Пета сједница другог редовног засиједања 30.11.2010

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, господо посланици, поштовани грађани,
Уз ово што је колега Павловић рекао имао бих још понешто да додам, а тиче се неких врло важних разлога због којих треба разрјешити господина Кривокапића. Дакле, већ је речено да он у континуитету крши Устав Црне Горе и то се једноставном анализом може показати. Прије свега бих потенцирао један разлог па ћу ићи редом, не по некој вриједности него просто овако како сам то сада наслагао. Прије свега разлог изазивања националне и вјерске мржње и нетрпељивости. Дакле, познато је свима који прате дешавања на црногорској политичкој сцени и дјелатност свих јавних дјелатника да господин Кривокапић константно промовише једну антисрпску политику и сада бих могао 10 минута то да илуструјем бројним примјерима. Подсјетићу само грађане на његов однос према српском језику, према статусу српског језика у Црној Гори, према Српској православној цркви и тако даље и тако редом.
Дакле, господин Кривокапић непрестано сатанизује најзначајнију институцију у Црној Гори која по свим анкетама ужива највеће повјерење грађана Црне Горе а то је Српска православна црква. То је најстарија институција у Црној Гори, на читавом простору који данас покрива територија Републике Црне Горе, Српска православна црква је најстарија институција основана 1219. године и не само што је најстарија институција, него је по попису њој припада преко 70% грађана ове земље.Дакле, то су они грађани који су се декларисали да су православни вјерници и да припадају православној цркви па према томе сатанизација организације којој сви грађани припадају је сатанизација и неуважавање свих тих грађана. Ево илустративан је био његов говор на Цетињу на Лучиндан ове године када је опалио такву харангу на свештенство православне цркве да је то било просто невјероватно. Морам да кажем најприземнијим речником који не само да је непримјерен да користи предсједник Скупштине једне демократске европске земље, него је то било испод нивоа елементарног цивилизованог понашања. Подсјетићу вас само на израз застиђе за челнике и за свештенство једне вјерске организације у Црној Гори којој припада 70% грађана ове земље. Ту је лансирао у том свом говору тезе које су пар екселанс израз његове антисрпске политике. Ту прије свега мислим на тезу да је Србија и српски народ окупирао Црну Гору 1918. и теза да су мошти светог Петра Цетињског још увијек под окупацијом.
Дакле, не само да је то супротно историјској истини И здравој логици, него то садржи једну јасну политичку поруку српском народу у Црној Гори и свим оним грађанима који су на референдуму 2006. године гласали за опстанак у заједничкој држави са Србијом. Он им поручује да су то страни агенти, експоненти једне државе која је у историји била окупатор Црне Горе. То је сатанизација тих грађана која долази са високе државне адресе са мјеста предсједника Скупштине Црне Горе. То је порука да су Срби у Црној Гори рушилачки и реметилачки фактор.
Даље, илуструјем тезу да он у континуитету крши Устав Црне Горе. Господин Кривокапић заговара асимилацију и дискриминацију. То је јасно забрањено Уставом. Наиме, он је прошле године изјавио да у Црној Гори треба створити грађанску нацију која ће се идентификовати са државом. Дакле, он прокламује асимилаторски концепт који не приличи предсједнику Скупштине једне земље која тежи да буде члан Европске уније и која треба да имплементира европске стандарде и европске вриједности. Ово је једна анахрона и ретроградна политика која је била својствена државама XИX вијека, рецимо Угарској. Ја сам овдје више пута помињао законе из Угарске 1868. године по коме су сви становници Угарске чинили јединствену и недјељиву мађарску нацију. Дакле, прокламује принцип асимилације да сви будемо Црногорци према држави.
Даље, крши начело, односно уставну норму одвојености вјерских заједница од државе тако што промовише једну антиправославну, антицрквену организацију као цркву што она није. Он је и овдје у Скупштину доводио једног човјека који се лажно представља као православни епископ итд. Затим његов однос према писму и језику што је такође уставна норма. Ћирилица и латиница су равноправни, а ми још никад овдје, иако смо то тражили, нијесмо добили материјале ...
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине Секулићу, дакле ви нама замјерате што ми замјерамо господину Кривокапићу да крши Устав Црне Горе. Замјерајте, али ми смо то аргументовали у којим аспектима он крши устав Црне Горе ја сам то навео. Дакле, заговара асимилацију која је Уставом забрањена, промовише дискриминацију која је такође Уставом забрањена, крши начело одвојености цркве од државе, односно како се у Уставу тачно каже одвојености вјерских заједница од државе. Дакле, он је човјек који арбитрира у питањима канонског права са позиција предсједника Скупштине Црне Горе, промовише и афирмише једну невладину организацију за коју онај који је надлежан за утврђивање компетенција тога ко је и шта је православна црква у Црној Гори каже да то није црква него је то псеудо црква. Бави се историјом.
Дакле, све су то ствари у којима он наноси штету угледу овог парламента. Он као предсједник овог парламента треба да промовише или што би браћа Хрвати рекли да промиче европске вриједности, да шири толеранцију, да емитује дух, да не будем патетичан, љубави и разумијеваја, а не да изазива вјерску и националну мржњу и нетрпељивост и то баш у својству предсједника Скупштине Црне Горе. Када је држао тај свој чувени говор на Цетињу, он није наступао као предсједник СДП-а, није то била трибина СДП-а него је то био говор, био је у својству предсједника Скупштине гдје је такву харангу учинио на Српску православну цркву да је то било страшно слушати. Да вам право кажем непријатно је било слушати и нама који смо били посланици а које он представља и тако даље.
Даље, кажете износи оно што су ставови државе Црне Горе. Да ли држава Црна Гора има став
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
По Уставу Црне Горе Заштитник људских права и слобода је самосталан и независтан орган, који се бави људским правима, а циљ доношења овог закона требало би да буде унапређење људских права и слобода.
Нажалост, у Црној Гори су све институције под партијском контролом, па тешко да омбудсман у том погледу може бити изузетак. Оно што је најбитније у вези са овим законом то је начин избора Заштитника људских права и слобода и његова финансијска самосталност. И ми смо у Новој српској демократији сматрали да, с обзиром на значај и важност овог закона и институције Заштитника људских права и слобода, као и на искуства из других држава, омбудсман би требао да буде биран 2/3 већином у Скупштини. Чули смо да Устав то забрањује, међутим, препоруке Европске уније су такве да ће ипак Устав у том погледу морати бити промијењен, и добро је што је тако. Дакле, вршење функције омбудсмана је један велики изазов и за онога ко обавља ту функцију, па је и то разлог да се он бира 2/3 већином. Што се финансирања тиче, такође, је основна теза чланова из опозиције у одбору за људска права била да би најбоље било да буџет омбудсмана одређује и креира и конципира Скупштина а не Влада.
Наиме, познато је свима да је у Црној Гори прилично раширено кршење људских права и у области дискриминације и у области мобинга и у области права дјетета и тд. И зато заштитника треба учинити и финансијски што више финансијски независним да би он своју функцију могао да врши што боље.
Заштитник људских права и слобода треба да ради јесте да надгледа квалитет заштите људских права и да надгледа примјену овог закона, јер примјена закона је проблем у Црној Гори. Дакле, постоји раскорак између усвојеног, установљеног законског оквира и његове примјене у пракси, дакле, закони се не спроводе, као ни Устав, и прошли Устав кад је, по коме је службени језик био српски, па је онда прекршен Устав и уведен је матерњи, па овај такође, Устав. Јуче смо имали расправу о повјерењу односно разрјешењу предсједника Скупштине, који константно крши Устав. Дакле, овдје се крши и Устав и закони и то је основни проблем ове државе.
Господин Коча Павловић је позвао грађане у својој дискусији да се обраћају омбудсману, јер је он национални институционални механизам за заштиту људских права. Међутим, грађани се обраћају, али омбудсман често затаји, не реагује. Дакле, тај механизам институционални и национални зна да зашкрипи. И ево ја ћу то да илуструјем једном чињеницом од бројних које ми у Новој Српској демократији добијамо. Наиме, Заштитнику људских права и слобода обратио се одборник Нове српске демократије из Зете, из данас поплављене и угрожене Зете коју нико из државних органа не види јесте Момчило Кукуличић. Дакле, он се обратио омбудсману са захтјевом да интервенише, како би Министарство одбране Црне Горе поступило по пресуди Врховног суда Србије, јер је он остао без посла. Он се обраћа омбудсману да се он обрати Министарству одбране, да поступи по пресудама Врховног суда Србије, да се човјек врати на посао, да му се исплате лична примања за протекли период и да му се упише у радни стаж. Међутим, до дана данашњег омбудсман није реаговао по овом захтјеву, ни претходни омбудсман ни овај садашњи кога је то сачекало у фиоци, али он на то не реагује. Индикативно је да се не реагује на проблеме Срба, односно посебно оних људи који су били у Војсци Србије и Црне Горе. Осим тога, осим овог конкретног проблема који сам навео ми имамо ситуацију да се током свих избора у Црној Гори, да се десетине грађана остаје без посла, или у државној слуби у државној управи или у приватним фирмама које су у функцији ове власти. Последњи примјер била је Зета. Знамо за случај Генекса, гдје су двојица младих људи студената остали без посла, па случај људи из Матагужа и до данас нијесмо чули реакцију омбудсмана на те случајеве, флангрантног кршења људских права. Тамо су се дијелиле чизме уочи избора и власт је очигледно мислила да је са чизмама завршен посао у Зети, која је данас поплављена и у којој се не примјећује и не види присуство државе Црне Горе да заштити своје грађане
...

