Седма сједница другог редовног засиједања 13.12.2010.

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Ја ћу да почнем прво са замјерком коју је имао и господин Дамјановић, а то је везано за упоредне табеле. Чули смо господина Лукшића да све то постоји негдје, али да би могло квалитетно да се анализира дефинитивно мора да буде на једном мјесту. Ја сам се потрудио, и због себе и због својих колега, и направио сам једну такву табелу.
Предлог буџета за сљедећу годину је прилично рестриктиван што коренпондира са актуелном економском ситуацијом у Црној Гори. То је наравно добро. Међутим, ако узмемо у обзир колико су реални параметри на које се ослањао креатор приликом израде овог предлога, оправдано сумањамо да је чак и овакав буџетски оквир остварљив. Свој оптимизам Влада базира на сљедећим позитивним очекивањима које је навела у образложењу. Ја ћу да наводим једно, по једно и да их коментаришем.
Значи, једна од њих су бенефити које очекује стицања статуса кандидата за чланство у Европској унији. Ово би требало, наравно, да буде реално позитивно очекивање да није досадашњег искуства. Не можемо се похвалити да смо квалитетно користили досадашње фондове, тако да је тешко очекивати да ће ствари преко ноћи промијенити. Потребан је велики број квалитетних пројеката којима би конкурисали за средства из ИПА 2010. године и других програма. Неке земље региона, посебно Словенија, су примјер како треба радити. Господин Франовић је мало прије поменуо колико је битно квалитетно користити ове фондове. Они су врло издашни, а посебно наше општине нису искористиле све могућности које су имале.
Сљедеће позитивно очекивање се односи на повољнији екстерни утицај из свјетске економије која успоставља трендове раста. Ово цитирам из образложења. Нико у свијету није још дефинитивно сигуран ни да се криза завршила, а камоли да је кренуо значајни опоравак, осим аналитичара из црногорске владе. Читава се Европа тресе да не крене још нека држава стопама Грчке, то је, да вас подсјетим кулминација била прије 4мјесеца. Сви погледују према иберијском полуострву, према Португалу, према Шпанији, која има врло значајно учешће у читавој европској заједници њихова привреда, а ако они поклекну, страх ме да ће криза бити продубљна, а не да ће се из ње тако лако изаћи. Ослањање на бољитак у Европи и у свијету не видим колико је реално.
Само је наша Влада прогласила побједу над бауком глобалне кризе и види тренд раста, богами други слабо.
Затим, помиње се високи ниво повјерења у макроекономску стабилност и интерес потенцијалних инвеститора за улагања у пројекте капиталне инфраструктуре. Не знам на чему се базирају оцјене о високом нивоу повјерења макроекономску стабилност, и о томе нећу сада, али што се тиче интереса потенцијалних инвеститора и њихове заинтересованости за улагање у пројекте капиталне инфраструктуре, ту већ све кипти од нереалног оптимизма, посебно када очекујемо позитивне рефлексије ових активности на буџет из 2011. годин. Значи, јасно је из образложења се ту мисли највише на улагање у енергетику, на улагања, каже се, у путну инфраструктуру, мисли се наравно, на ауто-пут Бар – Бољаре. А знамо добро прво колики се отпор јавности према изградњи електрана, па све и да се донесе таква одлука треба да се тендер распише, колике су припремне радње, значи јасно је да ће то да има утицаја у будућности, али какве то везе има са 2011. годином.
Када смо код ауто - пута ту је већ малтене комична ситуација. Један по један партнер Владе одустаје, ни овај посљедњи није успио да обезбиједи на квалитетан начин гаранције. Највише чему можемо да се надамо у сљедећој години, то је да добијемо евентуално новог партнера или да овај партнер обезбиједи гаранције. А ефекте по буџет можемо да очекујемо тек тамо у некој од сљедећих година.
Међутим, када смо код новца који се очекује од стране страних инвеститора, са приходне стране буџета, да ли је Влада водила рачуна о томе да се може десити да у сљедећој години дође дијелом и до обрнутог процеса, тачније до одлива здравог капитала из Црне Горе?
