"Рјечником" против српског културног наслеђа

По­ле­ми­ка ко­ја се во­ди око та­ко­зва­ног ,,Рјеч­ни­ка цр­но­гор­ског на­род­ног и књи­жев­ног је­зи­ка’’ от­кри­ла је ду­бо­ка не­сла­га­ња на јед­ном ви­ше по­ли­тич­ком не­го на­уч­ном по­лу за­го­вор­ни­ка не­че­га што се зо­ве ,,цр­но­гор­ски је­зик’’, али је још јед­ном по­ка­за­ла и не­моћ ЦА­НУ у су­да­ру са по­ли­тич­ким цен­три­ма мо­ћи ко­ји су од­лу­чи­ли да до­ве­ду до кра­ја ства­ра­ње но­вог чо­вје­ка и но­ве сви­је­сти у Цр­ној Го­ри. 

ЦА­НУ са­да пла­ћа цех сво­јим по­зна­тим сла­бо­сти­ма, од ко­јих су нај­ви­дљи­ви­је – не­до­ста­так хра­бро­сти, од­луч­но­сти и спрем­но­сти да се бра­ни на­уч­на исти­на ка­да је на­пад­ну­та од стра­не го­ле по­ли­тич­ке, а у овом слу­ча­ју и др­жав­не си­ле. Под­сје­ти­мо, ка­да се не­гдје од 1999. го­ди­не по­чео спро­во­ди­ти про­је­кат ства­ра­ња но­ве Цр­не Го­ре, што у пре­во­ду зна­чи рас­кид и уни­шта­ва­ње тра­ди­ци­о­нал­не Цр­не Го­ре ко­ја се те­ме­љи­ла на Пе­тро­ви­ћи­ма, срп­ској кул­ту­ри, ду­хов­но­сти и иден­ти­те­ту, ака­де­ми­ци су ћу­та­ли и ми­сли­ли да ће то про­ћи тек та­ко и да ће се они при­ла­го­ди­ти сва­кој но­вој ,,ствар­но­сти’’, као што су и ра­ни­је успје­шно шал­та­ли из јед­не у дру­гу иде­о­ло­ги­ју. Кад је по­че­ло са отво­ре­ном се­гре­га­ци­јом, кад је по­ни­шта­ван срп­ски је­зик, ћи­ри­ли­ца, кад се де­сио про­гон про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка у Ник­ши­ћу, кад је по­че­ло ми­ни­ми­зи­ра­ње и ,,пар­ча­ње’’ ка­те­дре за срп­ски је­зик и књи­жев­ност и фа­во­ри­зо­ва­ње од­сје­ка и ин­сти­ту­ци­ја ко­је су се ба­ви­ле про­мо­ци­јом но­во­ро­ђе­ног ,,је­зи­ка’’, они су и да­ље ћу­та­ли, иако се ме­ђу њи­ма на­ла­зе и не­ки од нај­ве­ћих ауто­ри­те­та на по­љу из­у­ча­ва­ња је­зи­ка и књи­жев­но­сти. А ћу­та­ли су и ка­да им је ре­жим ,,до­пу­нио’’ ака­де­ми­ју не­ким ли­ци­ма из јед­не НВО, ко­ја је у нај­ве­ћем про­цен­ту оку­пља­ла раз­не ано­ни­му­се и екс­тре­ми­сте, чи­ме је ова већ ,,на­че­та’’ ин­сти­ту­ци­ја пот­пу­но сро­за­ла свој кре­ди­би­ли­тет. Без гла­са от­по­ра. 

И ка­да су већ при­хва­ти­ли ту по­ни­жа­ва­ју­ћу уло­гу, ни­је он­да чуд­но ни што су не­ки у пе­тој, ше­стој, сед­мој или осмој де­це­ни­ји жи­во­та од­лу­чи­ли да про­го­во­ре не­ким дру­гим ,,је­зи­ком''. 

Не­го, све то оста­је на са­вје­сти и од­го­вор­но­сти ових ћу­то­ло­га, али је за ве­ли­ки дио гра­ђа­на мно­го опа­сни­је што се ова­квим из­да­вач­ким ,,пот­хва­ти­ма’’ ди­рект­но ци­ља у че­ло тра­ди­ци­о­нал­не Цр­не Го­ре, а ти­ме и срп­ског на­ро­да. За­то се вр­ло ла­ко мо­же де­си­ти да ко­ла­те­рал­на ште­та ових рас­пра­ва, ко­је се ви­ше во­де због на­кло­но­сти по­је­ди­ним иде­о­ло­шким про­јек­ти­ма и си­не­ку­ра­ма ко­је про­сти­чу из тих про­је­ка­та, бу­ду срп­ски је­зик, срп­ска књи­жев­ност, од­но­сно оно на че­му је вје­ко­ви­ма оп­ста­ја­ла Цр­на Го­ра, чи­ја су нај­зна­чај­ни­ја књи­жев­на дје­ла пи­са­на на јед­ном- срп­ском је­зи­ку и ћи­ри­ли­цом. Да­кле, нај­ви­ше раз­ло­га за за­бри­ну­тост због по­ја­ве јед­ног ова­квог реч­ни­ка, тре­ба да има­ју гра­ђа­ни ко­ји го­во­ре срп­ским је­зи­ком у Цр­ној Го­ри, а ко­ји су убје­дљи­ва ве­ћи­на и ко­ји­ма се, што не­дав­но пре­ци­зно са­оп­шти др Бу­ди­мир Алек­сић, кра­де исто­риј­ско и ин­те­лек­ту­ал­но на­сле­ђе. Јер, ов­дје се за­и­ста ра­ди о кра­ђи ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не срп­ског на­ро­да, или не­ко ми­сли да уби­је­ди гра­ђа­не у то да су ове ри­је­чи на­ста­ле у тре­нут­ку ка­да је ДПС по­стао су­ве­ре­ни­стич­ка стран­ка и кре­нуо у пре­вр­та­ње сви­је­сти пра­во­слав­ног на­ро­да у Цр­ној Го­ри. 

