ОО Никшић: ,,Сјећањем за ћирилицу''

Сјећањем на Петра Лубарду, који је преминуо на данашњи дан прије 42.године, и откривањем ћириличне табле са натписом улице која у Никшићу носи име једног од највећих југословенских сликара, Клуб младих Нове српске демократије Никшић почео је са акцијом “Сјећањем за ћирилицу”.

Марко Ковачевић је подсјетио да су, као одборници, више пута у СО Никшић указали на неравносправност ћирилице и покушали да се изборе за њен какав такав бољи положај, али да њихови напори нијесу наилазили на разумијевање власти.
 
“Ћирилица је основа нашег идентитета и борба за њен равноправан положај је симбол борбе за равноправност свих угрожених категорија друштва. Када се изборимо за ћирилицу, када се изборимо за оно што је наше име и презиме, лакше ћемо се и изборити за све друго за шта треба да се боримо. Ћирилица нас обједињује, ћирилица нас спаја. Зато су на њу ударили, да би нас раздвајали”, казао је Ковачевић.
Према његовим ријечима, борба за равноправност ћириличног писма биће и прилика да се подсјете на велике културне и друге прегаоце чија имена носе никшићке улице, а част да буде први у том низу не без разлога припала је Лубарди, који је 1907. рођен у Љуботињу. Казао је да би Лубарду можда најбоље описале ријечи које је чувени сликар упутио Гоји.
 
“Има дубоку историјску бразду, он је и дан данас жив и дан данас његова мисао у акцију претвара гледаоца. Људска мисао нема границе. Бадава ћемо их ми уоквиравати. Један Његош, то је геније. И не можемо га ми у оквире општина, било ових било оних, он је један велики пјесник, он је овако номинално српски песник али он је пјесник свијета, пјесник људске мисли, то је то што је важно”, цитирао је Ковачевић Лубарду.
 
Истакао је да се ни Лубарда не може стављати у оквире, али да се никада није одрицао идентитета, аутентичности, народа и ћирилице.
 
“Једна оваква умјетничка и људска величина, неоптерећена идентитетским питањима, потпуно аутентична и своја, ипак нам показује да је задатак сваког човјека да свој идентитет сваке врсте одбрани и не дозволи његово прекрајање”, казао је Ковачевић. 
Тиме Лубарда, како је истакао, није ускратио себе и своју мисао свијету, већ је послао поруку да морамо бити прво оно што смо да би могли бити и нешто више од тога.
Прочитао је Лубардино писмо Миодрагу Коларићу, који је био члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу, у коме га је замолио да у каталогу за поменуту изложбу стави “једине тачне биографске податке” о њему - Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботиње, Србин, живи у Београду, Иличићева бр. 1.
 
Ковачевић је затим прочитао биографске податке Петра Лубарде, док је Спасоје Томић прочитао дио из Лубардиног Српској академији наука и умјетности.
Након тога предсједник ОО Нове Јанко Милатовић открио је таблу са именом улице Петра Лубарде на ћириличном писму.
 
 
(Вијести, 13. 02. 2016.)
 



Датум: 07.03.2016
Close
Close