Наиме, да вас подсјетим све, у складу са одлуком Скупштине акционара АД Требјеса из Никшића која је одржана 6. октобра 2009. године планира се да се умањи акцијски капитал у износу од 11.808.072 евра, смањењем номиналне вриједности сваке акције. Како је наведено у одлуци о смањењу капитала: Новчана средства којима наведено привредно друштво располаже су довољна да се одржи исти финансијски положај и способност генерисања новца. Смањењем капитала се неће довести у питање даљи развој и пословање друштва.“ Ово сам цитирао из разлога што је на овакав начин остварена законска могућност за смањење акцијског капитала, у складу са Законом о привредним друштвима члан 59. Мада по мојим сазнањима до смањења капитала још није дошло, иако је ова одлука о смањењу објављена у Службном листу.
Ово је врло битно и треба и да подсјетим грађане Црне Горе, на овај начин смањење акцијског капитала извлачи се капитал који је неопорезив, не као у случају дивиденде када се плаћају порези и доприноси. Ово је потпуно једна легитимна ствар, да се разумијемо. тако је алокацијом средстава из неке друге државе улагано у Црну Гору. Овом приликом очигледно инвеститори ,,Требјесе“ мисле да та средства уложена у нека атрактивнија тржишта могу боље да оплоде свој капитал. Међутим, то не би било тако забрињавајуће да је случај усамљен. По мојим информацијама и Т-цом има висок ниво акумулираних готовинских средстава на рачунима који превазилази потребе уобичајеног пословања што је први знак да ће и њихови главни акционари посегнути за истом мјером као и ,,Требјешини“ и вишак средстава инвестирати у неке друге земље и пројекте.
Значи, то је све нормално и очекивано, али због тога желим да поновим питање Влади -да ли се поред планова везаних за повећање директних страних инвестиција водило рачуна и о новом ефекту који иде у супротном смјеру и може условити значајан одлив новчаних средстава из земље и на тај начин негативно утицати на пословни амбијент?
Још једно очекивање на којем Влада базира оптимизам је - оживљавање туристичке тражње у условима јачања склоности ка путовањима у економским приликама које су у успону. Ово стварно морам да подвучем, значи још једном стварамо виртуелну слику и ширимо лажи и оптимизам. Значи, јачање склоности ка путовањима у економским приликама које су у успону.
Прво да кажемо да је прошлогодишњи туристички приход био добар, али основни разлог је био тај, предсезона и јул никакви, онда у Грчкој крећу штрајкови, Грчка биљежи најгори резултат у задњих 30-40 година туристички и прелива се на друга тржишта, преливају се путовања и туристи који су традиционално посјетиоци грчке ривијере прелазе на друга тржишта, између осталог, и на црногорско. То је био основни разлог. Никакав квалитет наше понуде и свега осталог.
А посебно тај успон, уколико постоји и неки раст, неће се манифестовати великим повећањем путовања, из простог разлога што туристи из земаља иницијалног туризма који долазе углавном туристи у Црну Гору, толико су испрепадани кризом, као и наши грађани, да уколико имају благи поправак кућног буџета мислим да ће да га искористи прије за попуну резерви и за припрему за неко опет кризно вријеме, него толико за путовања. Није спорно да се ви надате и да се сви надамо, али колико је то реално и колико предлагач буџета има право на нереалан оптимизам.
Хајде сада мало да причамо и о цифрама. Наиме, буџет за 2011. годину је за 25 милиона евра мањи од 2010., а за читавих 82 милиона од оног за кризну 2009. годину. Мало је то у колизији са ставовима да смо ове године зауставили пад економије и да имамо раст сљедеће године. Зашто онда не би био буџет нешто већи, ако очекујемо раст економије.
Међу потрошачким јединицама за које је предвиђено знатно мање новца су, пошто немам много времена само ћу да набрајам, Министарство уређења простора и животне средине 61,25%. Министарство за европске интеграције 42,04%, Министарство туризма 40,39%. Ово посебно желим да нагласим из разлога што од Министарства туризма очекујемо и те како велики посао у овој години. Знам да ће да се одређени износ који се планира за друга министарства рефлектује и на пословање Министарства туризма, али у сваком случају 40% је страшно мало.
Дирекција за развој малих и средњих предузећа 41%.Хидрометеоролошки завод 31%. Претпостављам да је ово планирано прије ових поплава и да ћете сада то да исправите. Ако гдје треба да уложимо нека средства то је у Сеизмолошки завод и Хидрометеоролошки, да, макер, можемо унапријед да добијамо обавјештења о оваквим катаклизмичним ситуацијама. Затим ЦАНУ 28,25, Дирекција јавних радова изградња и реконструкција 23,72. Једна лијепа вијест Агенција за националну безбједност -12,84%. Ви знате да ми из Клуба Нове српске демократије предлажемо да се та организација укине и да уштедимо све паре, тиме што бисмо алоцирали дио средстава на друге буџетске кориснике.
