Да Кривокапић има 27 посланика подршке, онда би он могао бити легитиман премијер. Љути се на ДФ јер има већину, а у ствари мрзи себе што је мањина. Један као ниједан, рекао би наш народ. И то један са којим Бечић управља слично као са кућним љубимцем. Знамо да му не пада лако Бечићево шефовање, али шта ће, мора се, задржати фотеље је најважнији циљ обојици.
Када би Кривокапић знао да има подршку већине, он би покренуо питање властитог повјерења, али пошто зна да нема, онда ћути. Држи се за функцију и рачуна на образ ДФ-а који неће никада са ДПС-ом, иако је он са ДПС-ом покретао против Демократског фронта и српског народа читав низ иницијатива и урадио највише што је могао на њихову штету. Највећу ефикасност показује на честим састанцима са Ђукановићем јер са њим одмах договори све, а са ДФ-ом није желио ништа.
Здравко подсјећа на неког трагичног јунака из бајки који преваром зграби нешто што му не припада, у конкретном случају фотељу, и мисли да му је сигурна све док сједи на њој или је држи на оку окружену плаћеним обезбјеђењем. Њему је небитно шта народ мисли о томе, па властиту неодговорност демонстрира и изјавама да ће ако треба и ланцима се везати за столицу како му је нико не би преузео до 2024. године.