Ова оти­ма­чи­на, ко­јој је не­ко на­дје­нуо име ,,Рјеч­ник цр­но­гор­ског на­род­ног и књи­жев­ног је­зи­ка’’ от­кри­ла је тај раз­дор уну­тар дви­је су­прот­ста­вље­не ду­кљан­ске оп­ци­је ко­је се, у су­шти­ни, спо­ре око на­чи­на на ко­ји тре­ба на­ста­ви­ти уни­шта­ва­ње срп­ског кул­тур­ног на­сле­ђа. Из­но­ва се ту по­ја­вљу­ју они ко­ји би да из­вр­ше ,,про­сту’’ кра­ђу и све оно што је­сте срп­ски је­зик на­зо­ву но­вим име­ном, и они дру­ги ко­ји су у екс­тре­ми­зму оти­шли ко­рак да­ље и ми­сли­ли да ће из­ми­шља­њем но­вих сло­ва пре­у­зе­ти при­мат код га­зде и ње­го­вог окру­же­ња и би­ти бли­жи ње­го­вој тр­пе­зи. Ме­ђу­тим, као и мно­ги слич­ни про­јек­ти у окру­же­њу ко­ји су се ба­зи­ра­ли на фал­си­фи­ка­ти­ма и оти­ма­њу ту­ђег ин­те­лек­ту­ал­ног и кул­тур­ног на­сле­ђа, и овај је нео­др­жив и не­сум­њи­во ће за­вр­ши­ти у бла­ту. 

Чи­ње­ни­ца је да се у овом ,,рјеч­ни­ку цр­но­гор­ског...’’ на­ла­зе и не­ки ан­ти­ал­бан­ски и ан­ти­бо­шњач­ки ста­во­ви, али то тре­ба нај­ви­ше да за­бри­не по­ли­тич­ке и дру­ге пред­став­ни­ке ових на­ро­да ко­ји се го­ди­на­ма на­ла­зе на бра­ни­ку очу­ва­ња не­кон­тро­ли­са­не вла­сти јед­ног чо­вје­ка, ко­ји и сто­ји иза ова­квих под­ме­та­ња и че­ка при­ли­ку да се ових да­на по­ја­ви као по­ми­ри­тељ у овом спо­ру. И ка­да је је­дан од пред­став­ни­ка ал­бан­ског на­ро­да од­лу­чио да по­ци­је­па то што је про­ци­је­нио да га, као Ал­бан­ца, угро­жа­ва и ври­је­ђа, ду­кља­ни са обје стра­не су за­му­кли. Чу­ло се са­мо не­ко мр­мља­ње по­је­ди­на­ца, ви­ше се­би у бра­ду. Јер по­ли­тич­ка бо­ра­ни­ја ко­ја сто­ји иза ових про­је­ка­та, и ко­ја до­ми­нант­но при­па­да ДПС-у, ГП УРА и СДП-у, ви­дје­ла је да је ђа­во од­нио ша­лу, ра­чу­на­ју на гла­со­ве Ал­ба­на­ца и Бо­шња­ка, а не­ки­ма и цен­зус за­ви­си од при­пад­ни­ка тих на­ро­да. На­рав­но, не тре­ба ни по­ми­шља­ти шта би се де­си­ло да је, ре­ци­мо, не­ки Ср­бин ре­ци­кли­рао оно шти­во. Ди­гла би се сва ду­кљан­ска бу­лу­мен­та и њи­хо­ва вла­да ве­се­ља и оду­ше­вље­ња, за­ја­у­ка­ли би пла­ће­ни­ци из НВО и ме­ди­ја, а си­гур­но би сво­је уче­шће у осу­ди узе­ла и аме­рич­ка ам­ба­са­дор­ка. 

На кра­ју, ва­жно је зна­ти да је овај ,,рјеч­ник’’, у ци­љу но­вих по­дје­ла, под­мет­ну­ла ак­ту­ел­на власт и да је он за­ми­шљен као је­дан од еле­ме­на­та пред­из­бор­не кам­па­ње ДПС-а. Ме­ђу­тим, не­што ни­је кре­ну­ло ка­ко тре­ба, ни­је­су се по­сло­жи­ле све коц­ке и сад оста­је да се ви­ди ка­ко ће дик­та­тор по­ми­ри­ти ове за ко­је ни­је укал­ку­ли­сао да ће се до­хва­ти­ти за вра­то­ве. 

Оно што је ва­жно за ве­ћин­ску Цр­ну Го­ру, ко­ја се ни­је од­ре­кла сво­је исто­ри­је и тра­ди­ци­је, јесте да је пре­по­зна­та на­мје­ра екс­тре­ми­стич­ких оп­ци­ја у и око вла­сти да на­ста­ве са фал­си­фи­ка­ти­ма и уни­шта­ва­њем срп­ског кул­тур­ног и ду­хов­ног на­сле­ђа и да не­ће ста­ти бор­ба за очу­ва­ње ври­јед­но­сти ко­је су вје­ко­ви­ма шти­ти­ле овај на­род и зе­мљу.

Портпарол НСД Јован Јоле Вучуровић 

(ДАН, 11.06.2016.)



Датум: 11.06.2016
Close
Close