета, на првом мјесту је додјела награда за одређена достигнућа. Лијепо је неког наградити за нешто, слажем се, али ово не може да буде на првом мјесту. На првом мјесту, када се говори о подстицању квалитета су услови рада, опрема, лабораторија, компјутери, базе података, улагања у човјека истраживача и много чега још. Награда долази на крају, ваљда сама по себи. Овдје има и занимљивих сентенци, па и комичних као на примјер у члану 21 који једноставно показују апсолутно изостајање слуха за црногорску, условно речено, научну реалност. У образложењу се каже да је предлогом утврђено да оцјену научно-истраживачких програма врши експерт. Молим вас да ми помогнете, ко је то експерт? Како се долази до тога да би се некоме рекло - Е, ти си експерт? Ко то у Црној Гори ради? Колико данас Црна Гора има експерата? Ко је одредио параметре да би се неко назвао експертом у Црној Гори? Не знам да ли је овај закон тек само преведен из неке друге земље, јер је сасвим сигурно да ни у једном сегменту није прилагођен црногорској научној реалности. С озбиром на то, лично не вјерујем да ће овај закон доживјети своју пуну имплементацију. Захваљујем.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, госпођо Вучуровић, поштоване колеге, Добро је што је данас у скупштинској расправи Закон о измјенама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању, тим прије што се овим Предлогом предвиђа проширивање циљева предшколског васпитања у установама и, наравно, у породици. У Новој српској демократији, мишљења смо да је, такође, добро што је коначно услишен захтјев многих родитеља да дјеца могу да бораве у таквим установама од шест до 12 сати у току дана. Међутим, озбиљно сумњамо не толико у постојање могућности, колико у спремност Црне Горе да се обезбиједе просторне, кадровске и материјалне претпоставке за потпуну имплементацију овог Закона. Сваке године, сведоци смо, да је број заинтересованих родитеља и њихове дјеце за смјештај у овим установама увијек знатно већи од броја који се дефинише конкурсом, тако да ми озбиљно сумњамо у могућност да се до краја спроведе пропис о броју дјеце о појединим васпитним групама. Осим тога, нас из Нове српске демократије посебно интересују могућности да се смањи број дјеце у васпитним групама у којима се налазе и дјеца са сметњама и тешкоћама у развоју. Таква дјеца, дјеца тог узраста која налазе мјеста у овом Предлогу закона захтијевају посебну бригу и пажњу самом специфичношћу свога статуса. То подразумијева и специфичан програм за њих, али и посебан васпитно-образовни профил васпитача задуженог за такву васпитну групу.
Дакле, мишљења смо да Законом то није довољно прецизно дефинисано. У посљедњем ставу члана 24 предвиђено је да се број дјеце у некој васпитној групи уколико су у такву групу укључена дјеца са сметњама у развоју, може смањити, али по одобрењу Министарства. Колега Лабудовић и ја смо поднијели одређене амандмане у том смислу јер сматрамо да је требало, бар описно да се пропише нека горња граница у таквим случајевима. То би олакшало и скратило администрирање, преписку, захтјев ка Министарству, чекање одговора, тражење разно-разних података и тако даље. Дакле, нијесам сигуран у осварење потребне ефикасности приликом имплементације овога Закона. Постоје још неки сегменти у постојећем Закону о којима мислим да би предлагач требао да размисли. У члановима 28 и 29 који третирају стручни кадар који се ангажује у таквим установама. С обзиром да се ради о најосјетљивијој популацији, о дјечици од једне до шест година, треба водити ригорозну кадровску политику, а посебно имајући у виду како посебно надарену дјецу, тако и дјецу са тешкоћама у развоју које могу бити веома широког спектра. Нијесам сигуран да је баш у реду да превентивну заштиту ове најосјетљивије популације обавља медицинска сестра, а нарочито не дјечице са посебним потребама. Тако пише у Закону, то је задњи став члана 28 - медицинска сестра, и то још каже, по правилу педијатријске струке. Зашто баш по правилу, што није искључиво? Ако се већ законодавац одредио за медицинску сестру. Немам ништа против медицинских сестара, али, ипак, мислим да би то требао да обавља дипломирани доктор медицине. Без обзира на све, не знам чиме се руководио писац Закона, па је остављено да васпитач може да има и средњи и стручну спрему. Немам ништа ни против њих, али ако је ријеч о особи која има дугогодишње искуство и потребне референце за рад са таквим особама. То не може да ради неко са средњом спремом, почетник. Ту закон није прецизан. Постоје у овим васпитним групама и посебна дјеца и у једном и у другом смислу са којом је нужан рад посебно обучених особа. Захваљујем.
...

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Госпођо Вучуровић, за дјецу или особе са посебним потребама не може тријажу да врши медицинска сестра. Извините за то. То је немогуће. То не може, то не постоји. Они су само мало другачији од нас, али су неупоредиво рањивији. Мора потпуна сензбилност државе да постоји по том питању, посебно за поплулацију до шест година. Ви кажете да је члан 28 сада бољи, вјероватно, али то не значи да је добар. Када говоримо о овом закону напоменуо сам и рекао да кадровска политика, по мом мишљењу, у тој популацији мора да буде ригорозна. Немогуће је да неке послове раде неквалификовани људи и они који имају квалификацију морају да имају потребне референце. Не може то тек тако , рођак ми је, стриц ми је, држ не дај. То је најосетљивија популација која постоји и ако ту држава не покаже сензбиилност, не знам гдје ће. Захваљујем.



Датум: 29.06.2011
Close
Close