ОО Подгорица: Милица Томашевић: 
                                                           Нова политичка вриједност

ОО Подгорица: Милица Томашевић: Нова политичка вриједност

Пише: Милица Томашевић

Ауторка је чланица Предсједништва Клуба младих НСД Подгорица и секретар Извршног одбора Нове српске демократије

Савремени мислиоци тврде да је „миленијумска“ генерација младих политичара знатно другачија од својих „родитеља“. Да ли је заиста тако? Каква је и колика стварна разлика између њих? И ко може донијети квалитет у процесу смјене генерација? Да ли они, који у „стармалим“ наступима опонашају своје бивше лидере, представљајући се за нове, најчешће без покрића у искуству и теорији, без инвентивности у реторици и дијалектици,  и не доносећи ништа суштински ново, или они који су умјесто – личне промоције по сваку цијену – одабрали несебични активизам, без халапљивог односа према аплаузима  и лајковима, свакодневно доприносећи борби унутар својих политичких партија, транзиционих покрета или кроз разне индивидуалне облике дјеловања.

Као један од основних проблема, јавља се скоро па непристојна потреба појединаца да веома млади постану генерали без битака иза себе. У којој озбиљној армији, држави, фирми, организацији је тако нешто могуће? Имамо скоро па комичну ситуацију, у којој људи који у животу кроз радно и друго искуство нису сносили одговорност за више од 5 особа око себе,  а некад ни одговорност за себе, преко ноћи желе да постану они који одговарају за живот и квалитет живота стотина хиљада људи. То неодољиво подсјећа на виц у којем човјек на питање да ли умије да управља авионом, одговара „Не, али могу да пробам?“. Зато озбиљност њихове амбиције и јесте на нивоу – вица.

Није довољно једном проћи кроз масу на протесту, са упаљеном камером на мобилном телефону, да би након тога, пун самопоуздања и  површног осјећаја познавања тих људи,  могао тражити да баш ти будеш тај који ће говорити у њихово име, заступати њихове ставове и свакодневну борбу са оним што се зове – живот. Није довољно ући у супермаркет, погледом констатовати колико напора радници улажу да би зарадили своју плату, регулисати рачун, изаћи и по доласку кући написати објаву на социјалним мрежама. Наравно, корисно је и потребно написати и објавити критички осврт на одређену тему, но да ли је то довољна потврда да смо компетентни да одређену ствар ријешимо и прихватимо одговорност за посљедице свог рјешења? Зашто не одемо даље од критике, сазнамо и упознамо више о тим људима и њиховом послу? Зашто не одемо путевима разноврсних облика активзама? Или нам је штос лајкова довољан да нас кандидује за предсједничку функцију? Да би појединац могао руководити већом групом људи или организацијом, морао би познавати сваки сегмент своје организације. И оно што је најважније – живот у њој, са свим изазовима и препрекама. За све поменуто, потребне су године и искуство.

Ми, млади Нове српске демократије и Демократског фронта, кроз своја студијска  и радна, политичка  и животна искуства, прошли смо много. Но, аплаузе, лајкове  и разне облике подстицаја нисмо доживјели као одскочну даску за себичне амбиције, којима би прескочили степенике који су испред нас, већ смо их доживјели као подстрек да наставимо борбу, антиципирајући нова искуства која ће нас учинити бољима и за себе и за друштво у којем живимо. Слободно могу да кажем да је иза нас много више друштвено – политичког али и другог активизма него иза оних који су журили да по сваку цијену оснују своје партије и постану предсједници истих, самопроглашавајући се лидерима без икаквог искуства и покрића. Такође, у односу на њих не фали нам самопоуздања, напротив, али за разлику од њих, поред самопоуздања имамо оно што се зове зрелост, одговорност и свјесност. И за разлику од њих, не хрлимо у загрљај краткорочног конфора и још краткорочније славе коју пружају инстант политички пројекти, већ остајемо постојани и сигурни у важност дугорочне борбе – храбро и одговорно.

Један дугокоси младић, средином 19.вијека, одбио је учешће у текућим политичким акцијама на европском континенту, зато што је сматрао неодговорним и недопустивим да се пуким паролама и празнином манипулативног популизма мијења друштво и политичко-економска ситуација. Па је по цијену изопштавања из политичких покрета којима је припадао, остао доследан свом инсистирању на теоријском јачању стратегије и искуственом усавршавању тактике политичког дјеловања и приступа. У деценијама које су услиједиле – историја, живот и људи дали су му за право. Политика се често посматра као уносан бизнис, нека врста улазнице за „свијет елите“, због чега се заборављају основни принципи политичког активизма, у првом реду занемарује се да не постоје људи због политике, већ политика због људи. Људи не смију бити средство, већ најхуманији циљ.

Политички живот данас је комплекснији и слојевитији у односу на раније периоде, што значајно отежава учешће и истицање младих људи. Ми смо доказ да простора има. Простора за учење, дјеловање, напредовање и буђење интересовања. У прилог томе је и чињеница да наш Клуб младих НСД у Подгорици, чији активизам у минулих годину дана садржи бројне полиитчке, културне и еколошке акције и манифестације, доживљава свој успон у квалитативном и квантитативном смислу. И може некоме са стране, кроз призму наше странке и нашег покрета, НСД и ДФ-а, изгледати да се процес увођења нових политичких вриједности дешава спорије, али ми смо гаранција, именом и презименом, трудом и радом, а посебно жељом и вјером – да се дешава суштински, синергичним дјеловањем искуства и младости.

Зрелост зна, а младост може!

ИН4С, 28.01.2018.



Датум: 28.01.2018
Close
Close