Бешовић: Очигледна пропаст 
                                                                       пројекта

Бешовић: Очигледна пропаст пројекта "црногорског језика"

ОДБОРНИЦИ ДПС-а и ЛП су комисији за израду статута главног града предложили да се у том акту дода ново поглавље којим ће се дефинисати коришћење црногорског као службеног језика у раду локалног парламента.

У захтеву који су потписали одборници ДПС Иван Јекнић, Владимир Војиновић, Наташа Газивода и либерал Јован Рабреновић, предлаже се члан који дефинише да је у Скупштини главног града службени језик црногорски, те да су ћириличко и латиничко писмо равноправни, као и да су у службеној употреби и српски, босански, албански и хрватски језик.

Они су предложили и да се нацрти аката дају на јавну расправу на црногорском језику, као и да се општи акти које доносе органи локалне самоуправе објављују на црногорском језику.

Одборник Демократског фронта у подгоричком парламенту Миодраг Бешовић сматра да иницијатива није вредна пажње, већ, како тврди, служи само како би локална власт скренула пажњу са своје неспособности и реалних проблема.

Он наводи и да је подношење овог захтева идентитетско питање које ДПС покреће како би пажњу јавности скренули са последње афере о финансирању њихове партије током локалних избора у Подгорици.

- Иницијатива нема никакав смисао, само је продавање магле и избегавање тема које се тичу функционисања главног града и локалне управе, која није способна да решава ни оно што је започето, ни основна инфраструктурна питања која оптерећују општину - каже Бешовић. 

- Тако да овај захтев нећемо схватити озбиљно, сматрам да је смешно што и даље покушавају да наметну два слова. Очигледно је да је пројекат црногорског језика и правописа пропао, јер га грађани нису прихватили. Традиционални језик у Црној Гори је српски, поштујем ако неко мисли да је другачије, али јасно је да се све своди само на назив језика, односно да је црногорски у ствари српски.

Прва државна институција која је увела употребу црногорског језика и правописа у званичној комуникацији је Скупштина Црне Горе, која је то учинила пре деценију. Тада је на њеном челу био посланик Социјалдемократске партије, Ранко Кривокапић, а исту праксу наставио је и његов наследник Дарко Пајовић (Позитивна Црна Гора), па су се у том периоду у званичним документима Скупштине могла наћи и два слова која су додата црногорској азбуци. Део опозиције тада је замерио Кривокапићу, док је он тврдио да поштовање правописа сматра својом обавезом. 

Новости, 23.01.2019.



Датум: 23.01.2019
Close
Close