ОО Беране: Киковић: Неко мора да одговара

 Не­кад је у при­вред­ним ко­лек­ти­ви­ма на под­руч­ју бе­ран­ске оп­шти­не ра­ди­ло бли­зу де­сет хи­ља­да рад­ни­ка, а да­нас их је са­мо неколико сто­ти­на. Број­ни по­го­ни из­гра­ђи­ва­ни у до­ба со­ци­ја­ли­зма већ ду­ги низ го­ди­на пре­пу­ште­ни су кон­стант­ном про­па­да­њу, док раз­ли­чи­те гру­пе и по­је­дин­ци од­но­се по­след­ње остат­ке фа­брич­ке имо­ви­не, про­да­ју­ћи је ка­сни­је у ста­ро гво­жђе. Са­мо Фа­бри­ка це­лу­ло­зе и па­пи­ра, ко­ја је за­тво­ре­на по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка бро­ја­ла је бли­зу три хи­ља­де упо­сле­них. Ме­ђу бе­ран­ске при­вред­не ги­ган­те сва­ка­ко се убра­ја и Фа­бри­ка ко­же По­лим­ка ко­ја је до сте­ча­ја 1992. го­ди­не упо­шља­ва­ла око 750 рад­ни­ка. То­ли­ко упо­сле­них бро­јао је и Руд­ник мр­ког угља чи­ји су по­го­ни одав­но у ста­њу ми­ро­ва­ња. Те­шку суд­би­ну до­жи­вје­ла је и Ци­гла­на, као нај­ста­ри­ји при­вред­ни ко­лек­тив у Бе­ра­на­ма, а 2005. го­ди­не при­ва­ти­зо­ва­ло ју је пред­у­зе­ће Ка­тел из Под­го­ри­це. Ван функ­ци­је је и фа­бри­ка Гу­миг и Обо­дов по­гон на Ру­де­шу, за­тим ве­ли­ки број по­љо­при­вред­них за­дру­га, као и уго­сти­тељ­ских, тр­го­вин­ских и услу­жних пред­у­зе­ћа. При­ли­ком тран­сфор­ма­ци­је Шум­ског пред­у­зе­ћа без по­сла је остао зна­тан број рад­ни­ка, док је цје­ло­куп­на имо­ви­на АД Из­град­ња про­да­та фир­ми Тех­но­стар, а ве­ли­ки број рад­ни­ка про­гла­шен је тех­но­ло­шким ви­шком. 

Из ко­а­ли­ци­је „Здра­во Бе­ра­не” ко­ја од­не­дав­но вр­ши ло­кал­ну власт на­ја­ви­ли су да ће за­тра­жи­ти да Вла­да фор­ми­ра ко­ми­си­ју за пре­и­спи­ти­ва­ње за­ко­ни­то­сти при­ва­ти­за­ци­ја пред­у­зе­ћа чи­ји је вла­сник би­ла др­жа­ва Цр­на Го­ра. Они су по­но­ви­ли да је не­при­мје­ре­но то што др­жа­ва ни­је ни­шта ура­ди­ла да се пред ли­це прав­де из­ве­ду они ко­ји су ку­мо­ва­ли при­вред­ном ко­лап­су у Бе­ра­на­ма
– По­губ­но је да пред­став­ни­ци вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је ДПС–СДП го­ди­на­ма ни­је­су же­ље­ли да при­хва­те ини­ци­ја­ти­ву за пре­и­спи­ти­ва­ње при­ва­ти­за­ци­је при­вред­них ко­лек­ти­ва у Бе­ра­на­ма. Тим при­је, јер по­сто­је оправ­да­не сум­ње да је при­ли­ком про­да­је ве­ћи­не пред­у­зе­ћа, чи­ји је вла­сник би­ла др­жа­ва, би­ло не­до­зво­ље­них рад­њи. Да је то та­ко нај­бо­ље го­во­ре на­пу­ште­не и ру­и­ни­ра­не фа­бри­ке чи­ја имо­ви­на по­след­њих го­ди­на од­ла­зи у ста­ро гво­жђе. За­то ће­мо по­но­во ин­си­стри­ра­ти да се фор­ми­ра ко­ми­си­ја ко­ја би утвр­ди­ла чи­ње­нич­но ста­ње и по­зва­ла ту­жи­ла­штво да пред ли­це прав­де из­ве­де гро­ба­ре бе­ран­ске при­вре­де – на­во­ди пред­сјед­ник ло­кал­ног пар­ла­мен­та Го­ран Ки­ко­вић. 
Он је ус­твр­дио да је би­ланс при­ва­ти­за­ци­ја у Бе­ра­на­ма ка­та­стро­фа­лан и да због та­квог ста­ња не­ко мо­ра кри­вич­но да од­го­ва­ра.
– Умје­сто на­ја­вљи­ва­не при­вред­не екс­пан­зи­је на Ру­де­шу да­нас има­мо ин­ду­стриј­ску пу­стош и мо­ре бив­ших рад­ни­ка ко­ји су се пре­се­ли­ли на би­ро ра­да. То ја­сно ука­зу­је да су фа­бри­ке про­да­ва­не ми­мо за­кон­ских про­пи­са, по­је­дин­ци на лак на­чин до­шли до огром­ног бо­гат­ства, док је ло­кал­ном ста­нов­ни­штву по­ну­ђе­но све­у­куп­но про­па­да­ње. Сма­тра­мо да је у ин­те­ре­су свих, а на­ро­чи­то бу­ду­ћих ге­не­ра­ци­ја ко­ји­ма је ова власт оста­ви­ла енорм­не ду­го­ве, да се иден­ти­фи­ку­ју сви они ко­ји су се огри­је­ши­ли о за­кон и да се на­ро­ду са­оп­шти пра­ва исти­на шта се то де­си­ло са бе­ран­ском при­вре­дом и ин­ду­стри­јом – на­гла­ша­ва Ки­ко­вић. 
Слич­но ми­шље­ње из­нио је и од­бор­ник Де­мо­крат­ског фрон­та Вла­дан Фо­лић, твр­де­ћи да је ак­ту­ел­ни ре­жим у Цр­ној Го­ри рад­нич­ку кла­су пре­тво­рио у со­ци­јал­не слу­ча­је­ве, док је мла­де и спо­соб­не љу­де сво­јим не­про­ми­шље­ним по­те­зи­ма про­тје­рао из Бе­ра­на. 
– Умје­сто обе­ћа­ног при­вред­ног раз­во­ја и бла­го­ста­ња, да­нас има­мо опу­сто­ше­ну ин­ду­стриј­ску зо­ну Ру­деш и мно­штво за­тво­ре­них фа­бри­ка ко­је иза­зи­ва­ју ду­бо­ке уз­да­хе код свих оних ко­ји пам­те ври­је­ме кад се у Бе­ра­на­ма жи­вје­ло мно­го бо­ље и срећ­ни­је. За­то сматрамо да ви­нов­ни­ци при­вред­ног зло­чи­на за­слу­жу­ју нај­ве­ћу мо­гу­ћу ка­зну, јер су не­у­спје­ле при­ва­ти­за­ци­је глав­ни узроч­ник стаг­на­ци­је свеу­куп­ног раз­во­ја у бе­ран­ској оп­шти­ни – за­кљу­чу­је Фо­лић.
 
