Друга сједница 2. редовног засиједања - 13.10.2010

 СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине потпредсједниче, поштована господо из Регулаторне агенције, уважене колеге,
Мислим да нема потребе да се посебно наглашава значај енергетике, односно енергетског сектора за било коју државу, а посебно не за Црну Гору која је, свима нама је познато, оптерећена високим енергетским дефицитом, прије свега у сектору производње електричне енергије.
Поштована господо из Регулаторне агенције желио бих да мало продискутујемо, односно да скренемо пажњу на одређене наводе у овом извјештају али на нешто што је у овом извјештају изостављено, а моје је мишљење да је то требало да буде обрађено.
Задржаћу се више на овом енергетском аспекту, а колеге ће из мог клуба говорити више о финансијском.
Дакле, само пар неких констатација на почетку.
Страна 6, прва реченица: "Резерве угља на пљеваљском подручју су потпуно истражене и дефинисане". Ова се реченица у непромијењеном облику поновила из Извјештаја за 2008. годину. Дакле, молим вас, извините али ово није тачно. Овако како је написано, то би значило да су сва лежишта на нивоу доказаних, односно А категорије, а од свих лежишта угља у Црној Гори само три лежишта имају тај ниво, тако да не бих више о томе.
Сљедећи пасус око беранског угља, користите податке из Стратегије развоја енергетике до 2025. године. Мислим да сте пропустили прилику да констатујете да Беране нијесу доставиле, мислим рудник, нијесу доставили елаборат о класификацији и категоризацији резерви од 85. године иако су дужне по закону сваке пете године да то ураде.
Страна 9. Сектор угља тачка 2. Немојте се љутити, то су елементарне ствари. У Црној Гори нема лигнита, нема лигнита у експлоатацији, постоје само неке безначајне појаве, али економско значајно лежиште лигнита не постоји.
Пропуштена је прилика да се каже да ли је вршена хомогенизација, легализација рудника угља, колика је производња угља у руднику, какав је композит био, колико је јаловине избачено, колико је топлоте кроз тај експлоатисани угаљ предато Термоелектрани и тако даље. Овђе доље око сектора нафте и гаса нигђе не пише колике су потребе Црне Горе, за тим енергентима, онда да то подијелите фино по секторима, колико потроши Жељезница, колико троши дрвна индустрија, колико троши просвјета, колико троши што знам. То све припада сектору енергетике. То су све само описне констатације, али изостала је пожељна, по мом мишљењу, страна 12 - праћење и остваривање губитака електричне енергије. Речено је да једнако дистрибуција плус пренос 717.550.000 киловат сати. То је 28% од остварене производње свих електрана у 2009.години. Или да би било овако јасније губици су за 100 милиона киловат сати већи од производње Хидроелектране Пљевља у 2009.години.
Значи, говорим укупно пренос плус дистрибуција знамо шта је пренос, а знамо шта се догађа на дистрибуцији.
Даље, на страни сљедећој 13 - прорачуни су показали да је за двије и по године, од јула 2007. до краја 2009.године, Електропривреда платила 14,6 милиона изнад оних који сте ви одобрили. Је ли тако или ја добро не читам? Па ме интересује зашто није овђе детаљније обрађено колико износи онај други дио, ко га је платио то није написано. А знамо мислим али, чисто ради јавности.
Страна 18 - промјене у билансима друштва. Кад се већ говори о промјенама у билансима друштва мисли се на Електропривреду. Требало је да се мало подробније анализира од стране Регулаторне агенције као независног тијела и продаја дијела Електропривреде страном купцу. Не би шкодила једна независна анализа, објективна анализа тог посла јер и то припада сектору енергетике. И то се десило 2009.године.
Знамо да је та читава трансакција заокружена на неких 430 милиона евра. Директна државна добит била је 96 милиона које је држава угурала у буџет колико ја знам или већ гђе и 96 милиона које је припало Електропривреди је ли тако. Значи, 192 милиона ви овђе спомињете цифру 91, што је мени нова цифра. Али добро, 96 милиона које је добила електропривриеда дан данас стоји на рачуну код Прве банке. Талијани који су то дали сачекала их је та цифра да и даље они командују са том цифром.
Дакле, чиста државна добит од продаје једног таквог предузећа је 96 милиона евра. Друга држава да је продала једно такво предузеће имала би ријешено питање Буџета, сигурно за пар наредних година. Осим тога, 430 милиона евра колико је све то коштало ако се стави у однос са 860 мегавати укупно инсталисане снаге добијамо да је плаћено 500 хиљада евра по мегавату инсталисане снаге, сувога злата Електропвиреде. Ако ипак ставимо у однос 192 милиона што је чисто држава добила, онда испада да су Италијани платили за један мегават 223 хиљаде евра, што је десет пута мање од пројектоване цијене електрана на Морачи. Тамо иде на два и по милиона, а ако сачекамо главни пројекат ове варијанте биће на три. А ако ипак узмемо само 96 милиона, што је држава чисто инкасирала, испада да су Италијани платили за оперативно руковођење Електропривредом само 110 хиљада евра по мегавату.
