Царевић: Аутономија спречава економско
                                                               и културно уништавање Боке

Царевић: Аутономија спречава економско и културно уништавање Боке

Предсједник будванског одбора Нове српске демократије (НСД) Марко Бато Царевић казао је да Бока мора да добије статус аутономије, јер се једино на тај начин може спријечити њено економско и културно уништавање.

Царевић, који ће у октобру 2018. године, на челу Будве замјенити садашњег градоначелника Драгана Краповића, тврди да идеја о аутономији Боке није сепаратистичка јер је она “кроз историју увијек имала статус посебне регије, која је била економски независна”.

“Бока се тренутно налази у инфериорном културном и историјском положају. Централизацијом се све извлачи из Боке, а ништа се у њу не враћа. Зато она треба своју аутономију, нормално у саставу Црне Горе да функционише”, појаснио је Царевић, истичући да су мјештани Боке имали свој препознатљив историјски и културни статус.

“Свједоци смо да градови пропадају, не само економски, већ и културно. Довољан је примјер Котора и небриге државних органа, прије свега Министарства одрживог развоја, које је аминовало непланску градњу, због које смо данас дошли у ситуацију да град, у коме је више од половине културно-историјског насљеђа Црне Горе, треба да изгуби статус који је добио од Унескоа. Колико су поједине грађевине угрозиле залив, довољно свједочи и упозорење да ни крузери можда више неће моћи долазити”, казао је Царевић.

Почетком маја је, на заједничком састанку представника локалних управа Будве и Котора, постигнута сагласност о покретању иницијативе за формирање Заједнице бокељских општина која би као регионално тијело штитила заједничке интересе Боке и Будве.

Царевић сматра да мјештани Боке не одлучују о развоју тог подручја, већ су само посматрачи. “То не желимо више да будемо. Исто је и са Јавним предузећем “Морско добро”. Тражимо да паре прво иду у Боку, а онда према сразмјери да се дио да Влади”, казао је он, истичући да постоји опште незадовољство и због израде планске документације и развојних планова.

“Имате Грбаљ, који је тражио статус општине, гдје о развоју 22 километра обале одлучују планери из Загреба. Немам ништа против, али то изгледа као да ми из Грбља пројектујемо шта ће бити изграђено на Сави. Када би имали статус аутономије, учествовали би више у раду и питали би се више. Да будемо домаћини у својој кући”, казао је Царевић.

ИН4С, 24.05.2017.



Датум: 24.05.2017
Close
Close