Пета сједница другог редовног засиједања 30.11.2010

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, поштоване колеге, господине Иванишевићу,
Иако је Државна ревизорска институција исказала позитивно мишљење на завршни рачун буџета, постоји у овом Извјештају Државне ревизорске институције много занимљивих констатација, исказаних примједби и резерви. Опет су предложене и одређене мјере и препоруке за побољшање система јавне потрошње од стране Државне ревизорске институције. Наиме, ова институција је ревизијом утврдила код великог броја контролисаних постоји море неправилности у примјени Закона о јавним набавкама. Ту се набрајају: нереални планови јавних набавки, нетранспарентност поступка, неименовање службеника за јавне набавке, некоректно извјештавање.
Генерално, Државна ревизорска институција констатује еклатантно кршење прописа, препоручује и санкционисање прекршилаца уз контролу уговора. Ревизијом је констатовано да чак 110 обвезника примјене Закона о јавним набавкама није доставило Дирекцији за јавне набавке извјештаје о јавним набавкама за извјештајни период, или уопште нијесу извјестили дирекцију што, по Државној ревизорској институцији - “доводи у питање тачност података о укупној вриједности јавних набавки у извјештајном периоду”. Такође је утврђено да исказани подаци о јавним набавкама не одговарају стварној потрошњи буџетских средстава за робе, услуге и радове, како стоји и у извјештају, а то би значило да све набавке нијесу исказане у годишњим извјештајима. Чак је Државна ревизорска институција утврдила да су у одређеним контролисаним субјектима све набавке обављене непосредним споразумима, иако је то у супротности са Законом о јавним набавкама, члан 78. Од 317 поднесених захтјева у 2008. години сагласност је дата на 30%, или 93. У 2009. години од 270 поднесених захтјева сагласност је дала на читавих 75%, или 203 одобрене сагласности. Логично је питање да ли ово значи да Влада поспјешује незаконитост у области јавних набавки? На страни 38 Извјештаја пише: ,,Упоређивањем трошкова исказаних у главним књигама Министарства просвјете, Министарства иностраних послова, прекршајних органа итд., са подацима исказаним у извјештајима о јавним набавкама, утврђено је да је износ набавки извршених непосредним споразумом морао бити већи од исказаног". Из свега овога само може да се изведе једна констатација. Жаргонски речено, извјештаји се штелују без пардона. Питам се да ли постоји систем интерне контроле? Ако постоји, да ли функционише? Очигледно да не функционише.
Такође, имајући све ово у виду, мислим да су се ипак стекли и услови да Државна ревизорска институција направи једну свеобухватну ревизију пословања и Дирекције за јавне набавке. Било би занимљиво да се види шта ту стоји.
Сасвим на крају, господине Иванишевићу, трагом вашег питања или дилеме из уводног излагања, право да вам кажем да дијелим вашу дилему. Не знам ни ја која је сврха постојања Државне ревизорске институције ако она перманентно указује на кршење Закона о буџету, али и других закона, и то од стране оних који су задужени да их спроводе, а при том не реагују ни полиција, ни тужилаштво, ни Влада. Слажем се са Вама да је у оваквој констелацији питање постојања Државне ревизорске институције, заиста је питање смисла.
Захваљујем.



Датум: 24.06.2011
Close
Close