Вучуровић: Зашто Бечић, баш пред изборе у Беранама,
                                                                           шаље поруке које сукобљавају опозицију

Вучуровић: Зашто Бечић, баш пред изборе у Беранама, шаље поруке које сукобљавају опозицију

Алекса Бечић, прије свега, треба да прецизира коме се обраћао са скупа у Беранама. Ако су оне конфузне и нелогичне поруке ишле у правцу ДФ, нека прво саопшти од када је то почео комуникацију са нашом коалицијом пошто је, још од љета прошле године, прекинуо било какав контакт са Демократским фронтом. Ако се ,,утврди'' да се баш обратио ДФ-у, одмах му можемо поручити да језиком ултиматума, политичких комплекса и фрустрација може да разговара са онима око њега, а никако са ДФ-ом. Уколико је, пак, онакве поруке упутио колегама из грађанске опозиције, са којима се активно дружио више од годину дана, договарајући бројне заједничке акције које, додуше, никада нису спроведене у дјело, очекујемо да Ранку Кривокапићу, Рашку Коњевићу или Миодрагу Лекићу, објасни на кога је мислио кад каже да неће подржати онога ко је ,,некада био у Миловим лоповским владама''. Одмах потом, ускочио је себи у стомак и признао да је 2013. године подржао Миодрага Лекића, који је, да подсјетимо, био министар у влади Мила Ђукановића. Бечићу не смета ни вишемјесечна блиска сарадња у ,,грађанској'' опозицији са Рашком Коњевићем, Ђукановићевим министром који је био један од налогодаваца пребијања грађана 24. октобра 2015, што и није чудно јер је Бечић, умјесто да буде са ДФ и народом, тада потрчао на преговоре са шефом режима и организованог криминала.

Такође, чудно је да Бечић, након толико година проведених у политици, не зна разлику између партија и коалиција, партијских и нестраначких кандидата. Наиме, Миодраг Лекић није био партијски кандидат на предсједничким изборима 2013, самим тим што није био члан било које партије, а подсјећамо да га је подржала читава опозиција, па и партија у којој је Алекса Бечић тада био локални политичар.

ДФ чврсто стоји на позицијама да опозиција треба да ради заједно и да има заједничког нестраначког кандидата, јер је то једини начин да се побиједи кандидат ДПС-а, а све друго је лична промоција. Нека Алекса Бечић најзад покаже политичку храброст и слободно саопшти да га не интересује заједничко дјеловање опозиције, већ да жарко жели да буде предсједнички кандидат. А чудна је и његова прича о снази и шансама, јер ваља подсјетити да, иако стално истиче младост, он већ има завидну колекцију пораза, међу којима су свакако најупечатљивији они од Срђана Милића, као и када је Славољуб Стијеповић три пута био јачи од њега, али је Алекса Бечић, ипак, тај пораз прославио резањем торте.

Такође, дискутабилно је зашто Бечић, баш пред изборе у Беранама, шаље поруке које дијеле опозицију, иако је читава кампања у овом граду протекла у знаку ненападања међу опозиционим субјектима.

Након свега што смо чули, постоји могућност да се Алекса Бечић на скупу у Беранама обраћао самом себи, односно да је полемисао са самим собом, што свакако није нешто чиме ДФ жели да се бави, јер то и није у домену политике.



Датум: 01.02.2018
Close
Close