Што се тиче оних који су прошли боље него иначе, Завод за статистику из разлога пописа, Пореска управа 13,77%, Дипломатско конзуларна представништва 23,21%, волио бих да чујем зашто. Претпостављам да се купује нека имовина у иностранству. Савјет за приватизацију скоро 52%. Више средстава је планирано него у прошлој години. Не видим да ће да има нешто више посла него што је имао у овој години, него чак и мање посла. Знам да се планира приватизација Монтенгроаирлинеса и још неке. Да ли је стварно било потребно Министарству за европске интеграције у години у којој смо и години у којој треба да појачају своје активности дати 42,04% мање новца.
Видим да ми је господин Кривокапић зауставио вријеме па ћу да будем коректан, нећу то да злоупотријебим. На једном од одбора на којем сам ја присуствовао чуо сам од министра туризма, и били су још неки министри, тј. помоћници присутни, да они се не жале. Они сматрају да им је то новца довољно. Мени је драго што сам то чуо. Надам се да то неће утицати на ефикасност њиховог рада и да то, када их будемо критиковали, ако буде било потребе за тим, крајем сљедеће године не буде разлог да су имали мало новца, јер да су хтјели могли су да се пожале нама, макар из ових матичних одбора, мислим да бисмо им помогли да добију још нешто новца од релативно шкртог Министарства финансија ове године.
Хвала вам.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Ево ја ћу кратко само. Ја нисам питао како сте дошли до пројектованог раста ..., него сам питао зашто се то не рефлектује и на пројекцију буџета, у реду. Дали сте објашње и то је у реду.
Везано за Министарство иностраних послова ја ћу да вас исправим, не него је чак вањских послова, извињавам се, чак је 19% мање новца предвиђено буџетом ове године него прошле године за сами рад министарства. Али код дипломатско-конзуларних представништава је повећање 23,21, а то није милион него два милиона и 156 хиљада. Ја сам претпоставио да се ради о другачијем обрачуну плата, међутим, мислим да је то превише за само разлику у платама. Мора да постоји и неки други разлог.
С обзиром да је ово одговор на ваш коментар и да немате право да ми одговарате, нема смисла да постављам даља питања него ће то мој колега. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштоване колеге, господине потпредсједниче,
Данас је на дневном реду тема која углавном занима грађане Црне Горе због тога што су врло често челници ових агенција и Комисије на тапету због високих примања. Ја нисам од оних који сматрају да они не треба да имају висока примања, сматрам да треба да имају висока примања и можда једна од највиших у држави из разлога што треба да се обезбиједи независност у њиховом функционисању. Значи, нису само плате у питању, у питању су услови рада који углавном све ове агенције имају врло добре. Могу да кажем, чак, то су најпожељнија радна мјеста у држави, не само функционерска него и људи који раде за вас. Поновићу, сматрам да треба да имате и високе приходе и добре услове да бисте били независни. Нажалост, код нас је ситуација мало другачија, јер су опет на крају људи који одлучују углавном препознати као врло блиски владајућим структурама преко којих, опет, владајуће структуре остварују своје интересе, тако да не знам колико се оправдавају та висока средства која се одвајају за агенције и за плате. Због грађана Црне Горе, мада ту је доста прикривено, прочитаћу колике су просјечне плате у агенцијама, с тим да плате које су просјечне, ту се не види пошто је ту плата и чистачице и стражара, а и челника Комисије, а њих дефинитивно не интересује никога колика је плата чистачица. У просјеку АгенцијИ за лијекове и медицинска средства око 1.050 евра нето плата, у Комисији за хартије од вриједности 876, у Регулаторној агенцији за енергетику ОКО 1.150, у Агенцији за надзор осигурања око 1.435 и у Агенцији за телекомуникације око 1.230 еура.
Наглашавам, ако сам направио неку грешку, извињавам се. Располажем подацима о броју људи, који нису потпуно прецизни, јер, између осталог, ни ви нијесте сви доставили колико има ко запослених. Ето, да се извиним ако сам погријешио за једну агенцију, имаће прилику господин да ме исправи.