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине Секулићу, пошто сте ви мени реплицирали фактички, да се чисто осврнем на те ваше примједбе. Дакле, кажете да смо ми прије свега политичари, па да се обуздавамо од давања књижевно-теоријских или естетских оцјена.
Тачно је да смо политичари, али ми смо се прије свега овде стручњаци који долазе из неке области. Пошто ја долазим из те области као неко ко се бави књижевношћу, узео сам себи слободу и да валоризујем одређена књижевна дјела, пошто ми је то струка. И потпуно одговорно тврдим да је Мирко Ковач лош писац. Не слажем се са вама да је он себи створио име и без награда. Он јесте створио име, али исто у социјализму из идеолошких побуда. Дакле, један наш писац има обичај да каже за оне који су добро живјели у социјализму -социјалистички Трутови. Он је један од таквих. Дакле, привилеговани и фаворизовани, режимски писац у СФРЈ којему су апологете комунистичког режима, да их не помињем, из области државне и режимске и књижевне критике писали оде и промовисали га у писца. Несвршени студент књижевности, миљеник, дакле, србијанских и београдских носилаца политичког живота и по том кључу је фаворизован. Он ништа не ради сад друго него што је и тада радио. Сад се закачио за другу политику и другу идеологију, за црногорски и идеолошки пројекат и зато је награђен. Дакле, Мирко Ковач са становишта књижевно-теоријскога, естетски, ко објективно оцјењује и процјењује књижевна дјела ево господин Кнежевић је, такође ,квалификован за то као професор књижевности, ко објективно чита рећи ће да је Мирко Ковач лош писац. Фаворизован је у СФРЈ из политичких разлога и сад од стране вашег режима, такође,афирмисан и....



Датум: 24.06.2011
Close
Close