 
Без прав­не си­гур­но­сти
 
 
Фо­лић сма­тра да је уни­шта­ва­њу при­вре­де нару­ку ишла и чи­ње­ни­ца да у Цр­ној Го­ри не­ма прав­не си­гур­но­сти свој­стве­не де­мо­крат­ским дру­штви­ма. 
– Овом на­ро­ду је по­треб­на чвр­шћа прав­на за­шти­та да би мо­гао да ка­же оно што ми­сли и осје­ћа, јер се мно­ге људ­ске суд­би­не на­ла­зе у ру­ка­ма по­је­ди­на­ца бли­ских вла­сти. Ти по­је­дин­ци су на­род Цр­не Го­ре до­ве­ли до то­тал­не би­је­де, а чим је чо­вјек си­ро­ма­шан њи­ме је ла­ко и ма­ни­пу­ли­са­ти. Та­ко је, пре­ко не­у­спје­лих при­ва­ти­за­ци­ја, ма­ни­пу­ли­са­но и бе­ран­ским рад­ни­ци­ма од ко­јих су мно­ги оти­шли на онај сви­јет крај­ње по­ни­же­ни и уври­је­ђе­ни. По­сли­је све­га пи­там се да ли љу­ди из др­жав­ног вр­ха уви­ђа­ју да не­ма­ју ви­ше мо­рал­но пра­во да шти­те оне ко­ји су иза­зва­ли при­вред­ну ка­та­стро­фу – за­пи­тао се Фо­лић.
 
 
Но­ва власт при­вла­чи ин­ве­сти­то­ре
 
Из ло­кал­не упра­ве су са­оп­шти­ли да но­ве ру­ко­во­де­ће струк­ту­­ре у Оп­шти­ни Бе­ра­не ак­тив­но ра­де на ства­ра­њу усло­ва за ожи­вља­ва­ње Би­знис зо­не на Ру­де­шу и да у том прав­цу во­де ин­тен­зив­не раз­го­во­ре са по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма.
– На­сто­ји­мо да ство­ри­мо по­во­љан ам­би­јент ко­ји би при­ву­као ин­ве­сти­то­ре, чи­ме би се Бе­ра­не по­кре­ну­ло са мр­тве раз­вој­не тач­ке. Та­ко је на­кон до­ста­вља­ња би­знис пла­на на­ста­вље­на пре­ки­ну­та са­рад­ња са Мље­ка­ром Зор­нић из Ту­ти­на. То пред­у­зе­ће је до­би­ло гра­ђе­вин­ску до­зво­лу за ре­а­ли­за­ци­ју пр­ве фа­зе пла­ни­ра­них ра­до­ва, чи­ме се ство­рио основ за за­по­сле­ње шест рад­ни­ка. На­да­мо се да ће по­ме­ну­то пред­у­зе­ће у бу­дућ­но­сти ис­по­што­ва­ти све од­ред­бе из би­знис пла­на ,што под­ра­зу­ми­је­ва и из­град­њу мље­ка­ре, ко­ја би пред­ста­вља­ла до­бар под­сти­цај раз­во­ју сто­чар­ства у овом кра­ју – по­ру­чи­ли су из ло­кал­не упра­ве.
 
 
(ДАН, 19. 07. 2014.)



Датум: 08.09.2014
Close
Close