Што се тиче самих извјештаја, сувише мало времена имамо да би могли да се посветимо сваком од њих. По оној народној ,,ко ће кога, ако не свој свога,“ пошто једино господина Ђикановића добро познајем од свих њих, морам да признам, сигуран сам да он није учествовао у изради ових табела, јер овдје су направљене почетничке грешке.
Наиме, презентација структуре планираних улагања у опрему и нематеријална улагања укључује одређене трошкове које по својој природи не могу имати третман опште опреме и нематеријалних улагања. Као што се из ових табела може видјети, Комисија за хартије од вриједности је у извјешају о структури улагања у опрему и нематеријална улагања приказала трошкове репрезентације канцеларијског материјала -спонки, папира, не знам чега још и што је прилично чудно још и трошкове отплате кредита који су, претпостављам већ једанпут када је тим кредитом нешто купљено, приказани као трошак опреме. Не знам шта се хтјело постићи оваквом презентацијом, заиста.
Поред тога, из плана финансијског резултата се не може закључити да ли наведена презентација се односи на план финансијског резултата, биланс успјеха, или се ради о плану новчаних токова, јер се ради о потпуно два независна извјештаја. Значи, план новчаних токова би требало да садржи планиране приливе и одливе новчаних средстава, никако приходе и расходе како је наведено у презентацији. То су различите ствари, посебно приходи и расходи се везују за билансе успјеха, а не за новчане токове. Наглашавам, сигуран сам да ово није дјело господина Ђикановића, него неког сарадника, али је он крив што није то испратио. Мислим да у складу са програмом рада за 2011. годину Комисија за хартије од вриједности би требала да буде примјер свим осталим учесницима на тржишту капитала у Црној Гори. Сигуран сам да наведени износи реално приказују планирани новчани ток Комисије за фискалну 2011. годину, али се читали наведеним презентацијама намјерно или случајно може довести у заблуду тако да њихова транспарентност и усаглашеност са законском регулативом Црне Горе може да се доведе у питање, што ја не доводим у питање, али бих волио само да се овакве ствари исправе. Мислим да би Министарство финансија требало да обезбиједи посебни образац који би користиле све агенције. Нека агенција даје бруто плате, нека даје нето плате, да бисмо ми као посланици, људи који одлучују могли јасно да имамо преглед шта су планирали, шта смо остварили на крају године, морао би да постоји некакав образац који би морали сви да испуњавају. Овако, нама је заиста тешко да се то испрати. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Само кратко. ...проистекло из разлога недоступности свих података у моменту када сам израђивао табелу и мило ми је што сте разјаснили. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Даме и господо, поштовани министри и помоћниче,
Прво, желим да изразим задовољство што се трудимо сви заједно да овај врло важан сегмент у животима многих од нас који живимо у оваквом облику становања заједничком покушава да се уреди, коначно. То је био један велики проблем свих ових година, мада да будемо искрени постојао је до сад закон који је то на неки начин уређивао. Али проблем је било поштовање тог закона.
Овим законом, како је рекао у уводној ријечи помоћник министра, да сте се трудили да регулишете главну проблематику везану за становање, док смо неке друге ствари оставили да буду ријешене другим законима. Међутим, мени се чини да овај закон највише служи управо завршавању посла Дирекцији јавних прихода. Претварају се управници практично у агенте Дирекције јавних прихода и страшно је битно да се они евидентирају ко су закупци, дозволите, а за скупштину станара је потпуно небитно ко је закупац, јер обвезник плаћања надокнаде је етажни власник. Према томе, мени као члану скупштине станара, потпуно је безначајно. Разумијем да држава има потребу да евидентира закупце да би наплатила порез од њих. Али то онда није требало да се ради овим законом, него треба да нађете неки други начин. Јер шта се дешава? Управника кога не плаћа Општина или Дирекција прихода, него га плаћају станати доводите у ситуацију да га комшије доживљавају као шпијуна. До тога ће сигурно да дође, а о томе немојте да размишљате. То је сигурно сто посто тако, а он иначе, причам о онима који су професионалци код њих још и некако, а кад причамо о упарвницима који су добровољно управници, вјерујте да их доводите у врло тешку ситуацију да се замјерају комшијама који не желе да буде пријављен њихов подстанар. То треба да раде инспекцијски органи који су за то плаћени. Мислим да је то један врло озбиљан проблем на који ћете да наиђете, није битно што сте ви ријешили оваквим законским рјешењем на овај начин. Да ли је то примјењиво у пракси, ја рачунам да ће врло тешко да неко се прихвати да волонтерски буде управник након овакве норме гдје мора да пријављује и да регулише са власником стана да ли му живи рођак у стану, или живи неко ко плаћа. Мислим да је то један озбиљан проблем.
