Никшић: Армија радника чека плату од прошле године

У граду подно Требјесе готово и да нема фирме, установе или предузећа који својим запосленим редовно исплаћује зараде, подаци су из извјештаја Општинског синдикалног повјереништва града (ОСП), који је урађен почетком овог мјесеца. На списку ОСП-а, које иначе дјелује у оквиру Савеза синдиката Црне Горе (ССЦГ), су 24 колектива у којима је радно ангажовано око 8.300 запослених. Према поменутом извјештају, зараду за фебруар добило је 1.080 запослених у школству, 244 радника Пиваре "Требјеса", 419 никшићке болнице и 37 радника Шумарства. Просјечна фебруарска зарада у поменутим колективима кретала се од 297 па до 710 еура, колико су примили пиварци. Највиша просјечна зарада на територији општине Никшић од 735 еура исплаћена је у јануару ове године, и то за раднике Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ). Остали запослени у граду, углавном, мјесецима чекају плату, односно, према подацима ОСП, око 3.000 радно ангажованих Никшићана зараду нијесу примили од октобра прошле године.
Најгоре су изгледа прошли управо они који су били носиоци привредног и свеукупног развоја и Никшића и Црне Горе, односно запослени у индустрији, попут радника Жељезаре и Рудника боксита. Око 1.500 жељезараца, те 180 њихових колега из Радвента и 90 из Хладне ваљаонице зараде од послодаваца чекају од новембра прошле године.
У дуговања, осим плата, спадају и регреси, накнаде за допунски одрађене послове као и стамбене кредите, односно све оно што их на папиру, а сходно важећим законима државе следује, а што ни штрајком, не могу да изборе. Укупна дуговања према тим радницима премашују четири милиона еура.
Коментаришући тренутну ситуацију, предсједник Синдиката Жељезаре и главног одбора Уније слободних синдиката Црне Горе (УССЦГ) Јанко Вучинић каже да је ситуација у држави алармантна и потребна је хитна интервенција надлежних, када 3.000 радника чека зараду од прошле године, и то са великим знаком питања да ли ће је уопште и добити.
- На примјеру никшићких металаца могу да кажем како проблем може да се ријеши, кроз квалитетан социјални програм уз измјену закона о пензионисању тако да би што већи број старих и ислужених радника регулисао старосну пензију. Тиме би се смањио број радника у предузећима уз могућност запослења младих, што би довело до оздрављења компанија из металског комплекса. Наравно, то ће коштати државу, али ако Влада најозбиљније не приступи рјешавању тих проблема, предстоји колапс привреде и гашење, не само фабрика, него и полагано одумирање градова. Тако би Никшић без Жељезаре и њених некадашњих погона постао Шавник - сматра Вучинић.
Од прошле године зараду нијесу примили ни запослени у "Градњи", Велепродаји, Конију, Никпеку, градском Комуналном, Захумљу, Синдчелу, док је за 500 радника локалне управе града, према подацима ОСП-а, последњу плату примило у децембру прошле године, а просјечни износ је био 371 еура. Уз наведено, у фебруару четворочлана породица за минималну потрошачку корпу, у којој се налази 65 основних артикала, морала је да издвоји чак 341 еуро.
Онда је логично питање, каже Вучинић, како никшићки радници уопште преживаљавају.
- То је умјетност, а права је катастрофа за једну државу да пенизонери од својих скромних пензија штеде и помажу младе људе који су у пуној снази, а не могу да дођу до посла. Један број њих има помоћ од ближњих, који су већ одавно потражили ухљебљење у иностранству, и када се све то узме у обзир, овдје код нас је пуко преживљавање и борба за голи опстанак. Пуна горчина тек долази, када се сјетимо да мали дио "фамилија", не знају шта имају, богатство им се мјери милионима и још по којом нулом. Премијер и нови министри добили су врућ кромпир, али када су га узели нека га држе и охладе рукама - казао је Вучинић и додао да ће влада, ако у томе успије, завршити са плиховима.
 


Б.Брашњо
 


Најмања просјечна зарада 165 еура
 


Да су Никшићани заиста феномени у преживаљавању говоре и подаци из извјештаја ОСП-а о просјечним исплаћеним зарадама. Најмању плату, у просјечном износу од 165 еура, добило је осам радника никшићког Рибњака, и то за јануар ове године. За њима слиједе запослени у Конију, њих 49, гдје је просјек зараде исплаћене за новембар био 167 еура, 206 радника Механизације добило је плату у просјеку од 248 еура, а запослени у Робној кући 217, док је просјек последње исплаћене плате за 26 радника "Црнагорапута", према извјештају, 240 еура.
 


У Бокситима лако са радничким незадовољством
 


Послодавцу у Руднику боксита тренутно је лако да се избори са сваким евентуалним притиском радника, јер су број запослених са 1.250 свели на свега око 320. Оне који су се последњих годину у тој фирми највише бунили и тражили зарађено, чак штрајкујући и у јами, збринули су пензијама и отпремнинама. Преосталим бокситашима остало је да преговорима рјешавају текуће проблеме, и да траже плату а последњу су примили крајем фебруара, и то за јануар. Просјек поменуте исплаћене зараде био је 467 еура. Оно што синдикат те фирме посебно брине је чињеница да је од укупног броја запослених веома мало њих радно ангажовано, а ако нема производње тешко је очекивати и плату.
 

 



(ДАН, 13. 03. 2011.)




Датум: 14.03.2011
Close
Close