Политика Демократа која се огледа у оној старој изреци ,,свачији друг, ничији пријатељ" ових дана доживљава фијаско. Покушавајући да зарад придобијања гласова себе представе као заштитнике свих вјера и нација, постају предмет подсмијеха.
Послије издаје српских интереса, гласајући са ДПС-ом срамну Резолуцију о геноциду у Сребреници, сада предлажу Резолуцију о геноциду у Пиви и Велици, и мисле да ће овим неискреним потезом успјети да замаскирају штету коју су нанијели српском народу.
Са друге стране, прозивање ДФ-а да неће да их подржи у њиховом политиканству, а који је ову резолуцију предложио много прије Демократа, и коју је Алекса Бечић закључао у фиоци, представља лицемјерство и недораслост бављења озбиљном политиком.
У изјави Демократа да је ДПС невољно дигао руку за изгласавање резолуције и смјене Лепосавића можда има и истине, јер су стари пријатељи још одавно на истом задатку, па једни другима редовно чине противуслуге.
Врхунац политичког тумарања Демократа је и изјава да су они изгласали Резолуцију да српски народ није геноцидан, иако цјелокупна јавност добро зна и тачан назив и намјеру изгласавања резолуције.
Узалудна вам је прича о некаквом амандману, за који сте тврдили да је то нешто што се нико прије вас није сјетио, да сте њиме спасили српски народ од етикете геноцидног, а што је креаторима резолуције био и једини циљ.
Рекли смо вам одмах да сте ви послужили као иницијална каписла која ће запалити и остале у региону, па и шире, да донесу исту антисрпску резолуцију, а Вијори Читаку вас је одмах прозвала и подсјетила какви сте и шта сте изгласали. Исто ће вам рећи и сви они који у наредном периоду донесу исту резолуцију.