Друга сједница 2. редовног засиједања - 13.10.2010

 БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, поштована Скупштино,
Моје колеге су говориле, и господин Калуђеровић, и господин Лабудовић о томе да је у питању један коректан законски пројекат. Дакле, да је ово добар закон и то је вјероватно тачно. Међутим, проблем овог закона је уопште проблем Црне Горе. То је раскорак између усвојеног законског оквира и његове примјене у пракси. Проблем је у томе што се закони ни Устав не поштују од стране њихових доносилаца. Па имамо Устав у коме је српски језик у службеној употреби, али нико неће да нам каже шта то значи у пракси службеност језика у службеној употреби. Према томе, то је мртво слово на папиру и извор дискриминације. Тако је и са законима. Онда је потпуно у праву Коча Павловић када каже да ово треба посматрати као литературу научно-фантастичког жанра, при чему се не бих сложио да је у питању научна фантастика, јер тамо феномен фантастичног у научној фантастици има покриће у науци, односно барем у амбицији да се тумачи из перспективе науке. Али, у обичној или чистој фантастици не постоји ништа што се граничи са могућношћу, вјероватношћу и нужношћу објективног свијета. То је чиста или гола фантастика.
Дакле, с обзиром да је то тако, и овај закон, као и читава законска инфраструктура остају мртво слово на папиру. Имамо декларативно залагање Владе и прокламацију да је, наводно, пољопривреда основна развојна грана. Онда се поставља питање - шта је Министарство урадило да то унаприједи и да у пракси спроведе ту своју амбицију? Шта су показатељи? Гђе су показатељи? Ево, показатељ је дурмиторска област. Прекјуче читам -градоначелник Шавника каже да је неколико породица најавило ођављивање из општине и пресељавање за Никшић. Дурмиторска област је идеална за развој пољопривреде: Ивица, Сињајевина, Дурмитор и остале наше планине. Тамо није крш и драча као у Старој Црној Гори, него идеалан амбијент за развој пољопривреде и сточарства. Гђе су ту активности Министарства пољопривреде? Оне су једино исказане у предизборним активностима. Када су избори, министар је тамо, као што је сада у Зети и то је школски примјер како један министар злоупотребљава своју функцију. Добро је неко прије неки дан рекао да треба да се зове министар за изборе. Дакле, када су избори, министер се у пуном капацитету посвети тим активностима, а када је пољопривреда у питању, онда је показатељ развој пољопривреде и сточарства у дурмиторској области. Ако бисмо хтјели да се нашалимо и да будемо цинични, могли бисмо рећи сљедеће - постоје два показатеља како Влада Црне Горе и Министарство пољопривреде унапређују пољопривреду и сточарство у Црној Гори. Неподобне докторе наука шаљу да буду чобани, а чобане који су политички подобни доводе у градове, право у институције и на одговорне државне функције. То је једна ствар.
Друга ствар, ово што је говорио господин Голубовић - уништавање вишка наоружања. Затровати земљу и воду тамо гђе су овце, говеда, гђе се људи баве пољопривредом и сточарством, тамо сте ријешили да на тај начин унаприједите сточарство и не само у својој земљи, него и у сусједној држави и на тај начин дајете допринос развоју сточарства, што се уништавају потенцијали и у суседној Републици Српској,  односно Херцеговини. То су двије ствари гђе Ви дајете изузетан допринос развоју пољопривреде.
Откуп. Ево има случајева, имам познанике у дурмиторском завичају који имају велике проблеме са откупом - у Пиви, Дробњаку. Када је ријеч о откупу, и то се ради по партијској основи, као премије и старачке накнаде, а нарочито социјална давања за која ви кажете не гледате партијску припадност, него је све то ни по бабу, ни по стричевима, ни по ујацима, него по правди и поштеном критеријуму. Ми знамо колико је то истинито, а тако је и са откупом. Дакле, одређени трговци који су блиски власти, који су чланови, гласачи, финансијери ДПС-а откупљују прво члановима ДПС-а и СДП-а, па ако што остане, уз велике молбе, и оним пољопривредницима који припадају опозицији.
...
 