И још нешто што је из домена регулаторне агенције а овђе се не спомиње као један од услова да би А2А постала већински власник Електропривреде каже се да би за неко кратко вријеме, за три или пет година није важно требало да оствари чисту добит од 300 милиона евра. Тако пише. Ако Регулаторна агенција за енергетику практично диктира цијену је ли тако, регулисана је цијена. Питам се како је то могуће, како је могуће да неко оствари 300 милиона добити у регулисаној цијени? Морам да признам мени није јасно. То је могуће у три случаја које се плашим и да набројим. То је могуће ако је А2А преварен, могуће је ако Регулаторна агенција и А2А имају неки оди ми - дођи ми договор и треће могуће је ако је та цијена већ укалкулисана у цијену једног киловат сата па то већ грађани плаћају. Могуће је и у тој варијанти. Дакле, изостала је или је веома скромно дата још једна прича која исто припада сектору енергетике, а то је прича везана за витални енергетски сектор за термоенергетски комплекс у Пљевљима. Нема пожељне анализе. Све се тиче 2009.године, па се наставља на 2010.
Тим прије, зашто баш узимам Пљевља, па знамо да А2А је власник трећине рудника угља. Да ли је висока ова цијена што је господин Живковић говорио? Да ли ће или можда неће због такве цијене и рудник и термоелектрана запасти у одређене проблеме. Шта мислите због чега је цијена на прагу термоелектране пет евра оцијенити за киловат сат. И то у овој години која ће највјероватније бити рекордна термоелектрану Пљевља. Највећу производњу ће највјероватније ове године да постигне. И дакле, цијена је на прагу без икаквих трошкова преноса и осталих дажбина. Нијесте дали анализу у вези енергетског сектора у том дијелу. Шта ће бити ако А2А узме електропривреду коначно, а већ је сувласник угља. Да ли ће морати, а ја мислим да хоће, да дође до промјене организације у Електропривреди и Руднику, а посебна је прича како ће се то одразити на запослене. То ће тек да буде посебна прича. По мом мишљењу све те релације припадају домену сектора енергетике. А требало је да нађу своје мјесто у извјештају. Овај извјештај није по мом мишљењу обухватио те значајне сегменте, а тема је била ипак само једна година. Не знам шта би се десило да је требало обратити пет или десет година. Захваљујем.
...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине Котри, за ових 300 милиона ја сам само питао како је то могуће јер ја не могу да нађем нигђе ни законску потпору за то, не знам о чему се ради. Како је могуће, ево нико не мора да буде ни енергетичар ни инжењер, чистом логиком, здраворазумски, како је могуће у регулисаној цијени остварити за три године приход од 300 милиона. Ко је то смислио, о чему се ради ту. Око губитака господине Котри. Шта се десило са планираном динамиком смањења губитака на 12%. Било је планирано колико ја знам. О томе нико не прича више ни једне ријечи. Шта се десило с тим? Зашто регулаторна агенција и даље признаје велики дио губитака на мрежи дистрибуције које плаћају, нико други него, грађани 18%. Зашто то признајете, што то радите? Колики ће бити губици одобрени за 2011.годину? Онда нијесте рекли овђе него вријеме истиче око ових дефицита, око свега а знамо какви су дефицити били да је дефицит планиран био 880 милиона био а остварен је скоро за 950 милиона. То је производња читаве Пиве била за прошлу годину. Дефицити су такви били за прошлу годину. Отишао сам на другу тему ненајављен итд. све то није нашло мјесто у овом извјештају.
Захваљујем.
...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине Голубовићу,
Ви сте примијетили да сам у дискусији споменуо ово на страни 6 што је било да је Агенција констатовала да су лежишта, резерве на подручју потпуно истражена и дефинисана, што наравно није тачно.
Господин Госпић је у свом излагању вјероватно направио лапсус, да се ради 200 милиона експлоатационих резерви. Вјероватно је мислио на билансне, а експлоатационе су нешто друго.
Што се тиче резерве да ли могу да раде први и други блок, да уз одговарајуће услове. Имате рецимо код Маоча један проблем који није нерешив наравно. Само за лијегање слоја у Маочу у простору тога слоја уља ствара предпоставке за проблем приликом експлоатације, да ли површина, да ли да се иде јамом. Ту је однос откривке и јаловине и угља 1:5,5 у просјеку тако да ће то сигурно отежати, али што се тиче квалитета угља тај угаљ у Маочу је сасвим сигурно добар. Ту постоји једна занимљивост. Сва та лежишта угља на која се мало обраћа пажња су исте старости. Ради се о истој врсти угља. Ради се о различитој топлотној вриједности па и самом квалитету, а опет све то зависи од висине јаловине, дебљине, притиска итд. Али у сваком случају лежишта угља у Пљевљима заслужују потпуну пажњу, и апсолутно треба да се уложе одређена средства како би резерве нижих категорија добили....



Датум: 08.03.2011
Close
Close