У члану 20 се забрањује нарушавање изгледа фасаде и опште промјена изгледа зграде, што се наравно поздравља. Међутим, сложићемо се да је таква норма постојала и до сад. То је било забрањено. Јасно је сад што се дешава са људима који ће и шта сте намијенили људима који ће да се упусте у такву авантуру и да мијењају изглед зграде постоје казнене одредбе. Али шта се дешава са свим оним кућама које су подигнуте на крововима и са свим оним застакљеним балконима до сада? Знам да то не може да буде предмет овог закона, али то мора да се ријеши. Када ћете да повучете линију? Да ли ће, док нас слушају данас грађани, схвативши шта их чека, већ сљедећи викенд да се застакљују балкони и да се граде нове куће на плочама и да се говори да је то било прије двије године? Значи, мора да постоји ту јасно шта ће да се дешава у тим приликама.
У члану 10 став 2 регулисано је да трошкове редовног одржавања првих пет година од добијања употребне дозволе сноси инвеститор. То овако на први поглед, поштовани грађани, може лијепо да вам звучи-то ће неко други да плати. Не. То ћете да платите ви. Сваки инвеститор коме оваква обавеза је наметнута ће аутоматски петогодишње одржавање зграде да укалкулише у продајну цијену квадрата стана. Посебно чуди то од Владе која се труди толико, задњих годину дана, да спусти цијену квадрата и да приближи грађанима Црне Горе могућност куповине станова. Прича "1000 плус станова", кредити и на крају петогодишње одржавање ће морати да буде. Разговарао сам са неким инвеститорима . Њима наравно не пада на памет да то раде из своје добити, они ће то да укалкулишу. Друго, зар није логичније, нека буде годину дана, зашто не годину дана, не пет, а да у року од годину дана мора да се скупштина станара етаблира. Нађите начине. Зашто пет година? Знам због чега је то, наравно, господине Гвозденовићу. Због свих оних станова који неће да буду усељени, јер су они нечији дил у пословима или су начин штедње људи који имају вишак новца и онда нијесу заинтересовани да оснују скупштину станара, неће да учествују у свему томе и не зна се онда шта је одржавање зграде. Има зграда и улаза гдје се усели два или три станара а остали никада. Међутим, мора се наћи неко друго законско рјешење. Можда баз кроз Закон о опорезивању непокретности да се ти људи натјерају да плаћају озбиљан порез или да на неки начин учествују у одржавању зграда. Затим око минималне вриједности бода. Слажем се да мора да буде прописана минимална вриједност, али мислим да је то требало оставити могућност локалној самоуправи да од општине до општине та вриједност буде другачије. Будите сигурни, сви ће ићи, или барем већина, на ову минималну вриједност бода. Није исто 20 центи у Андријевици и 20 центи у Будви. Ако је то намијењено дијелу Црне Горе гдје су нижа примања гдје се може, рецимо, наћи радник за одржавање хигијене улаза за 100 евра, то не значи да може и у Будви. У Будви можда треба 250 и због тога ми се чини да је била ближе рационалном да се остави та могућност локалним самоуправа да одреде најнижу цијену.