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, поштована господо из Владе, потшована Скупштино, поштовани грађани Црне Горе,
Предлог закона о коме расправљамо показује да ова власт наставља да доноси законе који дискриминишу грађане Црне Горе. Нијесу у питању овђе технички разлози, како се то каже и тако само наизглед се чини, него је ријеч о суштини о којој је у својој врло аргументованој дискусији говорио колега Бардхи, говорећи не само о слову закона него прије свега и изнад свега о духу овог закона, а дух је режимски и асимилаторски пројекат. Дакле, очигледно је да је ријеч о једном тексту предлога закона којим се крше права грађана Црне Горе. То је очигледно из члана 7 гђе се каже да образац личне карте се штампа на црногорском језику и на енглеском језику и попуњава на црногорском језику, а за грађане који у службеној употреби користе српски, босански, албански или хрватски, садржај обрасца личне карте уноси се и на тим језицима итд. Значи, образац се штампа на црногорском језику, а садржај обрасца личне карте може и на језицима који су у службеној употреби.
Питање које је поставио господин Бардхи - коме смета да се и образац штампа на језицима који су у службеној употреби, на српском, босанском, албанском и хрватском језику? Одговор је, по мени, јасан - смета овој власти која жели да сви будемо национално Црногорци. А да је то тачно, да ова власт жели да сви будемо национално Црногорци, потврдио је нико други до потпредсједник Владе. И онда нас не чуди што нам Влада шаље овакав један дискриминаторски текст. Потпредсједник Владе Игор Лукшић у својој колумни, са све сликом у Вијестима, говорећи о спортском патриотизму каже – Фраза "грађани и грађанке" - то је за њега фраза - која подсјећа на тековине француске револуције, мало помало би могла да изблиједи имајући у виду да смо у складу са међународним стандардима коначно схватили да смо сви национално гледани Црногорци/ Црногорке.
Сад се поставља питање по којим је то међународним стандардима тако да смо сви овђе национално Црногорци/Црногорке. Ђе је он то испитао да смо ми коначно схватили? Јесте ли ви у Влади вршили неку анкету о томе? Баш на основу те анкете, истраживања јавног мњења, анализа Дукљанске академије наука или неких научних института и невладиних организација правили сте стручне, научне и остале анализе и утврдили да смо сви, баш сви, коначно схватили да смо национално Црногорци односно Црногорке, како каже ваш потпредсједник Владе. Дакле, ми имамо са једне од најодговорнијих државних адреса јасну поруку. Ријеч је о асимилацији о којој је говорио и господин Бардхи, о националистичким и асимилаторским пројектима ове власти.
Употреба језика и писма, то је вама добро познато, у овој земљи није уређена. Ево и овај предлог измјена, за које сви кажете да су техничке, показује да та проблематика није уређена, а то је врло важно питање које се тиче идентитета грађана припадника разних националних заједница, који, како се ова влада често хвали, чине богатство различитости у Црној Гори.
Проблеми са којима се грађани суочавају су бројни и ја имам десетине приговора, о чему је говорио и господин Славен Радуновић, да дођу људи за личну карту и ако траже ћирилицу кажу им сљедеће - може, али то ће богами потрајати, то се мора мало чекати. Или кажу - а пушти то, шта ће ти то. То се десило ђетету једног колеге нашег, посланика Нове српске демократије. Отишло је дијете да узме личну карту и рекли су јој тамо, чак су рекли да не може никако, па је онда отишао посланик, па су се после извињавали. Дакле, то се дешава обичном народу масовно. То је у пракси. Без обзира, какав год био овај закон, он је лош и то видимо, он је дискриминаторски, али и да је најбољи, проблем је у томе што се он овђе не примјењује. Узалуд амандмани које ћемо поднијети и ми и Социјалистичка народна партија, све то остаје само мртво слово на папиру јер пракса...
...
 
