Шеста сједница другог редовног засиједања 10.12.2010.

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге посланици,
Прије него изнесем неколико опсервација на предмет данашње расправе, тј. на закон о избору одборника и посланика које су предложиле наше три странке желим да, заједно са вама овдје разлучим једну дилему која ми је присутна све ово вријеме док траје јавна полемика око овог проблема, а то је наводно изузетно снажна забринутост званичног Брисела за судбину овог закона, при чему се он истиче као један од кључних услова за тај датум од почињања преговора за приступ Црне Горе Европској унији.
Ја лично мислим, а за то имам и убједљиве разлоге да у ситуацији када Црна Гора има сијасет пречих проблема и сијасет пречих обавеза, ткз. усклађивање изборног законодавства при чему нагласак стављам на ријеч "законодавство" јер се она не исцрпљује у овом закону, већ подразумијева читави сет закона који регулишу ову област и није приоритет Брисела.
Ово што се дешава са законом и око закона јесте једна врста лакмус папира, једна врста теста демократског капацитета које ова заједница звана Црна Гора никако да искаже, а без које, у то сам више него убијеђен, нема пута у Европу. И све док мјера компромиса коју овдје демонстрирају владајуће партије буду ово је наш интерес узмите или оставите, а ако не узмете казаћемо вас у Венецију, умјесто колико до јуче у Колашин, све док то буде мјера компромиса од тог демократског капацитета потребног за улазак у Европску унију нема ништа.
Зашто ово истичем? Ово истичем због чињенице и то желим да јавно саопштим, у име Клуба посланика Нове српске демократије, да Нова српска демократија неће пристати ни на какву уцјену, ни на какав притисак ма с које адресе он долазио уколико се до рјешења не дође на начин да компромис заиста буде постигнут у духу основног значења те ријечи.
Све до тада поштована господо од овог закона, макар ако су за то потребне наше руке, нема ништа.
Имам на жалост времена само да се осврнем на два основна спора који су били условно речено предмет спотицања за успјешније рјешавање овог проблема. Први је задатак који је колегијум Скупштине дао радној групи. Његова недефинисаност је увијек кориштена, у оним моментима, када се хтјело ући у било коју од стечених привилегија Демократске партије социјалиста у овом моделу закона да се каже то једноставно није наш задатак.
Сваки искорак у правцу рјешавања овог проблема на бази препорука Европске уније се разбијао од то тумачење, наводног задатка.
И друго, наводна спорна уставност закона које су предложиле три опозиционе странке. То господо једноставно не стоји јер већ у члану 2 закона који ми предлажемо се дефинише да право да бирају и буду бирани имају искључиво држављани Црне Горе који су уписани у бирачки списак у складу са законом којим се уређује бирачки списак при чему смо апсолутно испоштовали одредбу члана 45 Устава Црне Горе.
Али оно што је спорно и на што желим посебно овдје да укажем пажњу, а што би такозвани уставобранитељи овог устава, какав год да је, морали да знају, јесте да Устав па чак и овакав какав је није самопослуга са чијих се полица узима само оно што вам одговара, а ингнорише оно што вам у том тренутку или смета или вам уопште није битно. Устав се господо чита и тумачи какав год да је од корица до корица. А међу корицама овог Устава који сте ви усвојили такође има члан нумерисан са 147 који забрањује да закони и други прописи могу имати повратно дејство. И ви сада хоћете да законом и уставом који сте данас донијели или прије двије године или законом који ћете донијети данас-сјутра повратним дејством, што је супротно духу и одредби овог устава, санкционишете оне грађане који су одређена права стекли у вријеме када је то било легално.
И још једно, пошто већ вријеме истиче, морате да имате на уму да ти ткз. странци на које упирете прстом овим законом нијесу странци у класичном смислу те ријечи, то су наше мајке, то су наши очеви, то су наше сестре, то су наша браћа, људи који су Црну Гору одабрали



Датум: 27.06.2011
Close
Close