Само још једну ствар коју смо покренули на Одбору, то је питање заједничких гаража. У великим зградама имате више скупштина станара за сваки улаз, али сви станари немају гараже, него само један одређени број. Тај проблем се страшно тешко рјешава. Имам ту и лично искуство, јер живим у таквом згради. Одржавање саме гараже, улаза, рампи је скоро немогуће. Сви станари нијесу заинтересовани за то као за проблем, него само по неколико њих из скупштине станара појединог улаза. И ту би морао да се нађе неки начин. Не можете ви то да оставите управницима и предсједницима скупштина станара,они се никада неће договорити. То мора да буде уређено у закону. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Наравно да се слажем са Вама да је велики проблем наплата, али пошто овим законом се уређују казнене одредбе, и први пут а чули смо да ће и инспекција да се направи, тај дио нијесам хтио да помињем. Због тога сам помињао да управници су овдје, очигледно овим законом, предвиђени као агенти управе прихода не због тог ПДВ за та 4,50 еура о којем ви причате, него због пријављивања закупаца. Ово о чему ја причам свједочи да је тачно зато што су прве казнене одредбе. Значи, овако почињу казнене одредбе, број 1) закуподавац не оставља управнику писмено обавјештавање о уговору о закупу стамбеног простора. Ово је Закон о одржавању стамбених зграда. Рекао бих и становања да се сложим са колегиницом, али више је о одржавању, а почињемо с тим да је прва казнена одредба -ако закуподавац не доставља. Друга је - ако управник недоставља писмено обавјештење надлежном органу јединице локалне самоуправе о подацима о издавању у закуп. Трећа-закуподавац не доставља о органу надлежном за пореске послове. Па пазите, све је ово одлично, али онда не можемо да причамо да овим законом смо се трудили да уредимо само проблематику везано за становање и за одржавање зграда, него је ово један, рекао бих, бочни закон који треба да помогне инспекцијским органима других служби које нијесу успјели да утјерају дуг, да на овај начин дођу до података. Али, проблем је, наравно, у томе, то сам рекао у свом излагању, што то неће моћи да иде тако глатко, што су ти управници у 90% случајева станари тог улаза и комшије. Ви тражите од њега да иде да пријављује органу локалне управе да му је комшија издао стан, комшија који плаћа нормално одржавање. До тога неће доћи, то је логично. Ми живимо заједно по 30 година у улазима, тога неће да буде. А ако је професионалац, ако прима плату онда ће му два или три таква станара поставити питање- еј бре, за кога ти радиш овдје? Желим да се овај закон примјењује, то бих волио као грађанин који жели да живи у што бољим условима, ја и сви моји, али ако усвајамо закон који у старту је непримјењив, што ће нам такав закон. Хвала.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Значи, Вама је потпуно јасно да ни моја странка и ниједна у овом парламенту, мислим не дозвољава ово као питање дневне политике и да се трудимо сви заједно да добијемо што бољи закон у интересу свих. Међутим, да почнем од овог с чиме сте Ви завршили, око одржавања.
Прво, квалитет изградње нема везе са овим, овдје се ради о текућем одржавању. Овдје се ради о чишћењу степеништа, о шишању траве и сличним стварима. Значи, и до сад је инвеститор имао обавезу да одржава у инвестиционом смислу зграду неколико година пошто је завршена и даје гаранцију. Овдје се ради о текућем одржавању, то је оно што се плаћа 4,5 еура или 5 еура, не о другим стварима. Можда се деси да читаву зграду која је намијењена углавном за пословање прода једном правном лицу и онда мора пет година да му одржава зграду. Није уопште то у питању, него што сте избјегли да нађете начин законски или кроз те инспекције да се што прије скупштине станара направе. На овај начин пет година релаксирате људе, али кад они знају да не морају да одржавају, да ће то неко други да ради, неће се баш много ни потрудити.
Рекли сте ми да нијесам добро схватио да управник практично нема неких обавеза, него да је на закуподавцу све. Није, јер каже казнена одредба други став -ако управник не доставља писмено обавјештење надлежном органу јединице локалне самоуправе о подацима о издавању у закуп стамбеног простора. Значи, и он може да буде, не ја сам причао управник, али овдје и управник може да добије казну зато што није доставио надлежном органу локалне самоуправе, који ће, наравно, послије да достави Управи прихода. Знам ја да закуподавац треба да достави, али управник ради паралелну ствар. Због тога ће да буде кажњен ако не буде доставио органу.
Друго, зар у овом закону треба да се налази норма да ће бити кажњен закуподавац ако не доставља надлежном органу за пореске послове копију уговора. Овим законом, не ја мислим да Управа прихода треба да тјера своје дугове, али нема никаквог проблема ви треба да се концентришете на послове из домена овог закона. Хвала вам.
...

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Донијели смо одлуку да прихватамо те амандмане на годину дана. Јасно је мени да није саставни дио, али се онда не гласа о амандману господина Мугоше, него амандману Одбора, а то је велика разлика, и то једногласно усвојено. Хвала.



Датум: 29.06.2011
Close
Close