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Је ли тако да службеник мора то да пита грађанина? Је ли? Значи, то је његова обавеза. А он не само што не пита, масовно, грађанина, него га одвраћа ако сам грађанин инсистира да му се документа издају на ћирилици, они га одбијају. Ја вам кажем, нису то појединачни случајеви, то су масовни случајеви. Вјерујте ми, кад бих ја то пратио и ишао са тим људима тамо да рекламирам кршење Устава и закона и кршење радне дисциплине, ништа друго не бих радио већ широм Црне Горе ишао на позиве гђе ме грађани зову. Па, ево, посланик наш је ишао са својим ђететом да пита, у чуду, како је то могуће да му кажу људи – немој, шта ће ти то, пушти ћирилицу, то је превазиђено. Директно кажу, не знајући чија је ћерка у питању. То се дешава. Може да вам посвједочи човјек из наших посланичких клупа. Ја могу да вам посвједочим десетине таквих случајева и кад бих то радио, скоро да ништа друго не бих радио. То је оно што се у пракси дешава док ми водимо овђе академске расправе о амандманима, о томе је ли то техничко питање. То није суштина, суштина је асимилација, суштина је идеолошка ваша, концепти идеолошки и очигледно кршење Устава у овом члану 7. По којој логици су језици у службеној употреби другоразредни? Ко су ти стручњаци и ти мозгови да могу да нам објасне у чему је разлика између језика у службеној употреби и службеног језика, што су синоними? Па сте ове које сте ставили у други пасус, прогласили језицима националних мањина итд.
Оно што ја желим и што је суштина, што је наш одговор на ваше асимилаторске законе и остале пројекте, јесте сљедеће: Србе нијесу успјеле да асимилују ни велике империје па нећете ни ви и што више упирете....
...
 
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Поштована Скупштино, господине потпредсједниче,
Влада је овој Скупштини предложила још један закон који се неће примјењивати, што је иначе пракса ове Владе. Дакле, или нам подноси законе који су дискриминаторски, као што су закони о образовању, или законе који се једноставно неће примјењивати, какав је и овај. Зашто се доноси тај закон, поставља се питање. Доноси се из једноставног разлога, да би се пркосило држави Србији и српском народу. Да ли од тога имају користи грађани Црне Горе? Речено је још прошле неђеље из редова власти како, забога, доношење овог закона иде ка томе да се побољша квалитет живота у Црној Гори, да је то у интересу грађана, да ће се тиме омогућити и регулисати бољи проток људи, роба и услуга са квазидржавом Косово, иако сви знамо да то није међународно призната држава, али је ви третирате као сусједну државу, те да је оспоравање једног оваквог закона од стране опозиције политички маркетинг, што је је класична замјена теза, управо је обрнуто. Власт ово ради из политичких разлога, из јасних идеолошких побуда, настављајући континуитет своје деструктивне политике да би се додворила својим партнерима, челницима квазидржавне творевине у Приштини, људима који су најзаслужнији за прогањање, убијање и исељавање Црногораца са Косова и Метохије. Умјесто да су овом режиму партнери Црногорци са Косова и Метохије, припадници црногорске заједнице, њима су партнери албански екстремисти из редова косметске квазидржаве од којих имају конкретну корист. Прије двије неђеље, када је о овоме покренута прича и расправа, парламентарна већина одбила је да стави на дневни ред у овој Скупштини Декларацију о положају црногорске националне заједнице на Косову и Метохију. Умјесто да данас у овом дому расправљамо о катастрофалном положају косметских Црногораца који су на мети албанских екстремиста, партнера ове власти, ми расправљамо о једном закону који, када га парламентарна већина усвоји, неће моћи да се примјењује у пракси. Умјесто да ради на успостављању и изграђивању добросусједских односа са Србијом, ова власт, након признања једнострано проглашене косовске независности, наставља са ремећењем и рушењем односа са најближим сусједом, а све на штету грађана Црне Горе, а на корист појединаца   из   режимских   структура   који   имају   приватне   аранжмане   са   албанским екстремистима у врху квазидржавне власти у Приштини. Ова власт то ради иако зна да институције те квазидржаве не функционишу. По документима Савјета Европе, о чему је говорио господин Гојковић, говори се о криминалном карактеру те власти и о нефункционисању њених институција. То није аргументација само српске стране. Имам овђе извјештај једног професора међународног права из Рима који је био на Косову и који каже, послије читаве једне анализе, да Косово није истинска држава јер је и даље под међународном администрацијом, што већ само по себи искључује независност. Не треба бити професор међународног права да би се то знало, то сваки лаик зна. Осим тога, сви знамо да су избори који су прошле године тамо одржани потпуно нелегитимни, будући да нијесу одржани у складу са Резолуцијом 1244 Савјета безбједности Уједињених нација, већ су одржани по плану Марти Ахтисарија који нема подршку Савјета безбједности итд.
Говорило се о циљевима на којима се темељи један овакав споразум, па је речено да се ти билатерални споразуми потписују са сусједним земљама и успоставља се Управа царина итд. Занимљиво је да са Србијом још није успостављен такав један споразум. Јесте са Хрватском, Албанијом, али са Србијом није. Управо највећи промет људи, роба и услуга је са Србијом. Једно је неспорно. Свака ђелатност против Србије коју продукује ова власт перманентно, иде на директну штету грађана Црне Горе, а такав је и овај закон. Иначе, за Нову српску демократију закон је неозбиљан и пуста је дангуба овај закон озбиљно третирати. Данас та квазидржава, створена од стране организованог криминала, једноставно не постоји. Ово је за нас један политикантски документ, као што је јалово политикантство и прича из режима да ће се овим законом искоријенити криминал. Можете мислити, да ће споразум са једном криминалном творевином искоријенити организовани криминал. Све су то разлози због којих Нова српска демократија неће гласати за овај закон.
...
 
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајући, поштоване колеге и колегинице,
Послије овога што је рекао господин Радојица Живковић у име Нове српске демократије, ја тешко да ћу рећи нешто ново. Нијесам мислио да се јављам за ријеч, али просто као човјек са сјевера не могу да одолим а да се не осврнем на ову неправду која је очигледна из овога закона.
Као што је мој претходник рекао, све је урађено по закону. Да. Али то је законита неправда. Није тешко разабрати из овога текста да је ријеч о једној великој неправди, нарочито према сјеверу.
Ми смо у Скупштини безброј пута чули од стране представника власти да као мантру или, што би се рекло, као Оче наш понављају једну фразу која гласи - равномјерни регионални развој. Овај текст је најбољи деманти да од тога нема ништа. Најбољи доказ да је Црна Гора, као држава, неким својим крајевима мајка а некима маћаха. Просто из овог текста из овог извјештаја о додијељеној државној помоћи просто разабирам да је овом режиму, чини ми се, не чини ми се него сам убијеђен, просто криво што су нарочито општине, они простори који су на територији коју чине данашње општине Жабљак, Шавник и Плужине, на Берлинском конгресу припале Црној Гори, што нијесу остали у Босни и Херцеговини. Дакле, као човјек са сјевера веома сам фрапиран, потпуно утучен . Остао сам без текста када сам ово прочитао.
Имао сам идеју да се у Шавнику отвори универзитет. Сви знамо шта би то значило за једно мало мјесто. Један од челника ДПС-а је родом из једног села поред Фоче. Он зна да Фоча живи као мало мјесто захваљујући томе што тамо постоји неколико факултета. И када је била ријеч током ове године да се измјесте ти факултети у Источно Сарајево тамо је малтене избила побуна. људи су спријечили исељавање факултета из Фоче јер би тако град умро. Ми смо свједоци да наш сјевер потпуно умире. Жабљак, Шавник, Плужине, то су мјеста из којих су исељавана буквално свакодневна. Држава Црна Гора то не само да не спречава да се ти простори не иселе, него она оваквим односом то подстиче. Ако се у сјевер улаже оволико колико видимо, односно ако се помоћ дођељује сјеверу у овој мјери у којој видимо из овог извјештаја, а једној "Побједи" пет милиона, онда то довољно говори само за себе. Томе није потребан коментар. "Побједа" је једна јама безданица, ту су бачене паре. Колега Нишавић је рекао то је лист који нико не чита. То је идеолошко гласило једне партије на власти и невладине организације Дукљанске академије наука. Дакле, један идеолошко-политикантски билтен који само по службеној дужности узимају директори јавних установа. Сада можете мислити да се тих пет милиона уложило у сјевер шта би то значило. Али, опет кажем, Црна Гора је неким крајевима и неким ђеловима мајка а некима маћeха.
Телевизији Црне Горе, такође, зашто? Мало ли је ово што се опредељује 10 милиона, него ево још, да би тамо господин Војичић имао плату 3.500 €. Ми смо јуче на Одбору разматрали Предлог закона о научно-истраживачкој ђелатности. Виђели смо колико се издваја за науку и шта значи бавити се науком. Колике су плате онима који се баве науком, који су будућност, памет ове земље. Све почива на знању и науци. А један идеолошки послушник 3.500 € у оваквој економско-социјалној ситуацији у којој се наша земља налази има плату. Дођељивати помоћ таквим медијима, а запостављати читаве крајеве то не да је неодговорно, него то ради држава чија власт ради против саме те државе, која ради на њеном урушавању и која ради на њеном обесмишљавању.

 




Датум: 08.03.2011
Close
Close